НИСУ МОГЛИ БЕЗ ТОМПСОНА: Ево како су фудбалери Хрватске убијали тугу после пораза у финалу Мундијала

0

У аутобусу хрватске репрезентације, по повратку у хотел након изгубљеног финала Светског првенства од Француске (4:2) грмела је песма Марка Перковића Томпсона, познатог по усташким стиховима.

Ипак, за разлику од уводне фазе Мундијала, када су у свлачионици „ватрени“ певали једну песму из таквог Томпсоновог репертоара („Бојна Чавоглаве“), овога пута се са звучника аутобуса, али и из грла Далићевих изабраника, чула Перковићева песма „Пукни пушко“.

Дејан Ловрен, Матео Kовачић и Шиме Врсаљко су на друштвеним мрежама објавили привремене снимке („Инстаграм сторy“) на којима се види како певају поменуту песму, чији стихови немају усташку конотацију, већ гласе овако:

„Сањам драгу, хаљина јој бијела, у даљини тужна глазба свира,
што да радим, све бих дао сада, мјесто мрака да ме она дира

Страх ме сада да се не пробудим, нову росу зором да не видим
Еј, судбино, ево тебе к мени, однеси ме тој вољеној жени

Пукни пушко, полудит ћу, нема драге, остарит ћу
Пукни пушко, нек ме нема, ево зоре, ко зна шта се спрема

Еј, мјесече, сва си моја нада, преклињем те, помози ми сада
Проклете су, хладне ноћи, гђе да идем, гђе још могу поћи“

Уз ту песму, незадовољни арбитражом Аргентинца Нестора Питане који је Французима „свирао“ пенал при резултату 1:1, певали су и стихове Мирослава Шкора „Суде ми“. Рефрен те песме, која говори о витезу који је „у оковима јер је чувао своје“, гласи: „Суде ми, зато што своје волим, волим највише; што сам бранио моје најдраже. Суде ми душмани, моја љубе, али не знају да је истина, вода дубока“.

блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*