Niče novi srpsko-ruski hram u Rusiji

0

U Kingisepu u Rusiji u četvrtak osveštani temelji hrama koji je posvećen knezu Lazaru i caru Nikolaju II Romanovu. Temelj crkve izlili Srbi koji rade na ovdašnjim građevinama

U živopisnom Kingisepu, nadomak Sankt Peterburga, prepunom simbola pravoslavne vere, niče novi srpsko-ruski hram. Temelji su mu u četvrtakosvećeni, posvećen je srpskom knezu Lazaru i ruskom caru Nikolaju II Romanovu.

Liturgiju i osvećenje služili su episkopi srpske i ruske pravoslavne crkve Kiril i Mitrofan, uz sasluženje brojnog sveštenstva i monaštva.

I Lazar i Nikolaj carstvo zemaljsko založili su za carstvo nebesko – poruka je sa ovog, po svemu jedinstvenog okupljanja Srba i Rusa.

Od ranog jutra u ovom malenom mestu, prepunom srpskih radnika koji rade na građevinama, a na nekoliko desetina kilometara od skandinavske granice, sve je bilo u znaku velikog praznika. Osvećenja hrama i – Vidovdana. Meštani kažu: „Ni sunce nam nije podarilo takvu lepotu kao ovog dana“.

Svi odavno već znaju za ovu svetkovinu i pripremili su se da im ona „u srce uđe, da u srcima traje“.

– Radujemo se da u skorije vreme ovaj hram bude pod krovom, da čujemo zvona… Mnogo je ovde Srba koji su ostali u našim porodicama – kaže Larisa Vladimirovna.

DA PODSEĆA NA METOHIJU

Hram knezu Lazaru i caru Nikolaju biće odrađen u stilu Pećke patrijaršije. Ideja je da nas podseća na Kosovo i Metohiju, na Metohiju kao crkveni metoh, posebno. Imaće, doduše, umesto tri crkve pod istim krovom – dve. Jedna posvećena Nikolaju, druga knezu Lazaru.

A Srbi, doputovali u Peterburg pre tri dana, kada su počeli Dani srpske kulture, u susret ovdašnjim ljudima došli su sa slavskim, vidovdanskim kolačima, sa svojim običajnim pesmama, žitom i vinom. Običaji su se izmešali, pa se na trenutke nije razaznavalo koji su gosti a koji su domaćini.

– Temelji ovog hrama simbol su snažne veze naša dva naroda, ruskog i srpskog – kazao nam je, posle liturgije, episkop ruske crkve, Mitrofan. – Ljubav, vera i nada su stubovi na kojima trajemo i istrajavamo kada je najteže. Verujem da će naše duboke duhovne veze pomoći da se uzvisimo i izdignemo iznad svega što je u ovom svetu loše.

Ideja da, ovde, u malenom Kingisepu, bude podignut hram odavno je zaživela u srcu ovdašnjeg monaha, profesora bogoslovije, Vasonuhija, duhovnog oca brojnih ruskih vladika. Ko zna kako i zašto je njegova plemenitost pokrenula prijatelje u Srbiji, okupljene oko Vojislava Despota iz Beograda, da osnuju pravoslavni duhovni centar „Ljubav“ i da upravo ovaj centar od početka ponese i iznese ovu lepu priču.

– Mi smo razumeli starog monaha i pripremali se da oživotvorimo ono što je on, dostojan poštovanja, zamislio – priča nam o Kingisepu Vojislav Despot. – On nam je govorio da je pratio sva naša stradanja u protekle dve decenije, prošle godine smo ovde, po njegovoj zamisli, doneli krst, dar Tatjane Batak Petrović. Položili smo ga na temelj sadašnjeg hrama. Taj krst je, pre nego što je postavljen, bio u Jerusalimu. U njega je ugrađen kamen sa Svete Gore, Ostroga i Dečana. Grumen zemlje sa Kosova i Metohije… Tako nas je savetovao Vasonuhije. Tako danas imamo temelje hrama knezu Lazaru, srpskom. I Nikolaju II, ruskom caru, koji se u memoriju Srba upisao kao spasitelj tokom Prvog rata.

Temelj ovoga hrama su, kaže nam Vojislav Despot, a to potvrđuju i meštani, izlili Srbi, radnici građevinskih kompanija u Kingisepu. Njih je ovde, danas, više od pet stotina, mada ima dana kada ih je i više od hiljadu.

Vidovdanskom osvećenju temelja novog hrama u Kingisepu, nadomak Peterburga, prethodili su Srpski dani kulture u lenjingradskoj oblasti. Otvorili su ga beogradski hor „Ogrlica od bisera“, pod rukovodstvom Jasmine Mihajlović, koji je najpre nastupio u peterburškom društvu rusko-srpskog prijateljstva. Najznačajniji deo srpske kulture u Peterburgu ipak je bila Međunarodna konferencija, posvećena stogodišnjici ruske migracije u Srbiji, posle kraha Ruskog carstva.

Milena Marković

POSTAVI ODGOVOR

*