Никола Петровић: ДАН ПОБЕДЕ!

0

Хм…херојство… Па, не може некакав Аустријанац, који је окусио све сласти живота бити херој. Наравно да не може! Он полази на фронт, знајући да ако се врати, њега чека неколико килограма флорина, круна и ко зна чега још у злату и сребру. Чека га умирући фатер, који му на све то оставља и фабрику. Чекају га бечке проститутке и сва његова задовољства. Он, такав, аутоматски постаје себична кукавица јер жели и даље да куша своје сласти и пороке којих има у изобиљу. А све то набројано, он износи на фронт и све што је у његовој глави јесте да то што има сачува и по сваку цену преживи.

Али, зато може Србин. Србин који није кушао сласти, већ муку. Србин који има оца, а тај отац нема фабрику, већ се читав век мучио у фабрици или на њиви, радећи и за тог свог нападача. Нема ни злата, ни сребра. Саставља се да преживи. Нема бечке проститутке, него има вереницу или жену коју воли, за коју би умро, за коју ће вероватно и умрети. Мада и он воли да види какве су те бечке, али не би ти тај дао своју Јелицу ни за стотину тих бечких сифилистичарки, пас им матер!

Не износи он на фронт исто што и Аустријанац. То што износи Србин, не може да се надокнади. Он износи пре свега јед од помисли да неко ко има све, хоће да отме и то његово мало што има. Тај неко има стотину жена, па хоће и његову једну! Тај неко има огромну земљу, па му запело баш за то мало српске. Али, тај неко нема ни образ, ни муда, ни част! Јер да има, не би то радио. Е, Србин на фронт износи све то што овај нема, нити ће икад имати! И док тај гледа како главу да сачува, Србин се са својом поздравио још од куће кад је кренуо и за њега је та прича завршена!

Хероји се дижу из муке и блата, а не из свиле и изобиља.
Херојство је тек један трен, једне велике личне трагедије, или трагедије једнога народа.
Али, тај трен траје заувек.

Почасни поздрав, јунаци!
Нека вам је вечна слава!

 

Никола Петровић

Фејсбук

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*