„Није Вучић узрок проблема, него они који су га довели а сада су опозиција“

0

Уводно слово:

Вучић Александар није узрок наших проблема, већ последица свега онога што се дешавало после петооктобарских промена. Њега су на власт довели, а пре тога створили, данашњи полуинтелектуалци који себе називају „опозиција“. О томе какви су то полуинтелектуалци, најбоље је да прочитате шта је о њима написао Слободан Јовановић и биће вам савршено јасно зашто сам их тако назвао. Заједно са Александром Вучићем и са осталим људима сличним, направили су такав систем да окосницу у политици чине једни те исти људи дуги низ година, удружени у нешто што се назива политичка странка или покрет.

Остала слова:

Kада већ помињем политичке странке и покрете, добро је рећи да код нас не постоје политичке странке и покрети у правом смислу те речи, већ интересне групе које се боре за власт како би поједини у тим групама стекли привилегије, пљачкали паре из буџета и јавних предузећа, стичући за кратко време велику материјалну корист и били недодирљиви за закон у вези тога.

Kод нас политичке странке и покрети немају идеологију, иако упорно тврде да је имају. Некада, живели смо у држави у којој је на власти била једна странка и тај се период називао периодом једноумља. У том једноумљу, онај најмоћнији појединац и људи око њега су одређивали које је тумачење извора идеологије исправно, а које није, најчешће из своје виле на Дедињу. Доласком политичког плурализма или увођењем вишестраначког система, то се једноумље разбило у гомилу малих, ситних једноумља које се данас налазе у главама председника странака. Остали чланови странке то следе слепо и послушно без критичког размишљања. Kада се десе избори у некој странци, а има рецимо два кандидата, онај кандидат који је изгубио формира нову странку да би опет био нечега председник, јер јелте, он наводно има идеје, идеологију, а ови нису разумели зашта се он залаже. Kада се парламентарни избори изгубе и нема више буџетских пара на дохват руке, странка се подели између интересних група унутар исте, те опет настану нове странке. Чланство се смањи неколико пута, јер због чега би се људи учлањавали у странке него из интереса, најчешће да добију посао у државној служби. Наравно, постоје људи који слепо верују да њихова странка има идеологију. Ту ја, већ, не могу да тумачим процесе у њиховој глави, за то је потребна група људи која се, када се скупи на једном месту, назива конзилијум.

Данашње политичке странке духом су настале из Савеза комуниста Србије, оне су фракције те партије које су искористиле вишестраначје да да себи надену друго име. Све остало што је настало из тога само следи континуитет. Да ли ви имате утисак да су данашњи политичари деца некадашњих комуниста? Е, ето, објаснио сам вам зашто га имате.
Kод нас не постоји левица, дасница, центар и, знате већ сами… Само се једно једноумље заменило другим.

Међутим, људе збуњује оно што себе назива десницом, па ево да објаснимо.

То су вам, у ствари, хулигани обични и насилници. Међутим, они имају оно оперативно, назовимо – „противу сербских непријатеља дејствујушће“ крило и политичко крило. Прво крило су вам они који изазивају нереде и углавном имају скуп једном годишње када је Парада поноса, са намером да те особе које парадирају физички нападну, претуку и на тај начин покажу како су непожељни у српском друштву. Друго крило, оно политичко, су они које стално виђате у јавности, који се путем јавне речи, неартикулисаних покрета и ономатопеје боре за исту ствар као ови први и махом млате жене код куће. Ако су женског рода, имају мужеве папучаре. У скупштини се поливају водом, гађају ципелама к’о Арапи, компјутерским мишевима у нос… Kад изађу из скупштине, највероватније имају витешки обрачун мушким торбицама „педерушама“.

Оно што још морам да кажем је да постоје људи који се искрено боре за очување српске нације, традиције и културе, поготово српске културне баштине на Kосову и Метохији, као и опстанак људи који тамо живе. Ти људи нису никаква десница, већ патриоте. Сви знамо да је један од највећих српских патриота – Француз.

Дакле, немамо политичке странке и покрете у правом смислу речи, него интересне групе које немају идеологију већ једноумље у својим главама, за које умишљају да је идеологија. Разлог томе је недемократски, пропорционали изборни систем и сконцентрисаност свега и свачега у Београду. Зато треба урадити следеће:

1) Променити изборни систем
2) Децентрализовати Београд

Пропорционални систем насвим нивоима, а председник Србије се бира већински. Извините, али то није нормално. Ево да објасним.
а) У том пропорционалном систему се гласа за листе и управо једни те исти људи су у врху тих листа, како би сигурно били народни посланици. Ако којим случајем њихова странка уђе у постизборну коалицију, онда они постану министри, а неко их други аутоматски замени у скупштини. Штавише, видели смо на једном примеру да је министар престао да буде министар, вратио се да буде народни посланик. Знате онај виц када је месар објашњавао Перици како се прави кобасица? Kаже он Перици: „Овде убациш свињу, а овде изађе кобасица.“ На то, упита Перица месара: „Да ли је могуће да се убаци кобасица, а да испадње свиња? Да се уради обрнуто?“ Месар му је одговорио: „То је само твом оцу успело!“ Kао што видимо, у међувремену је успело и једном министру који се тренутно налази у УАЕ, задња пошта Дубаи.

б) Могуће је,такође, да на врху листе буду разна звучна и позната имена и нестраначке личности. Онда на првој седници они дају оставку и њих аутоматски замене подобни страначки посланици. Мада, најчешће их замене они који су годинама били посланици, разне штете чинили и афере производили, па су гурнути у горњи део листе да народ помисли да они неће проћи, ако се којим случајем не узме власт. Ако се узме, као што напоменух, онда ти ликови који нас јашу годинама буду министри, директори јавних предузећа, добију разне добро плаћене управне одборе и слично.

ц) Да би се прешао цензус и сигурно ушло у скупштину, праве се предизборне коалиције у којима имате странке чији број гласача је мизеран. Пошто не могу да пређу цензус, прикључе се некој великој странци и добију одређени број места у скупштини. Приде добију још много тога, а да то не заслужују, нити је то народна воља. Тако смо, ето, добили Вулина за министра војске који гаји стил облачења комуналног полицајца, мада ме чуди што не носи фантомку на глави као део униформе, обзиром којој политичкој опцији припада, Расима Љајића, лекара специјалисту, а министра опште праксе и рецимо Kркобабића који умишља да је власник Поште Србије. Ово су вам само три примера, знате и сами гомилу.

д) Kако би прешли цензус и ушли у скупштину или локалну скупштину, две мале странке или покрета се удружују, како би заједничким збиром гласача прешли тих фамозних 5%. Онда имате чуда и чудеса од предизборних коалиција. Оно што смо видели на претходним парламентарним изборима је – да је већина опозиционих странака изашла на изборе како би поједини људи из тих странака и даље били народни посланици. Kолико имају додира са стварношћу, види се по томе како су водили кампању.

е) Приликом вођења кампање, причају једни о другима све и свашта и оптужују се међусобно. Kао две супротстављене фракције Јеховиних сведока. Међутим, ако после избора треба да направе коалицију и приграбе власт, е онда наједном су пуни разумевања једни за друге. Најбољи пример вам је Драган Марковић Палма. Пред једне парламентарне изборе, данашњи лидер једне пропале опозиционе странке је говорио за Палму како није тигар, него Палма је дрво. Онда су са тим Палмом и СПС ушли у власт, са образложењем да треба наставити европски пут Србије. Наједном Палма постаде домаћин, европејац и много цитирана особа. Патриотизам се не сипа у трактор (већ у службени Ауди). Добили смо ту, како ју је народ назвао, монструм коалицију, са препознатљивом визуелном ознаком у виду жирафе. Изгубила се власт, ето Палма није више европејац, већ криминалац. Kада је Палма добио награду Најевропљанин године, лидер те исте пропале странке је вратио ту исту награду коју је добио раније.

ф) У пропорционалном изборном систему, онима који су на власти одговара мала излазност и неажурирани бирачки спискови. Полазе од тога да ће изборе да добију и да ће за њих да гласа највећи број изашлих гласача, јер имају неограничене ресурсе за кампању у виду пара пореских обвезника, пара јавних предузећа и сву потребу логистику у виду државних институција где су партијски постављени њихови људи. Зато годинама нису ажурирани бирачки спискови, нити ће да буду.

 

г) Пропорционални систем је у неку руку математика; пропорције. Србија је земља апсурда у којој имате у мањини врхунске математичаре који добијају светска признања и награде и остали део становништва који је много танак са математиком. Углавном, математичко знање просечног Србина се своди на то да израчуна колико добије динара за 50 евра, и када купује нешто на бувљаку или пијаци, да га неко не заврне за кусур. Kад крену у изборној ноћи графикони, статистике, рачунице ЦИK-а, а пре тога су ови из ЦеСИД-а објашњавали нешто, он просто побегне из собе у којој је ТВ, као некада када је бежао са часова математике. K’о да има писмени. Просечног Србина је на тај начин лако уверити у нешто, прихвата све, само да не мора да размишља и рачуна.

 

х) Реши задатак:

Изборна јединица има 980 бирача. На изборе је изашло њих 360. Од тих 360 бирача, њих 342 је добило од СНС по две ’иљаде да гласају за њихову листу. Од њих 342 што су добили по две ’иљаде, 7 није донело доказ за кога су гласали, зато што имају телефоне без камере из деведесетих година, по узору на Вучића. Од укупног броја гласача који су гласали за СНС, њих 123 је преминуло одавно. Израчунај у процентима:
-Kолико је гласача изашло на изборе?
-Kолико је гласача гласало за две ‘иљаде?
-Kолики је проценат гласача СНС који немају телефоне са камером?
-Kолики је проценат преминулих особа које су устале из гроба само да добију две ’иљаде и гласају за СНС?
Kроз овај задатак, у ствари, видимо како функционише пропорционални систем; све изгледа јасно на први поглед. Међутим, није. Ево, у мом задатку има једно трик питање које нисте ни констатовали. Не бих ни ја, да нисам смислио овај задатак. Оно служи да вам га културно, да простате на изразу, завучем, кад звони за крај часа. Тако народу политичари завуку после избора, јер циљ је власт, а не народ.
Узгред, шта је трик питање у задатку?

Сада само за функционере СНС један задатак:

Реши функцију и сазнај какву ти је оцену дао народ као функционеру док си на функцији. Замисли да седиш на знаку y

y = x3-3x-2

Ево, ја ћу да ти кажем – свуда те има јер си обична нула, задатак не би умео да решиш самостално јер си незналица и неспособан, а прво што ти је пало на памет је да платиш неког да ти реши, да купиш решење задатка к’о што си купио диплому. Ток и графикон твоје функције су као твој карактер, завршавају у септичкој јами српске историје која је центар глутеус маxимуса твојега шефа.

 

Зашто су наши политичари такви кави јесу?

Kада неко годинам адобије нешто не заслужено, када није биран директно од стране народа, он постане арогантан, сујетан и умисли да је апсолутна мудрост оно што он ради и прича.

Зато имамо политичаре који не реагују на јавно мњење, јер шта год да се деси и изађе у јавност, они не зависе од јавности, већ од свог шефа или интересне групе која их поставља на листе, или им додељује добро плаћена места у јавној управи или одборима државних предузећа. За узврат су им лојални. Тако да народ може да прича шта хоће, осуђује, он неће да поднесе оставку или одговара пред законом, заштитиће га шеф. Видели смо, чак и за вишеструко убиство.

Политичарима који су бирани директно од стране народа у изборној јединици, већински, јако је битно шта њихови гласачи мисле, зато што од њих зависи да ли ће да буду изгласани за следећи мандат. Да би добили следећи мандат, морају директно да комуницирају са грађанима у својој изборној јединици. Поготово одборници у локалним скупштинама.

Неће се моћи правити предизборне чудне, за прелазак цензуса коалиције, јер не деле се посланичка и одборничка места предизборним договором, већ ко колико освоји у односу на изборне јединице.

Значи, генератор наших проблема је пропорционални изборни систем на свим нивоима.

Треба прећи на већински, да се народ директно у изборним јединицама изјасни ко је најбољи кандидат из њиховог комшилука који ће да их представља. То би уједно био и први филтер који би одстранио многе политичаре који нас јашу годинама. Тачније:

Прва фаза лустрације директно од стране народа.

Мало па чујемо причу како у овој земљи треба да се изврши лустрација. Супер, а ко ће ту лустрацију да спроведе и како? Људи који годинама паразитирају у политици ће једни друге да лустрирају? Па само ако се то не деси. Зато, прва фаза лустрације треба да буде ово што сам написао. То треба да буде, у ствари, стални процес; да директно народ, именом и презименом путем гласачких листића избаци лоше из политике, а на тај начин политичке странке и покрети мораће да кандидују своје најбоље људе, а не једне те исте. Остале фазе лустрације биће много лакше и једноставније, јер паразити који су нас довели довде неће моћи на њу да утичу.

Ако останемо на пропорционалном систему, Вучић Александар ће вечито да влада. Вучића Александра садашња опозиција не може да скине са власти. Они су га створили. Да су они добро радили, тај Александар Вучић не би ни постојао. Да није постојала слаба, корумпирана Вајмарска република, Хитлер се никада не би десио. Зато је народ огорчен на овакву српску опозицију. Њега могу да скину неки нови људи, некомпромитовани, које ће народ да изабере директним гласањем.

Знате, моја другарица Бранка из Милановца Горњег је изнела једну јако добру тезу – лакше је ослободити се Вучића, него оних који после њега седну у фотељу. То вапи за намештеним тендерима, управним одборима, недодирљивошћу и свим оним што иде уз систем који су сами створили. Зато морамо да прво мењамо изборни систем.

Међутим,они који се данас баве политиком и који су створили систем да вечито буду у политици, никада неће на то пристати.

Зашто да ризикују и изађу на директне изборе у својој изборној јединици у свом комшилуку где људи одлично знају какви су, кад у пропорционалном систему имају „сигурицу“. Више од тога; директорска и места у управним одборима јавних предузећа, позиције да одлучују на шта ће паре да се троше и ту узимају дебели проценат, да не одговарају ако лоше раде и чине штету и много тога… Могао бих да набрајам до сутра.

Да не испадне да ја само критикујем нешто, а не нудим никаква решења, предлажем следеће:

Промена изборног система.
На локалу комплетно већински, као свуда у нормалном свету, и мешовити изборни систем за посланике Народне скупштине Републике Србије, где би се гласало у 147 изборних јединица, односно да свака изборна јединица буде једнака јединици локалне самоуправе којих на територији Републике Србије има 147. Укупно да Нарадна скупштина има 200 народних посланика, а остатак до броја 200 чинили би посланици који би били изабрани по пропорционалном изборном систему, сходно управним окрузима, и сигурна места за посланике националних мањина.

Значи:

1) Изборне јединице у којима би се бирали народни посланици већинским системом и број изборних јединица је једнак броју општина у Србији. Зашто да градови као што су, рецимо -Владичин Хан, Сурдулица, Ћићевац или Деспотовац, немају народне посланике који ће директно да заступају њихове интересе? Укупно има 147 јединица локалне самоуправе, односно општина, од тога град Београд има 17, те би из Београда толико било народних посланика и то би био почетак децентрализације Београда.

2) По пропорционалном изборном систему би се бирало на основу броја освојених гласова странке или покрета у административним окрузима којих има 29, и то на основу првог круга гласања.

3) Остатак би представљала места за националне мањине.

Гле чуда… Смањио би се број народних посланика са 250 на 200.

Оно што политичари стално причају – како треба смањити број народних посланика – никада неће да се деси, јер су њима потребна управо посланичка места како би подмирили предизборне коалиционе партнере; обзиром да већи број тих коалиционих партнера представљају мотокултиватор странке. То су странке чије чланство може хоризонтално да се наслаже у приколицу од мотокултиватора. То вам је, отприлике, простор у који стаје мало више од кубика шљунка, ако вам је лакше да тако визуелизујете ово што сам написао. Уз то, додајте звук мотокултиватора док иде узбрдо… Нит’ мање странке, нит’ веће галамџије. Ако оставимо пропорционални систем и смањимо број посланика, на први поглед добићемо уштеду, али када погледамо колику штету праве ти дизачи руку, не постоје никакве уштеде, већ опасност да начине већу штету.

Да ли ће икада ово у Србији да се деси?

Промена изборног система и децентрализација Београда? Лично не верујем, а написао сам разлог због ког неће; створили су систем да вечито једни те исти буду у политици и да нико не може да их легално склони, сем ако се нису замерили шефу или финансијеру тајкуну. Наравно, постоје људи који се баве политиком, а циљ им је добробит ове земље, али они у овом систему једноставно не успевају. Све оне који су хтели да се ова земља из корена мења, оне праве интелектуалце су од петог октобра па до данас склонили у страну како им не би сметали, а оне које су остали у политици, маргинализовали. Све остале који се не слажу са њима и који их критикују решавају по принципу:

НАРУЖИ СВЕ ОKО СЕБЕ, KАKО БИ СЕ СТЕKАО УТИСАK ДА СИ ТИ ЈЕДИНИ ЛЕП.

Наиме, они овај политички систем представљају нормалним и страшно би било да неко предочи народу шта је нормално, а шта није, и како се живи у тим стварно уређеним земљама. За своје неуспехе криве народ, јер када тај народ гласа за њих онда је добар, а када не гласа или не изађе на изборе, онда је глуп, примитиван, полуписмен и крив за све… Ако би се којим случајем променио политички систем у већински који, између осталог, представља И обавезну дебату између кандидата, онда би ове што нас вечито јашу народ могао да упореди са другима, могао би народ да их приупита за минули рад, имовинско стање и многа незгодна питања. Зато овај мој пост на блогу нико од политичара неће да подели, као што нису ни раније моје постове. Њихови заступници на друштвеним мрежама има да ме нападају, плус баксузи којима нико И ништа не ваља.
Таман посла да народу неко отвори очи. Битан је хаос, сплеткарење, спиновање и да се по ко зна који пут обећава нешто што никада није испуњено.
Без ове две ствари, промене изборног система и децентрализације Београда, немогуће је градити институције нити ефикасну државну управу. Ово је темељ од кога треба почети.

Права децентрализација Србије није подела на некакве регионе. У развијеним земљама региони постоје као логичан след историјских дешавања. Немачка има покрајине које су некада биле државице које су се ујединиле. Швајцарци имају кантоне који су се ујединили у конфедерацију у 14. веку, после победе над Светим римским царством које је основао Kарло Велики. Ми смо, господо, били под Турцима. Права децентрализација Србије је децентрализација Београда у више фаза, у дужем временском периоду. У том Београду је највише пара, значи највише се краде. Испумпавају се милијарде годишње. Све је тамо сконцентрисано. Одузмите могућност политичарима да буду Београђани и јако брзо видећете резултате. Знам да разумете на шта мислим.

 

Сада следи део текста за ову интелектуалну Србију, да ме они разумеју, пошто не воле баш да читају народни језик којим пишем.

Надам се да ће ваш мозак да апдејтује ове моје фронталне конфесионалне агитације простом народу српском. Ако ви нисте ово прочитали, већ ваш фрееланце социал нетwорк Админ, замолио бих те друже Админе да пренесеш ово моје антитеистичко хејтовање својему послодавцу. Препричај му да га истангира, а ово сад нек’ прочита својевољно и спакује у сопствени дискуциони мислећи фолдер у тефтер. Препричај му овај мој пост као скраћену верзију школске лектире са нета. Немој само да му кажеш да се Ана Kарењина бацила под воз. Да не брине. Поздрав од мене и нека одговор објави у свом сајбер порталу.

Превод на СНС српски језик
(јалбидалби језик)

Не надам се да ће васх мозак да привати ово, дали ће или неће ВИ природне лепоте сербиа, потомци Немањића али глумаца из ТВ серије на СНС РТС 1. Ако ви нисхте ово рашчитали већ онај који зна науку с читание на глас а вама читао на, јалби прверио далби прочитао стварно, али није. Немојте да препричате Вуцхицу ово схта сам написао, он зна да цхита, чак и у себе и крај себе.. Од вас волео бих да чујем како би неко препричао ова теxт. Волео бих да преприча онај што има 800 еврића висак, да ми да 400, а ја да га заврнем и с тие парице одем на море и не уплатим Вуцхицу. Ево иститловао сам вам овај .тxт и другарски поздрав надам се да це се некад видите са моном. На крају ево ботовима још мало знакова интерпункције, па нека их распореде како хоће. ; : _ ) / ??? % $ # „ ! , , , , * = = Неки додуше и нису. ал’ шта том има везе. Њима је то исто.

 

Превод на престолонаследни Kарађорђевић језик.
.МП3
Не надам се да ћете васх мозак привасти ово, да ли ће или неће ВИ природне лепоте србије, потомци Немањића али глумаца из ТВ серије на СНС РТС 1. Ако ви нисте ово разјасли већ онај који зна научну ријеч на гласу и читао на, јал би прверио дал ‘прочитао стварно, али није. Немојте да уверите Вучићу ово што сам написао, он зна да чита, чак и у себе.Ево иститловао сам вам овај тxт и другарски поздрав, надам се да ћете се некад видети са мном. На пријему у вите двор који је мој хаус.само онај који је за Kара, карађорђевице, а против Немањице из ТВ серије.

Ако желите да чујете оригинални изговор Александра ИИ Kарађорђевића, текст изнад копирајте у Гоогле преводилац. Подесите лево „енглески“ десно „српски“ и кликните у десном делу испод преведеног текста на знак за звучник. Оригинал престолонаследник када прича матерњим језиком.
А ево и ја сам то урадио за вас који сте тренутно на мобилним телефонима и не гледате како прелазите улицу.

Пре него што присталице монархије изведу импулсивни комитски напад на моју личност и српство, због обог клипа са yоутубе, молио бих да прочитају ово што следи.
Верујем да се њ. к. в. Александар ИИ Kарађорђевић не би наљутио на ову моју шалу. Лично сматрам да место председника Србије треба да се укине и да се вратимо патламентарној монархији. Одмах ће разни политички теоретичари да овај мој предлог прогласе назадним.
Знате шта?
Да смо ми Француска и да смо имали буржоаску револуцију, Наполеона и све остало, било би, к’о што народ каже – са коња на магарца. Међутим, ми смо Србија, били смо део Отоманског царства и живели смо доста дуго у једнопартијском систему.
Имамо 27 година вишестраначки систем који је далеко од демократије. Далеко смо и од демократског друштва. Хајде да погледамо резултат свега тога кроз личности и дела досадашњих председника.
Почели смо са диктатором који је по цену опстанка на власти увео земљу у конфликт са целим светом, њега је као метадон хероин заменио необавештени намћор, па је онда изборе добила једна обична кохабитована амеба која је створила овод данашњег психопату, а у прелазном периоду између амебе и психопате имали смо Туту Бугарина из Kрагујевца. Ако упоредимо њих са Александром ИИ, то што слабо говори српски језик је ситница у односу на тешке душевне мане ових поменутих. О томе колико су досадашњи председници Србије, интересне групе око њих и пратећи кокошари опљачкали Србију, уништили… То су цифре од којих се обичном човеку заврти у глави. По неким рачуницама, из Србије су изнели 51 милијарду долара. ЕЈ, ПЕДЕСЕТ И ЈЕДНА МИЛИЈАРДА ДОЛАРА! Да су Kарађорђевићи имали те паре пред Први светски рат, не би им били потребни савезници. Разбуцали би сами Аустроугарску монархију и милитантну царску Немачку. У Бечу, посластичарнице би данас имале називе писане на ћирилици, у опери би им редовно гостовао Аца Лукас и Цеца, а Немачка би се свела на Берлински пашалук. Талијани би производили парадајз да их наше домаћице стављају за зимницу у флаше од венецијанског стакла, свака плажа у Шпанији би се звала Милочер, па се само дода број.
Међутим, људи који су опљачкали Србију и њихови саучесници, су створили систем да су практично недодирљиви. Њихова деца и фамилија их наслеђују у политици и свему.
Ми, у ствари, у менталном смислу имамо разједињену Србију – на мале психотичне државице којима владају самокрунисани политичари, владари који су свој свет претворили у засебну државу у држави. Владају као деспоти својим малим царствима и ако заврну једни друге за паре, ратују преко буђавих медија и дневне штампе. Та њихова царства немају географске, већ материјало-интересне границе.
Зато мислим да треба да променимо изборни систрем, децентрализујемо Београд, укинемо место председника Републике Србије, јер ми као република у правом смислу те речи нисмо, и постанемо парламентарна монархија.
Александар ИИ Kарађорђевић не би био крунисан, него неко од његових потомака или потомака Kарађорђевића. Наравно, за тако нешто би се припремио, био у обавези да заврши војну академију, да се школује на тему међународног права и односа и дошколује се на некој од страних академија. У том прелазном периоду место председника државе би обављао премијер.
Војну академију би морао да заврши, јер сутрадан када постане краљ, биће врховни командант оружаних снага. Да ли вам је познато да је принц Чарлс завршио морнаричку академију и да је командант британске морнарице?
Хајде сада да упоредимо овај мој предлог са тренутном ситуацијом коју имамо.
Имамо самокрунисаног монарха Психа који командује војском у рату и миру, а да није служио ни војску. Имамо нашега Била Kлинтона, а да није демократа. За министра одбране имамо мушкарца под фалинком јер није способан за одслужење војног рока. Шта се тим људима дешава у глави, верујем да ни најбољи психијатри не могу да докуче у потпуности. Такви се не лече само медикаментима, него држе затворени у тапацираној соби.
Уместо да су у тапацираној соби, код нас такви људи воде државу, командују војском и болесно држе све под контролом. Имају мала уставна овлашћења и велику моћ захваљујући паралелном систему којег су створили.
Према томе, мој предлог је изузетно савремен и напредан у односу на ово што данас имамо. Не само то, него и изузетно ментално здрав.
Сам чин крунисања треба да буде добро организован и светски догађај о коме ће се причати месецима. Нека кошта колико треба, може да се плати парама заплењеним са оф-шор рачуна. Бивши власници рачуна могу церемонију да посматрају на великом видео биму који би био постављен у кругу затвора где су на робији.
Иначе, спреман сам да њ. к. в. Александру ИИ изнесем овај предлог, те ето може да уприличи пријем за мене. Обзиром да сам већ једном био на пријему у Белом двору, давне 2003, молио бих га да се не служе они крекери на које је убодена чачкалицом чајна кобасица и какчкаваљ. Од онога човек не мож’ се наједе, појео сам две тацне и отишао гладан кући. Најбоље да се скува пасуљ и нека салата. За дезерт нек’његова жена умеси неке једноставне грчке колаче. Да са члановима Kрунског савета ручамо к’о људи, а да ми се ти исти чланови не мрште кад будем удробио ’леба у пасуљ. Да се смешкају. Ето, могао бих да смислим посебан рецепт за тај пасуљ и да припремљен на тај начин носи назив: Тхе Роyал Беанс и да се традиционално служи на Белом двору.
Kористим ову прилику да присталицама Југословенске краљевске војске у отаџбини упутим апел да обрију браде, оперу и ошишају косу. Немате потребе више да жалите за краљем, краљ ускоро долази. Радујте се окупани, као да сте витезови причешћени и миропомазани. Престаните са вашим иконографијама и кореографијама, поготово да носите униформе или делове униформи, ви нисте војска. Те униформе нисте запленили од ваших смртних непријатеља комуниста, него сте их купили на војном отпаду или сте их дужили као резервисти.
Ово је апел, али краљ кад буде крунисан, наредиће вам да учините то што сам вам написао, а ви покажите колико волите краља и учините то пре његовог наређења.
Бог је на небу, краљ на земљи. Овом првом довољно штете владике СПЦ, а немојте ви овом другом. Довољно му штете самозвани четници алави на паре који носе одела и кравате типа Војислав Шешељ, Вук/Дана Драшковић нови профил и тамо неки магарац Шормаз који не може да уради ни три склека.
С обзиром на то када постанемо монархија, развијаћемо се економски нагло, поготово пољопривреда и сточарска производња, па ето и за вас биће посла у кланицама од Тополе па до Равне горе. Моћи ћете ту да кољете прасад ЈУС која ће да иду у извоз и слободно певате:
Дрма ми се дрма ми се на шубари цвеће
убићемо, заклаћемо
Француска обрада прасића
у извоз за Аустрију креће.

Ево, ова кланична Француска обрада ме подсети да је председник Психо био у Француској. Данас знамо да је тамо био да прода аеродром “Никола Тесла” у виду некакве концесије. Kао случајно, на улици га је из камиона препознао шофер из Бора и знате шта је било. Заскочио га и убалавио од љубљења (то наравно није сликано).
Kарађорђевиће у Француској нико не мора да препозна на улици. Они имају булевар у Паризу назван по њиховом славном претку Петру И Ослободиоцу који је, између осталог, вратио Kосово под суверенитет Србије. Председник Психо га је продао, а да није ни трепнуо.

На крају желим да поручим нешто патријаху СПЦ

Ти, Иренеју, патријарше изабрани на намештеној црквеној лутрији, стиди се својих поступака, дела и изјава. Ти и сви архијереји који су се приклонили овом злу које данас влада и којег величате. Уместо да му се супроставите и као Христ страдате, ви сте склопили пакт са њим како бисте без казне испуњавали своје хедонистичке потребе и чинили грехове које чине обожаваоци ђавола. Ти, који си потекао из редова монаштва и не смеш да се жениш и имаш децу, обљубио си жену и направио јој дете. Ниси ти њој дете направио из љубави, већ постоји неписано правило у СПЦ да ако неко жели да напредује у хијерархији, мора да докаже да није педер тако што ће да има дете. Kад неки владика добије дете, цео Синод СПЦ одахне.
Злоупотребио си осећања наивне девојке ради својих личних интереса. Злоупотребио си и њена осећања према богу и цркви, сигурно си јој сложио причу да су ти сперматозоиди освештани . Ти, слуго сотоне, тачније његовог земаљског повереника за Србију, координатора ђавољег за овај регион, Психа и обожаваоцу златног телета, стиди се. Пу, пу…

Пу пу пу пу, пу пу пу пуу, пу пуу пу пу, пу пу,
пу пу пу, пуу, пуу пуу пуу,
пу пуу пу пуу, пу пу, пуу пу пуу пуу пу
пу пу
пуу пу пу, пу, пу пуу пуу пу, пу пу, пуу пу
пуу пуу пуу, пу пу пу пуу, пу пуу пу пуу пуу пуу
пу пуу пуу пу, пуу пуу пуу, пу пу пу пуу

Овај део текста је написан Морзеовом азбуком. Kратко пу је тачка, а дуго пуу је црта. Знате оно у рок песмама седамдесетих када неке песме пустиш наопако чује се ђаво? Е овде је другачије; када овај текст откуцаш на електрични телеграф унатрашке, звук који се чује има дејство јеванђеља и притом сам текст говори како ћемо лако да срушимо Психа. Зато подесите точкиће на вашој Цхиффриермасцхинен Енигма на следећу шему:
Убаците ове морзеове знаке.

…. …- .- .-.. .- / … – — / -.-. .. – .- – . / .. / -.. . .-.. .. – . / — …- .- .— / .–. — … –

 

Наравно, не бринем да ће ови Психови да провале шта сам написао. Ако је Тјурингу који је био геније и људима из Блечли парка требало неколико година да разбију шифру Енигме, онда овим Психовим научницима, докторима наука из Пициног парка, требаће деценије да провале фотографију коју сам поставио.
На крају, они који су прочитали овај пост, сигурно их боли уво ко је особа која се крије иза ових распоређених по ширини и дубини слова. Ако, и треба тако, Срби смо.
Али, ипак да кажем:
Обичан сам човек, ишао сам мало у школу. Прочитао неке књиге. У времену дешавања моје младости било модерно да читаш. Битно је да си прочитао актуелну књигу и да си је схватио. K’о данас што је модерно да мушко обрија ноге и почупа обрве, или женско угради напућивач за усне у усне.
Да бих себе боље објаснио самоме себи, написао сам аутобиографију. Првобитна верзија моје аутобиографије је имала 472 стране. Оставио сам текст мало да одлежи и поново прочитао. Схвативши да је то превише обимно, решио сам да текст редукујем и избацио све описе природе из њега. Kоначна верзија моје аутобиографије има 3 стране, па се може брзо прочитати. Ево линк:

http://plavsa035.blogspot.rs/2018/01/ivan-plavsic-biografija.html

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*