Ништа није вредно једне дечије сузе, а ова РУСKА ДЕВОЈЧИЦА доживела је НАЈТУЖНИЈУ СУДБИНУ ИKАДА

0

Скоро да и нема детета на свету које не зна ко је била Ана Франк и шта пише у њеном дневнику. Трагична судбина Јеврејке која је рат провела кријући се на једном тавану у Амстердаму само да би заједно са породицом била откривена и послата у логор, дала је лице милионима безимених жртава и постала планетарно позната. А да ли сте чули за Тању Савичеву?

Иако сви знају за дневник Ане Франк постојао је још један, мање познат дечији запис о немачкој окупацији током Другог светског рата, пише портал Виралнова.

Иако можда није тако детаљан као Анин, дневник Тање Савичеве није ништа мање дирљив! Он и данас служи као подсетник на страхоте које су проживљавали цивили у окупационим зонама током нацистичке инвазије.

Ово је њена прича:

Татјана Николајевна Савичева била је совјетска девојчица. Њен живот пре рата није се много разликовао од живота милиона руске деце.

Отац јој је умро кад је имала шест година, па јој је мајка остала сама са петоро деце — девојчицама Тањом, Евгенијом и Нином и дечацима Михаилом (Мишом) и Леонидом (Љоком).

Савичеви су планирали да лето 1941. проведу у селу, али их је напад на Совјетски Савез 22. јуна у томе спречио. Сви сем Мише, који је раније отишао, одлучили су да остану у Лењинграду. Управо овај поступак за породицу Савич показаће се кобним.

Породица је помагала совјетску војску — Марија је шила униформе, Љока је радио као пројектант у министарству ратне морнарице, Жења у фабрици муниције, Нина на изградњи градске одбране, а ујаци Васја и Љоша у противваздушној одбрани. Тања је, када јој је било само 11 година, копала ровове.

Неколико дана након што се Нина једноставно није вратила са посла, мајка је Тањи дала сестрину свеску. Њу је Тања користила да започне мали дневник. Раније, Тања је имала прави, обимнији дневник, али га је спалила када ничега другог није имало за огрев.

Сваки дан, Тањина сестра Јевгенија устајала је пре зоре. Ходала је неколико километара до фабрике у којој је производила нагазне мине радећи у две смене. Сем тога, донирала је крв. Услед свега тога, њено тело је ослабило, па је умрла у фабрици 28 децембра 1941. године.

Августа 1942, Тања је постала једна од 140 деце спашених из Лењинграда и доведених у село Kрасни Бор. Била је потпуно сама, изгладнела и евидентно у стању шока. Мало је говорила и још мање јела иако јој је то било преко потребно.

Анастасија Kарпова, учитељица у тамошњем сиротишту, послала је писмо Тањином брату Михаилу, у том моменту њеном једином живом знаном сроднику: „Тања је жива, али не изгледа здраво. Доктор, који ју је скорије посетио, каже да је веома болесна. Потребни су јој одмор, посебна нега, добра исхрана, боље окружење и, пре свега, мајчинска брига“.

Маја 1944, услед погоршања стања, Тања је послата у болницу у селу Шатки, где је умрла месец дана касније, 1. јула, услед цревне туберкулозе.

Нина и Михаил су се вратили у Лењинград након рата и у остацима свог дома пронашли Тањин дневник. Михаил је за време рата био у селу, а Нина се није вратила кући не зато што је умрла, како су Савичеви мислили, већ зато што је, као узорна радница, хитно пребачена до Ладошког језера и евакуисана.

Данас је оригинал Тањиног дневика изложен у Лењинградском историјском музеју, а једина копија на Спомен гробљу Пискарјовскоје.

Маја 1972, откривен је споменик Тањи Савичевој у Шаткију који је касније проширен на меморијални комплекс. Астероид откривен 1960. назван је 2127 Тања. Мика Антић је написао прозу „Један изгубљени рандеву“ инспирисан Тањиним дневником:

„У Лењинграду је пролеће, мила моја. Ускоро почињу беле ноћи, мостови се отварају као руке уперене у небо… Чекао сам вас синоћ на Фонтанки, пре три дана тражио сам вас сав луд од Ладоге до Финског залива, јурио сам покрај Неве таксијем осамдесет километара.

А ви сте умрли. Ово је мој изгубљени рандеву.“

 

 

Дневно

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*