Од литерарне секције до издавачког гиганта. Изложба о „Дечијим новинама“

Изложба о "Дечјим новинама" из Горњег Милановца у Музеју рудничко-таковског краја изазвала сензацију. Данас би тешко од литерарне секције основне школе настао издавачки гигант

0

„ДЕЧЈИМ новинама“ које су од ђачког листа горњомилановачке основне школе израсле у издавачки гигант с милионским тиражима посвећена је управо отворена изложба у Музеју рудничко-таковског краја. Легендарна издања „Дечјих новина“, од „Тик-така“, преко стрипова о Мирку и Славку, Марвелових суперхероја, првих албума са сличицама, све до рокерске новинске иконе „Џубокса“, формирале су укус генерација.

Оне су имале сличну судбину као и ова, некад угледна а данас непостојећа издавачка кућа. Ратови и санкције деведесетих, после којих је уследила такозвана транзиција, осиромашили су и уништили и „Дечје новине“ и њихове читаоце. Зато је ова изложба, својеврсно сентиментално путовање кроз младост једне генерације, привукла назапамћено велики број посетилаца у Горњи Милановац, а већ се воде преговори да она буде приказана у Београду.

Посетиоци тешко суздржавају емоције гледајући издања ове куће, од „Тик-така“ и „Зеке“ уз које су учили слова и носили их у торбама с ликовима из едиције „Никад робом“ и Дизнијевих јунака. Оне стоје крај ранчића с ликом Саре Кеј, које су осамдесетих куповали својој деци. Ту је и мноштво књига врхунских аутора, стручних и уметничких часописа и једино фототипско издање Номоканона Светог Саве, које ни пре ни после „Дечјих новина“ нико није издао.

Кад је 2004. угледна кућа коначно угашена, огромне количине стрипова и књига завршиле су на отпаду, па су за изложбу најзаслужнији бивши радници „Дечјих новина“ и грађани Горњег Милановца који су донирали експонате.

– Данас је тешко замисливо да из литерарне секције једине основне школе градића у југозападној Србији настане издавачки гигант с милионским тиражима и заступљеношћу на тржишту. Незамисливо је и да фирма која је током седамдесетих и осамдесетих година била у класи највећих еропских и светских продукција за децу и омладину у само неколико година нестане као да је никада није ни било. Али догодило се. И једно и друго – каже кустос Музеја рудничко-таковског краја Ана Цицовић, која је с Тањом Гачић коаутор изложбе.

Прича о „Дечјим новинама“ почела је 11. децембра 1956. кад су наставници и ученици литерарне секције одлучили да издају школски лист који ће афирмисати дечје стваралаштво.

– Први број тих дечјих новина у тиражу од 1.000 примерака изашао је 12. јануара 1957. под именом „Дечја политика“ и одмах је забрањен! Разлог је био реакција београдске „Политике“ због коришћења имена и логотипа. Други број излази под именом „Дечје новине“, које је ушло у историју. Оне временом достижу тираж од 100.000 примерака по броју – подсећа Ана Цицовић.

С компанијом Волта Дизнија „Дечје новине“ уговор су потписале 1966. и почињу да издају часопис „Мики“, а затим „Микијев алманах“ и „Дизниленд“. Следи читава палета производа с Дизнијевим јунацима, од школских торби, преко мајица до налепница. Захваљујући њима, горњомилановачки издавач постаје највећи југословенски дистрибутер школског пробира. С овом кућом сарађују врхунски аутори из целе СФРЈ, а „Дечје новине“ освајају више од 15.000 домаћих и међународних награда и признања.

ТРАЖИЛА СЕ ТОРБА ВИШЕ

„ДЕЧЈЕ новине“ су „избациле“ прве ђачке торбе у пастелним бојама и са апликацијама на тржиште СФРЈ.

– То је била права револуција у дотадашњој суморној соцрелистичкој понуди. Дошло је до праве помаме у трговинама јер није било довољно ташни с ликовима Мирка и Славка, Микија и других Дизнијевих јунака, које су желели сви малишани. „Дечје новине“, чија је редакција имала 30.000 сарадника из основних школа, донеле су дах свежине и лепоте каквог до тада није било у Југославији – каже Ана Цицовић.

Борис СУБАШИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*