Nije lako biti Srbin u Hrvatskoj,ali nije lako biti ni Hrvat

0

Pitanje ploče u Jasenovcu, na kojoj je natpis „Za dom spremni“, biće rešeno ovih dana, najavljuje Aleksandar Tolnauer, predsednik Savjeta za nacionalne manjine u Hrvatskoj

Pitanje ploče u Jasenovcu, na kojoj je natpis „Za dom spremni“, biće rešeno ovih dana, najavljuje Aleksandar Tolnauer, predsednik Savjeta za nacionalne manjine u Hrvatskoj, svedok da je Srbima, najbrojnijoj nacionalnoj manjini u Hrvatskoj, posle devedesetih bilo, kako ocenjuje, i gore, a onda i bolje nego danas.

U razgovoru za Tanjug Tolnauer ističe da širenje antisrpske atmosfere, veličanje NDH, istorijski revizionizam, govor mržnje, satanizacija ćirilice… nikako nisu izraz politike aktuelne hrvatske vlade.

„To je stanje koji proizvodi jedna manja, ali glasna grupa ljudi koji su potomci i sledbenici te politike. Moramo biti realni. Ne bih ja sedeo na ovom mestu, ne bi Srbi imali zastupnike u Saboru, ne bi ih imali Mađari, Italijani, ne bismo imali 5.216 predstavnika nacionalnih manjina u lokalnoj, regionalnoj samoupravi i u Većima – da iza toga stoji hrvatska većina“, rekao je Aleksandar Tolnauer u razgovoru za Tanjug.

Međutim, Tolnauer konstatuje da je, posle uspona prava manjina 2002, kada je donet Ustavni zakon o manjinama, a Hrvatska bila pred vratima EU, marginalizacija manjina u političkom, kulturnom i javnom životu počela ulaskom u EU.

To je vrlo jednostavno objasniti, kaže on:

„Sve zemlje koje ulaze u EU će preuzeti obaveze koje proizilaze iz određenih poglavlja. Međutim, kada se uđe u EU, ona više nema moritoring nad tim i svaka zemlja ulaskom u EU dobija apsolutnu nezavisnost nad tim pitanjem“.

Tako su, kako kaže, prava koja su dostignuta, kao i uloga koja je pripala manjinama počeli da se ignorišu, a sredstva za finansiranje kulturnih aktivnosti smanjena za 20 odsto.

Međutim, ostala je pre svega zakonska regulativa o položaju nacionalnih manjina, koja je, po Tolnaurovim rečima, jedna od najboljih u Evropi, kao i rezultati politike integracija pripadnika nacionalnih manjina u politicki, kulturni i javni život i – osam zastupničkih mesta, koja su za njih osigurana u hrvatskom Saboru.

Na pitanje kako on vidi upozorenja srpskih predstavnika iz Hrvatske o veoma teškom položaju Srba u Hrvatskoj, o nemogucnosti da ostvare prava koja im po zakonu pripadaju, Tolnauer kaže da problemi „načelno stoje“, ali da se mora gledati i iz koje perspektive se gledaju.

Srpska nacionalna manjina ima svoje stranke i to je legitimno i dobro za demokratiju:

„One artikulišu neka pitanuja koja možda na neki način nisu samo vezana za manjinska pitanja, nego su politička. To su pitanja izbeglica, povratka, imovine… Neka pitanja su možda prenaglašena, kao na primer ona koja se tiču, recimo, asimilacionih procesa. Vi morate znati da kada se svakih deset godina radi popis stanovništva, ne samo u Hrvatskoj, nego bilo gde, broj manjina uvek opadne za dva do 2,6 odsto“, kaže Tolnauer.

On navodi da su posle rata neki Srbi menjali imena i prezimena, možda i veroispovest , ali da danas, sigurno, nema potrebe za tim:

„Danas su vremena takva da se iseljava i većinsko stanovništvo i onda sve to skupa smanjuje broj, ne samo pripadnika manjina, nego i pripadnika većine. Po statističkim podacima, iz Hrvatske se iselilo oko 100.000 mladih ljudi.“

Na pitanje da li – uzimajući u obzir sve probleme koji su zajednički za Srbe i Hrvate danas u Hrvatskoj, gde je povećan jgovor mržnje, naročito u medijima, gde se napadi na Srbe ne procesuiraju, pravo na ćirilicu ne primenjuje, sredine u kojima žive su potpuno zapostavljene, Srbi teško dobijaju posao…- ipak nije lako biti Srbin u Hrvatskoj, Tolnauer kaže:

„Manjinsko pitanje nigde nije lako, niti će biti. Ne samo iz perspektive etnikuma i iz perspektive naše nesretne istorije i “viška prošlosti“, koja se ovde zlorabi kako i koliko kome treba. Nije lako i nije mi cilj da relativiziram stvari, ali nije danas lako biti, u ovim uslovima u kojima živimo, ni građanin vlastite zemlje“.

Na pitanje zna li kada će ploča sa natpisom „Za dom spremni“ u Jasenovcu biti skinuta, kaže :

”To pitanje će se sigurno biti rešeno ovih dana“.

On podseca da je zakon o osnivanju Braniteljske udruge, koja je i postavila ploču u Jasenovcu, dozvolio ovoj organizaciji da „Za dom spremni“ registruje kao svoj grb.

„Sada taj registracijski problem treba rešiti“, kaže Tolnauer.

Na pitanje Tanjuga nisu li preblage reakcije hrvatske države na incidente poput onog u Glini, gde je grupa hrvatskih veterana, uz usteške pesme I povike, sprečavala održavanje komemoracija za oko 1.200 ubijenih Srba, koje je ustaški režim likvidirao 1941, ili onog u Srbu, prilikom obeležavanja dana ustanka, Tolnauer kaže da je bio učesnik događaja u Glini.

„ Ja sam bio tamo, držao sam govor. To što su tamo vikali je skandalozno. Predsednik vlade i ministar policije su odmah intervenisali“, kaže i dodaje da su izgrednici prekršajno odgovorali, a načelnik policije u Glini suspendovan.

„Međutim, Hrvatska je u nekim situacijama u šizofrenoj situaciji. Mene često napadaju zbog te rečenice. Zato što vi sa jedne strane imate tu regulativu koja je apsolutno na vrhunskoj evropskom nivou, a onda sa druge strane imate ovakve situacije, pogotovo na prostorima koji su na žalost još uvek postkonfliktni… Tamo gde su bila ratna zbivanja, tako su na nekim prostorima na žalost još postkonfliktne situacije…Toga nemate, recimo, u Istri“, kaže on i dodaje da „niko ne treba da ima iluzije da će se to rešiti preko noći“, ali napominje i da ima poverenja u vladu Andreja Plenkovića.

„Ja to sigurno mogu u ime Saveta da kažem. Možda će se to mnogima činiti udvorički, ali verujem u tu vladu. Ta vlada je sklopila sporazum sa manjinama, i oni su u koaliciji. Jasno, problema ima, međutim, ljudi takođe ne vide: i manjinski predstavnici su ušli u ministarstva – kao državni sekretari i kao pomocnici ministara i kao savetnici“, navodi Tolnauer i zaključuje da je to u interesu nacionalnih manjina:

„ Jer, ako niste u politici zemlje možete imati kakva god hoćete kulturna društva, vi nećete imati nikakv uticaj“.

On dodaje i da je ubeđen da je ova vlada spremna da se suoči sa problemima.

„Nema toga što sme biti prepreka slobodi i ljudskim pravima. Nema opravdanja … Susrećemo se sa problemom poput događaja u Glini, Jasenovcu…Mi koji smo živi, možemo o tome pričati šta god hoćemo, ali mrtvi mogu mnogo više reći, nego mi živi“.

Tolnauer dodaje i da je Savet, koji je napadan zbog finansiranja srpskog nedeljnika „Novosti“, uspeo izboriti protiv zahteva za njegovo ukidanje, ove godine izdvojio za srpsku nacionalnu manjinu i njihove organizacije i programe 1.200.000 evra.

Međutim, ističe da se Savet bori protiv bilo kakve vrste getoizacije, „koja je smrt za manjine, pogotovo ako je sami žele“, kaže on.

„ Nacionalne manjine se moraju više uključiti u borbu za ostvarivanje svojih prava. Na osnovu analiza od pre godinu dana, ali nije se od tada mnogo toga promenilo, manjine ne konzumiraju niti 50 odsto prava iz Ustavnog zakona. To same moraju, nece niko drugi za njih“, kaže on.

Na pitanje kakva je sudbina tužbe koju su u Čikagu podneli potomci Jevreja, Srba i Roma žrtava ustaških logora za naknadu ratne štete, kaže da je ona zapravo „jedna vrsta “fakture““.

„Oni koji su je podneli znaju da neće dobiti proces. Hrvatska nije naslednica NDH, a na tome je bazirana tužba. Tužba je, koliko ja znam od ljudi koji su bili involvirani u taj proces, bazirana na tome da se skrene pažnja na ono o čemu smo mi razgovarali.To je “faktura“ za taj deo revizije, za negiranja zločina“, kaže Tolnauer, koji naglašava da tu nije reč o revidiranju, već o falsifikovanju istorijskih zločina.

„Želi se na neki način iz pozicije onih koji su počinili zločine i izgubili rat doći u poziciju onih koji su na neki način oštećeni i koji su maltene žrtve tih zbivanja“, kaže Tolnauer.

On smatra da nije sporno baviti se proučavanjem istorije NDH, ali, kako kaže, „jedna ekipa istoričara toliko agresivno menja istoriju i događaje, koji su se dešavali u toj nazovi državi.

POSTAVI ODGOVOR

*