Od Ivana Groznog do Vladimira Putina: Ruske i sovjetske specijalne službe

0
Neumorne ruske tajne službe već vekovima prikupljaju informacije i vode nevidljivi rat protiv drugih špijuna, a ponekad i „neutrališu“ neprijatelje (ili one koje tretiraju kao takve).

Rusija je, kao i mnoge druge zemlje, vekovima imala specijalne službe. Ivan Grozni (vladao od 1533-1584) bio je prvi vladar koji je osnovao sopstvenu specijalnu službu – strašne opričnike, najverniju carevu gardu čiji je zadatak bio da se obračunava sa neprijateljima. Oni, doduše, nisu mnogo ličili na današnje obaveštajne ili kontraobaveštajne službe, jer je to bio 16. vek.

Dinastija Romanov je takođe imala sredstva za kontrolu stanovništva i gušenje revolucionara. Jedan od primera je „Ohrana“ (Odeljenje za očuvanje javne bezbednosti i poretka). Ta služba je funkcionisala dosta dugo (mada možda i ne tako dobro s obzirom da je početkom 1900-ih član te organizacije Jevno Azef bio dvostruki agent koji je organizovao terorističke napade i ubistvo nekoliko funkcionera).

Jevno Azef

Pa ipak, te službe nisu sprečile boljševike da uzurpiraju vlast 1917. godine i sruše carsku vlast.

Čekisti

Čim su rasturili stari sistem bezbednosti boljševici su počeli da izgrađuju svoj sopstveni. Tako je krajem 1910-ih rođena nova „linija“ sovjetskih specijalnih službi: VČK¬-OGPU¬-NKVD-KGB.

Feliks Dzeržinski

Prvi je na čelu takozvanih „Čekista“ (taj nadimak je bio popularan u čitavoj Istočnoj Evropi nezavisno od zvaničnog naziva službe) bio Feliks Dzeržinski, lični Lenjinov prijatelj. On je bio surov, temeljit i nepoštedan. O njemu se još uvek mnogo diskutuje. Čak i danas je Lubjanski trg u Moskvi, gde je do 1990-ih stajao spomenik Dzeržinskom, i dalje „mračno središte“ Moskve koje uliva strah mnogim Rusima.

Od svog osnivanja VČK je bio usredsređen na borbu protiv antisovjetskih stranih agenata. Britanski pisac i špijun Samerset Mom nije mogao da spreči Oktobarsku revoluciju 1917. godine. Osam godina kasnije čekisti su streljali Sidnija Rejlija, „špijuna Njegovog Veličanstva“ (prototip Džejmsa Bonda, koji je, uzgred, rođen u porodici ruskih Jevreja).

Tajne misije i prljave igre

Sovjetske specijalne službe su posebno bile sklone da se obračunavaju sa ljudima koje je svemoćna Komunistička partija tretirala kao neprijatelje države. Tajni agenti su čak i u inostranstvu pronašli i ubili nekoliko lidera Belog pokreta i nacionalista, i, naravno, Lava Trockog, bivšeg Staljinovog rivala među boljševicima.

Šef Narodnog komesarijata za unutrašnje poslove Lavrentij Berija sa Staljinovom ćerkom Svetlanom.

Reputacija sovjetskih specijalnih službi još uvek je dosta mračna s obzirom da su upravo one sprovodile Staljinove čistke u kojima je od 1930. do 1953. godine zatvoreno 3,8 miliona ljudi, a 786.000 je osuđeno na smrt. Zvuči paradoksalno, ali su i sami šefovi čekista bili često hapšeni, osuđeni i streljani. To se, na primer, dogodilo sa Henrikom Jagodom, Nikolajem Ježovom i Lavrentijem Berijom, trojicom šefova OGPU-NKVD u Staljinovom periodu.

Tajni agenti

Dok su se bezbednosne službe borile protiv neprijatelja (stvarnih i zamišljenih), agenti obaveštajne službe su bili više orijentisani na međunarodni nivo, kako u ratnim, tako i u mirnodopskim uslovima. Tokom Drugog svetskog rata Sovjeti su organizovali desetine uspešnih operacija koje su doprinele pobedi nad nacistima.

Sovjetski obaveštajac Nikolaj Kuznjecov.

Jedan od najefikasnijih agenata bio je legendarni Nikolaj Kuznjecov. On je dejstvovao u neprijateljskoj pozadini i slao je Moskvi važne podatke. Njegov šef je bio Pavel Sudoplatov, „Staljinov špijun“ koji je koordinisao rad mnogih agenata i organizovao operacije koje su doprinele porazu Nemačke u Staljingradskoj bici. Postojala je i organizacija SMERŠ („Smrt špijunima“). Ona se efikasno suprotstavljala nemačkoj obaveštajnoj službi tokom rata.

Legende špijunaže

Hladni rat je počeo odmah posle Drugog svetskog rata i doneo sa sobom nove zadatke tako da su se špijuni morali prilagoditi radu u ilegali. Nikada se nije znalo za koga se može ispostaviti da je ruski agent, od Margarite Konjenkove u koju je bio zaljubljen Ajnštajn do ambasadora Kostarike u Italiji (pravo ime Josif Grigulevič). Legendarni špijun je bio Jurij Drozdov (1925 – 2017). Kada se vratio u Moskvu on je koordinirao rad tajnih agenata.

General Jurij Drozdov.

Sovjetski agenti su bili čuveni kao vešti špijuni. Prisluškivali su čak i Frenklina Ruzvelta na Teheranskoj konferenciji 1943. godine i američku ambasadu u Moskvi.

Sa druge strane, CIA i druge zapadne specijalne službe stalno su bile konkurencija sovjetskim kolegama. Tokom Hladnog rata mnoga mesta u Moskvisu bila prava „ratišta“ sovjetske i američke obaveštajne službe. Kolekcija predmeta koje je KGB konfiskovao od zapadnih špijuna vrlo je specifična – štapovi sa oštricama, pištolji skriveni u lampama i sl.

Naravno, nisu svi pripadnici KGB-a bili privrženi i lojalni svojoj službi. S vremena na vreme poneko bi prebegao u zapadne zemlje (na primer, Oleg Gordijevski je prebegao u Veliku Britaniju).

Kako sada stoje stvari?

I KGB i Sovjetski Savez su odavno prestali da postoje, ali je njihovo nasleđe i danas prisutno u Rusiji. Kao što mnogi znaju, predsednik Rusije Vladimir Putin je bio oficir KGB-a i radio je u Istočnoj Nemačkoj tokom 1980-ih. I mnoge druge ugledne ličnosti u Rusiji su u prošlosti imale veze sa KGB-om.

Vladimir Putin

Danas su specijalne službe aktivne kao nikada ranije. Najpoznatija među njima je FSB (Federalna služba bezbednosti), naslednica KGB-a, ali postoje i druge bezbednosne službe, na primer FSO (Federalna služba obezbeđenja)koja obezbeđuje najvažnije ljude u Rusiji. One nastavljaju sa radom, ali je sve teže saznati bilo šta o njihovim operacijama jer se sve drži u tajnosti.

 

https://rs.rbth

POSTAVI ODGOVOR

*