Његошева „Луча“ на руском језику

0

Прво двојезично издање „Луча микрокозма“ Петра Другог Петровића Његоша угледало је светлост дана и представљено је у Москви. Превод са српског језика на руски језик урадио је слависта, преводилац, есејиста и публициста Иља Числов, уз благослов митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Дајући свој благослов, старешина Подворја Српске православне цркве у Москви, епископ моравички Антоније је истакао да је „Луча микрокозма“ јединствено дело и честитао је Числову на „високо квалитетном“ преводу, којим није „искривљена аутентичност“ оригиналног дела, што је веома важно.

Владика је подсетио да је митрополит Амфилохије својевремено предложио да се Његош канонизује, да је у црногорској Митрополији прибројан лику светих, да је осликана икона и написана служба, али да се она поштује само у Црној Гори, а да Српска црква то још није урадила.

Владика је оценио да је „Луча микрокозма“ и многим савременим Србима неразумљива, али да је Числов, својим преводом, учинио разумљивом за савременог руског читаоца.

Амбасадор Србије у Русији и доктор историјских наука Славенко Терзић изразио је велику захвалност Иљи Числову на сјајном преводу „Луче микрокозме“ са српског језика на руски језик. Како је рекао, овде се не ради само о литерарном, већ и филозофском делу.

„Да би се разумела ’Луча микрокозма‘ треба разумети и време у којем је она настала, а то је било време прве половине 19. века, време у којем је српски народ стајао пред великим искушењима у својој тежњи за ослобођењем и уједињењем. Петар Други Петровић Његош, као митрополит и владар Црне Горе, изванредно је разумевао српску националну идеју, тим пре што је Црна Гора у то време била важно средиште косовске идеје, идеје косовске жртве. Не треба заборавити да је Обилићeва медаља као одликовање за велику храброст и пожртвовање настала управо на том месту, на Цетињу“, рекао је Терзић.

 

sputnik

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*