O GROFU DRAKULI – EVO ZAŠTO SU GA PROGLASILI VAMPIROM!

0
Na grobu grofa Drakule piše na ćirilici piše – „Ovde počiva rab Božji Vlad Tepeš“. KO JE BIO GROF DRAKULA – VAMPIR ILI VITEZ?!

Javnost u Srbiji za Grofa Drakulu saznala je gledajući legendarne holivudske filmove, ali poslednjih godina o Vladislavu Cepešu iz Transilvanije imali smo priliku da čujemo iz malo drugačijeg ugla. Pažnju su privukli brojni domaći istoričari koji tvrde da je grof Drakula bio Srbin!

Pored ćiriličnog natpisa na grobu Vladislava Cepeša oni iznose i druge dokaze. Naime, grof Drakula bio je član vitezova Reda zmaja. Tom, tada najjačem i najboljem viteškom redu u Evropi, pripadali su skoro svi kosovski junaci – knez Lazar, Miloš Obilić, svi Jugovići, Toplica Milan, Vuk Branković, Kosančić Ivan, kralj Tvrtko…

U čuvenom romanu „Drakula“ iz 1887. godine navode se reči grofa „Moj narod je stradao u boju na Kosovu.“

Ime Vladislava Zmajevića Cepeša nalazi se i na spisku darodavaca manastira Hilandara na Svetoj Gori.

DRAKULA – HOLIVUDSKA INSPIRACIJA I ŽRTVA PROPAGANDE

Srednjovekovni rumunski plemić Vlad Drakula, koji je poslužio kao inspiracija za književni lik grofa Drakule, nije bio krvožedni tiranin, već neshvaćena žrtva negativne zapadnoevropske propagande, tvrdi Austrijanka Margot Rauh, nosilac izložbe „Drakula – vojvoda i vampir“.

Ona je izjavila da je Vlad Drakula bez sumnje bio surov, „ali ne više od ostalih vladara tog vremena“, preneo je londonski Telegraf.

Drakula je rođen 1431. godine u gradu Sigišoara u Transilvaniji. Vladao je Vlaškom od 1456. do 1462. i za njega se govorilo da je ubio na hiljade političkih protivnika, kriminalaca i zarobljenih turskih vojnika nabijanjem na kolac. Procenjuje se da je u smrt poslao oko 50.000 ljudi. Rauhova je kazala i da je on počinio mnoge druge grozote uklučujući torturu, čerečenje, davljenje. Međutim, uprkos tim podacima, Rauhova je ukazala da je on, u suštini, „žrtva negativne propagande“.

Ona je navela da istoriografski podaci prezentovani na izložbi pokazuju da su legende o Vladu Drakuli imale za cilj da istočnu Evropu prikažu kao veoma primitivnu i kao izvor zla. Na izložbi u Bukureštu prikazani su, između ostalog, portreti vlada Drakule iz muzeja istorije umetnosti u Beču i muzeja Ambras u Insbruku, kao i rukopisi u kojima je opisan kao krvožedni manijak. Neke gravire iz 15. veka prikazuju ga kako obeduje okružen desetinom ljudi nabijenim na kolac, dok drugi leže raščerečeni, a glave im se kuvaju u kotlu. Za mnoge Rumune, međutim, Drakula je junak koji se borio protiv osmanlijskog okupatora.

Legenda o njegovoj vladavini inspirisala je britanskog pisca Brema Stokera da napiše roman „Drakula“ objavljen 1897. godine koji je kasnije poslužio kao potka za bezbroj knjiga, filmova i televizijskih serija.
Čuvena predstava Drakule kao spodobe sa avetinjski belom kožom, crnim plaštom i krvavim očnjacima, proizvod je više filmova nastalih između 1930. i 1960. u holivudskom studiju Juniverzal.
„Vreme je da se Drakula prikaže u drugačijem svetlu od onog kakvim je prikazan u Holivudu“, kazala je Rauh.

KO JE ZAPRAVIO BIO GROF DRAKULA?!

Više od pet vekova kruže stravične priče o vampiru Drakuli koji iz svog planinskog zamka hara svetom i ljudskim sudbinama. Ove predstave uspele su da nadjačaju istorijske činjenice da je Vlad III Drakul-Cepeš, vladar Vlaške, istina veoma surov, bio narodni heroj i veliki ratnik u borbi protiv Turaka. Satanizaciji su ga iz osvete podvrgli katolici, a tome su doprinela i obeležja reda Zmaja, koje je nosio njegov otac Vlad  II Drakul.

Zna se da je Vlad II Drakul u red vitezova Zmaja koji je obnovio i uspostavio ugarski kralj i rimski car Žigmund, primljen 1431. godine u Nirnbergu a na vlast je došao 1436. godine. Njegovi sinovi su Mirča, Radu III Lepi, Vlad Kaluđer i Vlad III Drakul-Cepeša, koji je takođe bio član reda Zmaja.

Vlad II Drakul je članstvom u redu Zmaja bio zaklet na borbu protiv Turaka, ali je kasnije potpisao sa Turcima savez protiv Žigmunda. Sa sinovima Vladom III i Mirčom pratio je sultana Murata II u jednom od upada u Transilvaniju, koju se svojevremeno nemački vitezovi naselili katolicima uz unijaćenje domaćeg stanovništva.

Građani Šebesa su preduhitrili Turke i predali se Drakuli koji im je poštedeo živote i spasao odvođenja u tursko ropstvo. Kada su se takvi slučajevi ponovili, Turci su zarobili Vlada II i njegove sinove Vlada III i Rada III. Bio je “okovan gvozdenim lancima”, a da bi spasao presto i glavu ponovo se zakleo na vernost sultanu i kao taoce svoje zakletve Turcima ostavio sinove. Dečaci su poslati u Egrigiz u Maloj Aziji. Vlad III bio je talac do 1448. godine, a Radu je ostao mnogo duže i zahvaljujući lepom izgledu postao sultanov miljenik. Njihovog oca Vlada II i brata Mirču ubile su 1447. godine pristalica Janka Hunadija.

Turci su 1448. godine uspeli na kratko vreme da na vlast u Vlaškoj dovedu Vlada III Drakulu (budućeg Cepeša), koji je tada imao oko dvadeset godina. Bojeći se transilvanskih ubica svoga oca, pobegao je u Moldaviju kod rođaka Bogdana sa čijim sinom Stefanom nastavlja obrazovanje u manastiru Sučava. Drakula je ostao u Moldaviji do 1451. godine, a potom se vratio u Transilvaniju gde se ponovo povezao sa Jankom Hunjadijem. Njega je prihvatio za viteškog starešinu i učestvovao u svim njegovim vojnim pohodima, sve do Hunjadijeve smrti 1456. godine u Beogradu.

Vlad III Drakul je 1459. godine sa vlaškom vojskom od 20 hiljada ljudi napao i zauzeo veliki i dobro utvrđen grad Sibiu koji su držali Sasi katolici i nemački vitezovi tevtonskog reda. Naredio je svojoj vojsci da ubije, osakati i nabije na kolac oko 10 hiljada ljudi, da se opljačka i opustoši čitava okolina.

Sledeći grad bio je Brašov u kome je, navodno, naredio ubistvo i naijanje na kolac oko 30 hiljada ljudi. Slično se ponovilo u Alšamu na Sv. Bartolomeja. Zbog ovakvog, pre svga turskog metoda ubijanja ljudi nabijanjem na kolac, prozvan je Cepeš (kolac-cepanica), odnosno nabijač.

Kada su ga ponovo napali Turci 1462. godine Drakula se predao ugarskom kalju Matiji Korvinu. On ga je odmah bacio u tamnicu, potom okovanog poslao u Budimpešu i najzad u tvrđavu na Dunavu gde je u zatočeništvu proveo dvanaest godina. Nemci iz Sibiua su mu se osvetili za stradanja, tako što su falsifikovali tri pisma u kojima se „vidi“ da je lojalan Turcima. Međutim, Drakula je privukao pažnju Matijine sestre Marije pa su uslovi njegovog tamnovanja bivali sve blaži.

Drakulina prva žena je umrla ili se ubila u zamku pre dolaska Turaka 1462. godine, pa je mogao da se oženi Marijom pri čemu se odrekao pravoslavne vere. Pušten je iz zatvora i od kralja Matije dobija kuću u starom delu Pešte. Kasnije se odselio u Sibiu, pošto se prethodno pomirio sa njegovim građanima.

U zimu 1461. godine Drakula je izazvao sultana Muhameda II i u velikom vojnom pohodu osvojio tvrđavu Đurđu. Celokupnu posadu je odveo u Trgovište gde su svi zajedno sa izaslanicima, nabijeni na kolje. Navodno je ubijeno 23 800 Turaka. Drakula je naredio da im se odseku nosevi i uši. Taj stravični prizor dočekao je turskog sultana kada je najzad opseo Trgovište. Ovaj Dunavski pohod izazvao je oduševljenje u hrišćanskoj Evropi, u čijim su crkvama zvnonila zvona u znak zahvalnosti vlaškom vitezu.

Turski sultan je pokrenuo kontraofanzivu i Drakula je morao da se povlači na sever. Spaljivao je sve za sobom, ne ostavljajući Turcima ništa. Bunari su zatrpavani, a kuće i sela rušeni do temelja. Drakula je odlučio da iznenada upadne u turski logor i ubije sultana. Napad koji je izvršen poznat je kao “Noć strave”. Vlaška konjica je napravila haos. Poginulo je više hiljada Turaka, ali cilj napada nije ostvaren – sultan je ostao živ. Naredio je povlačenje dela turske vojske, a glavnini vojske da uhvate Drakulu u njegovoj planinskoj tvrđavi. Slavni vitez ovoga puta nije uspeo da umakne.

Vlad III Drakula je bio hrabar ratnik i narod je bio ponosan na njegove vojničke uspehe bez obzira na sredstva kojima se služio. Bio je narodni junak koji je uspešno brano Vlašku od Turaka u mračnom i surovom vremenu.

Na reci Damhovici podigao je tvrđavu koja je kasnije prerasla u današnji Bukurešt. U blizini te tvrđave je ubijen 1476. godine. Sahranjen je u ostrvskom manastiru Snegovu.

Kivni Nemci su učinili sve da mu se osvete, pričom ga pretvorivši u vampira koji živi u usamljenom zapuštenom zamku. Drakula je zaista imao utvrđenje, svoj planinski zamak. Njegova prestonica bio je grad Trgovište, a crkveno sedište je bio Kurea de Srđeš. Sagradio je manastir kod Trgošora i tvrđavu Komani na Dunavu u spomen na veliku pobedu nad Turcima. Bio je zaštitnik i priložnik manastira Tismeni, a imao je bliske veze sa franjevačkim manastirom u Trgovištu i cistercitskim manastirom u Krci.

 Mnogi katolički sveštenici i redovnici su se sklanjali u nemačke zemlje, pošto su izazivali Drakulin bes. On je bio protiv katoličkih manastira koje je kontrolisala rimska crkva – zakleti neprijatelj “šizmatika”, odnosno pravoslavaca. Pretpostavlja se da je jedan od katoličkih monaha, Jakob iz manastira Gorian i započeo veliku propagandnu kampanju protiv Drakule u nemačkom svetu. Neki smatraju da su vampirske priče izmišljene po nalogu ugarskog dvora. Ugarska je imala puno razloga za to jer je Drakulina čvrsta ruka bila prepreka da Ugarska zavlada Transilvanijom i Vlaškom. Bez obzira ko je pokrenuo kampanju protiv Drakule, priče o njemu kao vampiru preplavile su i katolički i pravoslavni svet sve do današnjih dana.

ĐAVO I ZMAJ

Ime Drakul na rumunskom znači đavo, a znači i zmaj. Vlasi su sve hrabre, sposobne, ali i surove ratnike nazivali zmajem da bi se kasnije taj naziv promenio u đavo. Prvi koji je ovaj nadimak preveo sa značenjem đavo bio je katolički episkop Nikola od Modruše, jer je Vlad III Drakula jedno vreme zdušno proganjao katolike. Ovo ime su u porodici dobili i po zlatnom ordenu Zmaja koji oko vrata nosi Vlad II, otac Drakule Cepeša.

Srbija Govori

POSTAVI ODGOVOR

*