Неуролог КЦС др Трајковић: Аналгетик само два пута недељно

Др Јасна Зидверц Трајковић, неуролог Клиничког центра Србије, о све присутнијој врсти главобоље изазваној прекомерном употребом лекова

0

ГЛАВОБОЉА с времена на време погађа готово сваког. Најчешће се ради о главобољама тензионог типа, или обичним главобољама. Одмах за њима, по учесталости, следе мигрене које су много болније, праћене мучнином и повраћањем. Међутим, током последњих деценијa све се више издвајају главобоље чији је узрок прекомерна употреба аналгетика. По учесталости оне су достигле високо треће место и процењује се да од њих пати више од један одсто светске популације!

Докторка Јасна Зидверц Трајковић, неуролог и руководилац Центра за главобоље Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, у интервјуу за „Новости“ каже да се главобоља услед прекомерне употребе аналгетика најчешће среће код оних пацијената који су у раној младости патили од мигрене или главобоље тензионог типа, а затим током година, због све учесталијих главобоља, почели да пију превише аналгетика:

– Такви пацијенти у четрдесетим или педесетим годинама живота долазе код лекара због свакодневних главобоља, свесни да превише пију ову врсту лекова, а њихов ефекат постаје све слабији. У тим случајевима ми саветујемо искључивање аналгетика, а у периоду од максимално шест недеља главобоље би требало да постану мање учестале и болне. У терапију се обично уводе лекови који делују превентивно, дакле утичу на то да се прореди број напада главобоље.

* Да ли код свих пацијената то даје резултате?

– Углавном да, али код одређеног броја њих тегобе због лишавања аналгетика су израженије. Напади главобоље буду веома интензивни, праћени општом слабошћу, вртоглавицом, мучнином и повраћањем, па их због тога упућујемо на болничко лечење, а лекови који помажу да се превазиђу тегобе услед недостатка аналгетика им се дају инфузионо.

* Због чега аналгетици код ових пацијената престају да буду ефикасни?

– Сматра се да услед честе употребе аналгетика, дакле не велике дозе него честе употребе, долази до измене на рецепторима путева који су одговорни за препознавање бола, и главобоља почиње да се развија чим концентрација лека у крви падне. Такве главобоље су углавном најгоре ујутру, јер се током ноћи највише смањује количина лека у крви.

* Која количина аналгетика се сматра безбедном?

– Аналгетик не би требало да се пије чешће од два пута недељно без обзира на то да ли се користи за главобољу или друге болове. Све преко тога се сматра учесталом употребом, дакле захтева одређивање терапије неаналгетицима, већ лековима за лечење хроничног бола.

* Да ли то значи да би требало да избегавамо аналгетик када заболи глава?

– Они људи који с времена на време имају главобољу, за коју препознају да је изазвана стресом, умором, прескакањем оброка или прехладом, могу и не морају да попију аналгетик. Дакле, уколико знају да ће их главобоља проћи када се наспавају, поједу укусан и топао оброк, одморе или прошетају на свежем ваздуху не морају да пију лек. Међутим, онима који пате од интензивнијих и чешћих главобоља неопходан је аналгетик који би требало да се попије већ са појавом првих симптома.

* Који број главобоља се сматра честим?

– Проблем представљају пацијенти који имају више од два напада месечно. Пошто је толико узимање аналгетика штетно препоручујемо им превентивну терапију. То су лекови из различитих фармаколошких група, као што су лекови који се иначе користе за лечење срца, депресије или епилепсије који, сваки својим механизмом, спречава отпочињање напада главобоље. На тај начин се смањује број и јачина главобоља.

* Да ли је та терапија доживотна?

– Не, лекови се дају од шест месеци до годину дана па се укидају. Међутим, њихов ефекат остаје годинама. Иако још није прецизно утврђено како до тога долази, показало се да се на тај начин опоравља неуронска мрежа бола.

* Колико могу да буду чести напади мигрене?

– Мигрена може да буде и свакодневна, али код већине се јавља једном до два пута месечно. Међутим, реч је о јакој главобољи праћеном мучнином и повраћањем и општом слабошћу због чега је Светска здравствена организација сврстала мигрену на листу првих 10 разлога онеспособљености за рад, а с обзиром на то да од ње три пута чешће болују жене, она је међу њима у првих пет разлога одсуствовања са посла.

* Шта подразумева савремена терапија у лечењу мигрена?

– Већ годинама су на располагању лекови из групе антимигреника који имају одличне резултате. Међутим, с обзиром на то да свака мигрена значи и застој желуца, за њено најефикасније санирање су бољи они лекови који не морају да се пију. На светском тржишту постоје антимигреници који се удишу на нос, у облику инјекције за самодавање или чепића. Нажалост, они су знатно скупљи од таблета, па је то разлог зашто код нас нису толико распрострањени. Исто важи и за лечење ботоксом, који се примењује за лечење мигрене у свету, али још није за ову индикацију одобрен од стране нашег Фонда за здравствено осигурање.

* Који још типови главобоља су по клиничкој слици слични мигрени?

– То је свакако кластер главобоља, од које чешће пате мушкарци. Нажалост, код нас многи лекари не препознају ово обољење, па пацијенте чак са седам до осам година закашњења и неадекватног лечења упућују специјалисти, неурологу. То је својеврстан апсурд, јер је реч о болести која је много чешћа од мултипла склерозе и Паркинсонове болести.

* Како се манифестује кластер главобоља?

– Карактеристична је по томе што се јавља у истом периоду године, често са ноћним нападима када изузетно јако боли у дубини ока увек са исте стране главе, а то око поцрвени и сузи.

БОЛИ ЗБОГ ПРЕХЛАДЕ, АЛИ И ТУМОРА

* ШТА подразумева неуролошки преглед код пацијената који су дошли због честих главобоља?

– Основни задатак прегледа је да се искључи постојање неке од болести која се манифестује главобољом. Јер, узроци њене појаве су многобројни и глава може да боли како због прехладе тако и због тумора мозга. Ако се утврди да је реч о главобољи, која сама за себе представља болест, одређује се одговарајућа терапија за нападе бола, и уколико је потребно, превентивни лекови за смањивање учесталости главобоља.

НЕКАД СИМПТОМ, НЕКАД БОЛЕСТ

ПОСТОЈИ много врста главобоља, по чему се оне разликују? – Савремена медицина познаје преко 200 типова главобоља и за сваку од њих постоје јасно дефинисани дијагностички критеријуми. Неке главобоље представљају болест саме за себе, а неке су симптом других болести, па и нестају када се те болести излече.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*