О Дану примирја или како је Милошу непријатељ поклонио коња

0

Сваке године, 11. дана 11. месеца обележава се крај Великог рата. А да би у њему извојевала победу, Србија је морала да плати страшну цену.

Према подацима са Париске мировне конференције, наша земља је у Великом рату изгубила 1.247.435 људи. Од око четири милиона становика пред рат.

Да би се слобода извојевала, многи су пали, а многи јунаци изводили чуда над чудима. Ово је врло кратка прича о једном од њих.

Звао се Милош Алексић. Био је из околине Куршумлије. И, нећемо сада о ономе што се дешавало од 1914, већ о години пре, 1913, у којој је Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ добио надимак „Гвоздени пук“ – од непријатеља. Те 1913. непријатељ је био савезник из 1912, Бугарска, која је без објаве рата напала нашу војску, не чекајући да велике силе донесу коначу пресуду о границама после протеривања Османлија са Балкана те 1912.

У тој 1913, на чувеној Брегалници, „Гвоздени пук“ је извео неколико подвига. Само у борбама са чувеном бугарском Рилском дивизијом, „гвоздени“ су у једном дану, на јуриш, заробили 806 војника и подофицира, 35 официра, 54 запреге коња, читаво пуковско превијалиште, једну топовску батерију, чак и пуковски оркестар.

И команданта бугарског пука, Манева.

Када је Манев видео јунаштво „гвоздених“, а нарочито када је својим очима видео како поднаредник Милош Алексић са само шест другова заробио 200 Бугара, лично му је дао своју сабљу и свог коња. На том коњу је Милош ујахао у Београд, спроводећи заробљенике.

Примирје? Примирје је увек добра ствар. Само, слободу углавном не поклањају. До слободе која се примирјем озваничи стиже се само – када се о слободи снева, а за њу живи сваким дахом живота свога.

Ово је била кратка прича о том сну. И онима који су за њу живели.

Сећања на њих ћемо и даље да чувамо на www.gvozdenipuk.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*