O doniranju organa

0

Doniranje organa je samo jedno od pitanja koje je dovelo do podela u društvu i žučnih rasprava. Ovo je samo jedno promišljanje o ovoj temi

Sloboda je ključ svega, ako nismo slobodni onda nismo ni ljudi. Sloboda nas čini onim što jesmo. Razum nas čini onim što smo, dato nam je da čime raspolažemo i na našu korist ali i štetu. Ako izgubimo slobodu onda prestajemo da budemo ljudi, i postajemo nešto drugo. Slobode nikad dosta i za nju trebamo svaki dan da se borimo.

U Srbiji je pre neki dan donešen zakon o donosrtvu organa i tkiva, On predviđa da je svaka umrla osoba potencijalni donor.Narodni poslanik Aleksandar Martinović je u odbranu  predloga zakona rekao „Čovek kada umre, nije vlasnik bilo čega, pa ni svojih organa“. Da li je ovo prvi korak ka nacionalizovanju naših organa. Treba svako da zna da su nacisti u nacističkoj Nemačkoj smatrali da čovek nije vlasnik svoag tela već da je to država, i da je dužnost svakog Nemca da bude zdrav i da pravi decu, a Nemica da budu zdrave i da rađaju decu.

Doniranje organa je svakako plemenit cilj. Doniranje bubrega nije nikakav problem jer donator može bez problema da nastavi da živi bez problema samo sa jednim bubregom. Donirati parče jetre, jer ona posle presađivanja naraste do potrebne veličine, doranje dela koštane srži isto tako ne treba da bude problem.

Tvrdi se da imamo samo 4 donora na milion stanovnika(Nedeljnik broj 341-342, strana 17.) i da smo na dnu liste donora  zajedno sa Albanijom. Nije rečeno da li se radi o živim ili mrtvim donorima. Na RTS-u je rečeno da imamo oko 1000 ljudi koji čekaju transplantaciju i da ima oko 200 000 ljudi koji imaju donorske kartice koje potvrđuju da njihovi organi mogu da se doniraju u slučaju njihove smrti.

U čemu je onda nevolja? Nevolja je nekoliko stvari. To što nas država tera prisilno na nešto, što nam je zdravstveni sistem u raspadu. Za mene je i nepojmljivo doniranje rožnjače oka kao i srca jer su to dva intimna organa joa čine srž čoveka. Naprosto smatram da kod donorstva i presađivanja organa treba da postoji etička granica i lično nikada ne bih dao saglasnost za presađivanje srca i rožnjače oka.

Presađivanje organa je duboko intimno pitanje i svako treba sebi da ga postavi. neka se pita da li bi dao srce ili rožnjaču s vog deteta dao nekom drugom. U slučaju da osoba nne želi da donira svoje organe treba da kontaktira upravu za bio medicinu ministarstva zdravlja Republike Srbije i da popuni obrazac i da im ga pošalje.

Država nema pravo ni na šta da nas prinuđava. Ako služenje vojske nije obavezno zašto je donorstvo organa i vakcinisanje obavezno. Ako je državi stalo da se poveća broj donora organa onda treba da vrati poverenje u zdravstveni sistem i da organizuje kampanju doniranja organa tako što bi svaki viđeniji političar donirao po bubreg.

Boško Jovanović

serbimolot

 

 

POSTAVI ODGOVOR

*