Невероватни корени модерне руске политике: Геополитика као манифест судбине

Како су обскурни академик и маргинализовани филозоф заокупили уумове Кремља и исковали нови руски национализам

0

Едвардијанском академику сер Халфорду Макиндеру вероватно не би било пријатно да је посведочио како његово животно дело постаје стварност у пост-комунистичкој Русији. У свом најпознатијем предавању „Географско пивотирање историје“ које је изнео пред Краљевским географским друштвом 1904. године, Макиндер је изнео тезу према којој је Русија, а не Немачка, главни стратешки противник Велике Британије.portrait-of-sir-halford-john-mackinder_14698129371

Његова теорија постала је позната под термином – геополитика.

Тајминг његове теорије – пред Први и Други светски рат – довео је до тога да буде скоро потпуно одбачена. Ипак, Макиндер је доживео почетак Хладног рата који је био не само најбоља одбрана његове тезе, већ и њено оваплоћење.

Макиндер је доживео да види свет какав је замислио 1904. године: Британија и Америка су доминирале светским океанима, а насупрот њих стајао је Совјетски Савез, доминантна копнена сила чије су непрегледне степе и сурове зиме победиле Хитлера и Наполеона, и чија све само не непробојна тврђава лежи у Средишту (Хеартланд – средиште Макиндеровог „Светског острва“ које чине Европа, Азија и Африка).map-geopolitic-mackinder_14698129167Упркос вековима технолошког напретка и просветитељства, Макиндер је веровао да географија остаје фундаментални чинилац светског поретка. Као што је у Пелопонеском рату морнаричка сила Атине ратовала против копнене снаге Спарте, према Макиндеровом мишљењу, поморске и копнене силе од тада па до данас предодређене су за конфликт.

И када се Први светски рат завршио, Макиндер се држао своје тезе да је Русија главни непријатељ Британије и залагао се за „комплетну тампон зону на копненој граници Русије и Немачке. Тај став правдао је чувеном реченицом: „Ко влада Источном Европом, влада Средиштем; ко влада Средиштем, влада Светским острвом; Ко влада Светским острвом, влада светом“.

Требало је да прође око 50 година да његове речи буду примећене у Средишту. Међутим, када су оне примећене и схваћене, Макиндер је одједном из анонимности постао малтене пророк, али нажалост, из погрешних разлога. Његова страшна упозорења, изречена због латентног потенцијала Русије за освајањем и доминацијом, требало је да наведу пост-ратну европску елиту на потезе који би то спречили. Уместо тога, постали су манифест нове Русије.

Макиндерова теорија као да је предвидела настојања Русије да задржи Кавказ и Украјину у својој сфери утицаја, њену војну кампању у Сирији, као и консолидацију моћи у Средишту путем Евроазијске уније. Макиндер је чврсто веровао да је географија, а не економија, фундаментална детерминанта глобалне силе и Русије, чији је повлашћен положај доминантног глобалног играча омогућен чисто физичком локацијом.a01_14698129511Од када је на власт дошао Владимир Путин, Макиндерова теорија продрла је у Кремљ захваљујући једном човеку – Александру Дугину, интелектуалцу, десничару и боему који је током 80-их година постао један од водећих руских националиста.

Захваљујући Дугиновим везама са руском елитом, геополитика је данас „мејнстрим“. Макиндерова теорија била је привлачна руским националистима који су сматрали да је сукоб Москве и Запада трајно стање, а нису могли да објасне зашто је то тако. Завршетак Хладног рата довео је до нестанка идеологије као покретача ток сукоба.aleksandar-duginУспон енглеског академика до статуса „пророка“ такође је помогла Дугинова књига из 1997. „Основе геополитике“, која је једна од најчуднијих, најимпресивнијих и најстрашнијих књига написаних зу постсовјетској Русији. Она је врло брзо постала „Библија“ руских тврдолинијаша и предмет проучавања међу политичарима и генералима руске војске.

duginosnovygeopolitiki_0„Основе геополитике“ постале су уџбеник на Војној академији и другим војним универзитетима у Русији, и тако и можда најутицајнија књига модерне руске спољне политике. Осим тога, у тренутку када је књига изашла, руска елита пролазила је кроз велике промене, либерализам у Русији је умирао, што је веома утицало на популарност књиге.

Дугинов главни аргумент био је да је неопходно зауставити „Атлантицизам“ који воде САД и НАТО како би „зауздали“ Русију прстеном новонасталих независних држава. План је једноставан: прво обновити Совјетски Савез, а затим мудром дипломатијом и савезима са Јапаном, Ираном и Немачком избацити САД са континента.

Кључ стварања „Евроазије“ јесте одбацивање уске националистичке агенде, која може отуђити многе потенцијалне савезнике. Уместо прављења Руског царства, неопходно је направити Евроазију која ће бити конструисана око принципа одбијања Атлантицизма, односно стратешке контроле САД над континентом.

Тако је Дугин видео нестајање Грузија, анексију Украјине, предавање Азербејџана Ирану и успостављање „Трећег Рима“, односно „Руског југа“ од православне Србије, Румуније, Бугарске и Грчке, као нешто сасвим легитимно.

Дугинове идеје постале су „вирус“ у Русији. Огроман тираж „Основа геополитике“ оставио је траг у народу, али ни близу толики као на елити. Све је почело када је Борис Березовски на телевизији рекао: „Геополитика је судбина Русије“. Од тада, геополитика је постала „отворен софтвер“ који су сви ископирали.

Њусвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*