Никола Петровић: Тешка времена пријатељу мој!

0

Знате ли шта су за мене била тешка времена? Ех, благо ономе коме је Вулин главна занимација. Или Вучић, или фонтана или неки пут…

Такви немају паметнија посла, таквима ништа не фали, па траже забаву у виду злобе, да псују власт, отаџбину, народ свој!

А мени су тешка времена била када дуне олујно невреме, па ми се врх шатора од нападале кише на нос спусти. А унутра хладно. Имали смо бубњарицу, али није могла загрејати нас 40 по таквом времену. Једно војничко ћебе, јастуче мањка под креветом и једно вишка под главом. Па гурај оно вишка под кук, да не ударају кости у оно гвожђе. Треба поранити, треба српски народ бранити!

А како да заспим?! Кад је зима! Кад сам гладан! Кад мислим да л’ ћу сутра погинути, као они данас, или ћу опет среће имати?! Како ће ми отац, мајка, девојка…ваљда ми се ништа неће десити, опет…

Па размотам заставу и покријем се. Да ме моја земља греје! Земља, за коју се борим. И није ми на памет падало да је псујем! Већ се под том заставом некако умирим, свечано је! Раширим крила белог орла, па летим над слободом! Топло у срцу, па се пренесе! И није ми падало на памет да свој народ кудим! За њега се борим! За њега ћу, ако да Бог, и сутра да преживим, па да се опет борим!

22467631_10214743458924963_5229806961029646312_o

А ви…? Све вам тешко, је л’? Јесте ли сигурни? Ја и данас некад размотам српску заставу, па под њом мирно заспим. Под чијом ви не заспите?

Извор: Фејсбук профил Николе Петровића

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*