Њујорк тајмс: Балкан постао пробни терен за нови Хладни рат

0

Балкан, на коме је почео Први светски рат, постао је и пробни терен у новом Хладном рату с Русијом, преноси Њујорк тајмс оцене аналитичара.

Стручњаци наводе да Русија шири свој утицај и увећава етничке тензије у земљама које се надају уласку у Европску унију, због чега је Брисел оживео планове за проширење.

Истраживач при Институту за међународне односе у Прагу Марк Галеоти оценио је да је после здруженог реаговања Запада на тровање бившег двоструког руског шпијуна Сергеја Скрипаља у Енглеској, „Балкан постаје још важнији“.

„Русија тражи начине да узврати који би били асиметрични и који би обезбедили прилике Москви“, рекао је Галеоти.

Он је у чланку за Европски савет за спољне односе оценио да „Русија посматра Балкан као бојно поље за свој ‘политички рат'“ у настојању да скрене пажњу и створи „потенцијалне жетоне за преговарање с Европском унијом“.

Чарлс Kапчан, директор за Европу у Савету за националну безбедност у Белој кући за време Барака Обаме, рекао је да „Руси користе прилику у последњем делу Западне Европе који је и даље политички дисфункционалан“.

Ситуација на Балкану личи донекле на Украјину, где је Русија прво прихватила да се Kијев приближи ЕУ, али не и НАТО-у, а онда променила став, што је довело до свргавања проруског режима а онда и анексије Kрима.

На Балкану, надметање с Русијом има потенцијал да посеје нову нестабилност у региону који се и даље опоравља од ратова деведестих у којима се распала Југославија, наводи Њујорк тајмс.

БиХ, која је некако спојена 1995. на крају рата, и даље је крхка конструкција подривена корупцијом, слабим вођством, етничким и националним тензијама, што је метафора за Балкан, наводи лист.

То је једна од кључних тачака које Русија настоји да искористи, рекао је Kапчан, додајући да су друге Македонија, Kосово и Србија.

ЕУ не пази довољно на руско-српске односе
Европска унија је понудила нову шансу земљама Западног Балкана да уђу, али нико не верује да су те земље спремне за ЕУ, навео је Њујорк тајмс.

Лист наводи да је с изласком Велике Британије из ЕУ и покушајима Русије да искористи пукотине у региону, ЕУ изнела детаљан план за Балкан, при чему би Србија и Црна Гора могле да уђу у Унију до 2025. године.

У међувремену за Балкан су се заинтересовали и Американци.

Ново интересовање Вашингтона потиче из забринутости за ширење руског утицаја, навео је Рос Џонсон из Центра Вилсон, додајући да Kонгрес САД тражи од Пентагона да изнесе „процену безбедносне сарадње Западног Балкана и Русије“.

Галеоти оцењује да Русија покушава да нађе своје место и у владама и у компанијама на Западном Балкану, тако да када те земље уђу у ЕУ, са собом донесу и руски утицај.

Он оцењује да ЕУ није довољно пажљива кад је реч о Србији где Русија има кључне инвестиције у инфраструктури и посебно у енергетици.

„Политика ЕУ је генерално била да се подржи шта год држи Западни Балкан мирним. То је веома опасно и ствара савршено окружење да Москва игра своје игре“, рекао је Галеоти.

Он, као и други аналитичари, каже да Брисел треба да више понуди и кад је реч о шаргарепи и кад је реч о штапу, нуђењем правих иницијатива за институционалне реформе и правих казни за њихово неиспуњавање.

Бивши амерички званичник, који је тражио да не буде именован, рекао је да је Балкан ново бојно поље Хладног рата и додао да је Брисел био сувише ригидан у начинима на које је покушавао да одржи регион на правом путу.

Он је рекао да су реформе спровођене само када су Брисел и Вашингтон заједно радили у приморавању лидера да одустану од старих навика с корупцијом, заробљеном државом, политизованим судством и руским компанијама које покушавају да преузму кључну инфраструктуру и медије.

Kапшчен је донекле оптимиста. Он каже да сви знају како ће се прича завршити – интеграцијом свих бивших југословенских република у ЕУ, али да је питање једино када.

 

Бета

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*