Zaslužan za stvaranje srpske pravoslavne crkve, Sveti Sava je, kako navode njegovi biografi, još za života ušao u narodne legende. Pošto je u narodnom pamćenju sačuvan i kao prosvetitelj, on se u narodnim legendama javlja najčešće u ulozi učitelja, ali učitelja čudotvorca. On je učitelj, prosvetitelj, neumorni putnik, putuje od grada do grada, od sela do sela i uči narod kako da svoj život učini lepšim i bogatijim. Dovoljno je da Sveti Sava svojim čarobnim štapom samo doprinese stenu i tu će se otvoriti životvorni izvor hladne vode.

Savino ime se često vezuje za lekovite izvore uz koje su podizane hrišćanske bogomolje. Mnogo je u legendama o Svetom Savi širom srpskih prostora lekovitih Savinih izvora, pa i priča o tome kako ih je Sveti Sava otkrivao.
Učitelj i prosvetitelj, Sveti Sava u narodnim legendama uči ljude čak i onome što su morali znati i pre primanja hrišćanstva.On uči narod kako da ore, kako da plete užad, kako da osvetli i osunča svoje domove, kako da kuje gvožđe i gradi vodenice.

Kult Svetog Save bio je toliko snažan, da su ljudi u mnogim selima pored postojeće krsne slave i Svetog Savu proslavljali u istom obredu, čak i uz obavezan obredni sedmodnevni post. Sem toga, mnoge zanatlije uzimale su Svetog Savu za svoju esnafsku slavu. Tako, na primer u Prizrenu, Sveti Sava bio je slava samardžija; u gornjem toku Južne Morave, gde se inače gaji konoplja, bio je zaštitnik, patron, užara; u Pirotu i okolini kožara, a u celoj Srbiji opančara. Krajem XVIII veka on je kod Srba pod Austrijom postao i školski svetac, školska slava, što je i danas svuda kod Srba.

Mnogi motivi iz bajki i legendi hrišćanskih vremena pretočeni su u sadržaje legendi o Svetom Savi, pa u tim pričama srpski hrišćanski svetitelj, katkad postupa kao pagansko božanstvo. Kad se pročitaju sve legende o Svetom Savi, dobije se utisak da je on neko vrhovno božanstvo, rodonačelnik koji iz haosa stvara red i zbog toga mora da se bori protiv sila haosa i mraka.

U nekim legendama o Savi postoji i donji svet, što je karakteristični za paganske religije. Tamo su duše predaka. Prema srpskom paganskom verovanju duše umrlih postaju miševi i u tom obliku se sele u donji svet. U paganskim religijama vrhovno božanstvo ima svog protivnika, oponenta, zlo božanstvo iste ili približne moći. Tako je u narodnim legendama i Sava dobio svog oponenta. To je Pavo.
U pogledu formalne razvijenosti legende o Svetom Savi kreću se od sažetosti anegdote do razvijenosti bajke.

Sveti Savo i Sveti Pavo

Sveti Pavo bio je bradat, a đavo se pretvori u devojku, on mu rekne: „Obrij bradu, Pavle, pa ću poći za te i poniknuće ti zlatna brada.“ Kad Sveti Pavo počne brijati bradu pred njega je padala zlatna dlaka, a na bradi obrijanoj nicala je svaka dlaka kao pasija, mačija, krmeća i svaka druga. A kad vide Sveti Pavle kakva dlaka niče na njegovoj bradi, on otale pobegne u mračnu zemlju sa polovicom neobrijane brade. Tamo u mračnoj zemlji Sveti Pavle prokune onu zemlju, gde ga je đavo prevario, tako da se u toj zemlji ne može ništa množiti, ni ploditi. Onda Sveti Savo pođe u mračnu zemlju Svetom Pavlu, da skine kletvu sa te zemlje i da izmami blagoslov od njega. Sveti Savo, kad pođe tamo, povede i ponese sobom: luča, petla, mačku, i kobilu, koja je imala ždrebe. Ždrebe sveže na vratima mračne zemlje, kad se bude vraćao, da kobila nađe lakše pravi put.

Kad je Sveti Savo došao u mračnu zemlju, upitao je Svetog Pavla: „Može li se ovde noćiti?“, a Pavle mu odgovori: „Može se noćiti, ali će te obladati miši i puhovi.“ A Sveti Pavo rekne: „Ti mene pusti, pa se ne boj za me.“ Sveti Pavle pusti Svetog Savu da noći. Potom pošalje svoje momke, da paze šta će biti sa njim, kad ga obladaju miši i pusi. Kad momci pogledaju, a Sveti Savo pustio dve zverke, te jedna miše davi, druga peva a luč im svetli. Kad kažu Svetom Pavlu, kako je kod Svetog Save, on nije mogao verovati, nego sam ode. A kad viđe to, blagoslovi onu zemlju, gde je sve to postalo, da se tamo sve množi i plodi.

Onda Sveti Savo, kad čuje taj blagoslov, uzjaše na kobilu, koja zna gde je ždrebe ostalo, te naže bežati. Sveti Pavle seti se, da je to Sveti Savo izmamio blagoslov, te poteče za njim u poćeru. Pošto se Sveti Savo pomoli Bogu, stvori se ostruga, te se Sveti Savo u nju zapetlja. Potom se opet Sveti Savo pomoli Bogu, te Bog pusti veliku vodu, koja se odonda prozove: „Sava voda“. Tako ga Sveti Pavo ne može dostignuti, već Sveti Savo ode zdravo u svoju zemlju.

Sveti Sava i siromah seljak

Putovao Sveti Sava za veliki manastir Hilandar, pa ga na putu zadesi zlo vreme, te svrati na konak jednom seljaku koji je bio ubogi siromah. Seljak ga lepo primi, pa mu da večeru i postelju za počinak. Kad je bilo oko pola noći, a ono prsne žiška sa vatre, te se zapali i u plamen bukne seljakova kuća, koja je bila krivinjara. Seljak brzo probudi iza sna Svetog Savu, te se ovaj jedva spase od požara. Sutradan, pri polasku, rekne Sveti Sava seljaku siromahu:

,,Hvala ti, brate, što si me primio i što si mi noćas život spasao. Traži od mene što god hoćeš, daću ti, i ne zaboravi me kad god se nađeš u nevolji.“

,,Za sada ti ništa drugo ne tražimo, već da mi daš skromnu kućicu, te da mi deca ne pomru od studeni“, – odgovori seljak.
Sveti Sava prekrsti rukom, i seljak dobi bolju kuću no što je imao.
Posle nekog vremena seljak se seti da su mu potrebni volovi i ralo za oranje, pa se pope na brdo koje mu je Sveti Sava pokazao još pri prvom viđenju, i viknu:

,,O, svetitelju, svetitelju!“
A Sveti Sava mu se javi iz oblaka:

,,Šta si rad, brate?“

,,Daj mi ralo i volove, nemam čim da orem i decu hlebom hranim!“
Sveti Sava prekrsti rukom i reče:

,,Neka ti i to bude!“
Kad se seljak vratio doma, a ono tamo lepi volovi i jako ralo. Sad je imao i ralo i volove, ali nije imao dovoljno zemlje za rad. Zato ponovo ode na brdo i viknu:
,,O, svetitelju, svetitelju!“
Sveti Sava mu se iz oblaka odazva:
,,Šta si rad, brate?“
,,Daj mi dosta zemlje, jer nemam skoro nimalo!“

Svti Sava prekrsti rukom, – sad je seljak imao dosta zemlje za rad, ali nije imao dovoljno radnika, pa ubrzo opet ode na ono brdo i povika:

,,O, svetitelju, svetitelju!“
,,Šta si rad, brate?“- odazva se Sveti Sava iz oblaka.
,,Daj mi dosta sluga i sluškinja, jer imam puno zemlje, ali nema ko da mi je obrađuje, pa muku mučim.“
,,Idi, pa i to neka ti bude!“ – reče Sveti Sava i prekrsti rukom, pa kad se seljak vratio doma, a ono puno imanje radnika: jedni žanju, drugi kose, treći vrhu, četvrti plaste, peti denu…
Vide seljak da je već gazda, pa se zastide one prve male i teskobne kućice. Ponovo izađe na drvo i pozva svetitelja:

,,Daj mi bolju i veću kuću, jer mi je ona mala i teskobna, ne mogu svu čeljad da sklonim.“
,,Nek ti i to bude!“ – prekrsti Sveti Sava rukom.

Kad se seljak vratio doma, a ono tamo umesto kućice, – velika i prostrana palata, u njoj puno dvorkinja, koje mu ženi drže skute kada se tuda šeta ili se gdegod na zlatnim kočijama izveze.

,,Ženo, – reći će posle nekog vremena seljak svojoj ženi – idem svetitelju, nek mi da da budem kralj, a ti kraljica, dosadilo mi što sam gazda i ništa više!“
,,More, nemoj čoveče, – odgovori žena – dosta nam je svetitelj dao, pričuvajmo ovo što imamo. Ne treba nam više. Veće bogatstvo, veća glavobolja!“

Ne htede seljak da posluša ženu, već opet izađe na brdo i viknu:

,,O, svetitelju, o, svetitelju!“
A Sveti Sava mu se iz oblaka odazva:
,,Šta si rad, brate?“
,,Došao sam još za jedno da te molim. Ne dopada mi se zemaljska vlast: sudi se krivo i uzima se mito, a to je krivica do glave, zato te molim da mi daš da budem ja kralj, pa makar za kratko vreme, videćeš kako će pod mojom upravom sve bolje biti!“
Na ovo se Sveti Sava malo zamisli i poćuta, pa na kraju ipak prekrsti rukom:
,,Nek ti, najposle, i to bude!“ – reče.
Kad se seljak vratio doma, a ono mu se kuća pretvorila u sjajnu i raskošnu palatu: tu sluge, tu sluškinje, tu vojska, velike starešine, te svoga kralja radosno dočekaše i na rukama u dvor uneše. Vide kralj da mu se žena na to snuždila, da je pogrubela i nije se lepo obukla, pa je omrznu i zažele lepšu kraljicu. Brzo se vrati na brdo i viknu:
,,O, svetitelju, svetitelju, žena mi je oslabila, ne može da me sluša, pokloni mi mlađu i lepšu kraljicu!“
Pomisli se Sveti Sava, pomisli se dugo, i poćuta, pa će najposle reći:
,,E, neka ti i to bude!“
Kad se kralj vratio s brda, a ono mu po dvorištu šeta lepa i mlada kraljica, baš onakva kakvu je želeo. Tako je sad živeo baš kraljevski, ali najposle njegovoj lepoj kraljici pade na pamet da vidi tog svetitelja, pa posla kralja da ga pozove da stupi kod njih u najam. Kralj posluša ženu, pope se na brdo i viknu:
,,O, svetitelju, o, svetitelju!“
A Sveti Sava mu se iz oblaka odazva:
,,Šta si rad, brate?“
,,Pratila me moja kraljica da te pozovem da kod nas stupiš u najam, jer je rada da te vidi i da te pozna.“

Sveti Sava prekrsti rukom, pa reče samo: ,,Kao prvi dan!“
I kad se kralj vratio doma, a ono tamo, umesto sjajne kraljevske palate, stoji ona prvobitna razdrta i čađava krovinjara, u kojoj se kraj vatre greje njegova prva žena u krpljenom ruhu, s bosonogom decom. Čim ga je opazila, žena mu reče:
,,Ne rekoh li ti ja, nenasiti čoveče, da se jednom zaustaviš s tim tvojim pustim željama! Ti me ne posluša, pa evo ti danas…!

Literatura

1.Stanisavljević, dr V.(2001): Naša narodna književnost, Priručnik za osnovne škole prerađeno i dopunjeno izdanje, Bački Petrovac: ,,Kultura“
2.Čalević, M. (1972): Seo car na kantar, Narodna književnost za decu, Beograd: ,,Naučna knjiga“
3. Sveti Sava za školu i dom (1996), Beograd: ,,Vajat“, Sremski Karlovci: ,,Kairos“

POSTAVI ODGOVOR

*