Oglavlja Kosovskog Pomoravlja i Sirinićke župe

0

U srpskoj narodnoj tradiciji posebno mesto zauzimaju ženska oglavlja.

Pored estetske uloge, pokrivanja kose i dekoracije glave, oglavlja su u prošlosti imala i važnu zaštitnu (magijsku) ulogu u obrednim ceremonijama i bitnim događajima u životu. Po vrsti i načinu ukrašavanja žena već na prvi pogled moglo se razlikovati u kojem je dobu života, bračnom statusu i društvenom i ekonomskom statusu. Devojčice su najčešće išle gologlave, ili su kosu pokrivale jednostavnim maramama. Devojke stasale za udaju sa statusom “udavače“ počinju da kosu češljaju na razdeljak i krajeve upliću u perčine-vitice ili pletenice. Kada devojka bude isprošena ona počinje da pravi svoje oglavlje. Svaka žena je sama ukrašavala svoje oglavlje, pa se na oglavljima koja su uglavnom imala iste ili slične krojne odlike isticala maštovitost i kreativnost, ali i umeće pri izradi. Kape su se u porodici nasleđivale, a u slučaju loše finansijske situacije oglavlja za svadbene potrebe su pozajmljivana u rodbini.

Naročito su zanimljiva svadbena oglavlja koja su ukrašavana i religijskim i paganskim obeležjima. Pored neizbežnih krstastih motiva koji su označavali versku pripadnost, oglavlja su ukrašavana ogledalima, praporcima i paunovim perjem. Ovi elementi su imali zaštitnu ulogu, a po narodnom verovanju odbijali su “zle čini“ od neveste. Postojala su oglavlja koja su žene nosile nakon udaje o svakom bitnom događaju i pojavljivanju u javnosti, do prvog porođaja. Uloga pomenutih oglavlja je takođe imala zaštitnu ulogu.

Po lepoti i raznovrsnosti, te po bogatstvu i vrhunskoj izradi posebno se izdvajaju oglavlja srpkinja sa prostora Kosova i Metohije. Svaku regionalnu celinu na ovom prostoru, u proteklim vekovima karakterisalo je po nekoliko različitih pokrivala za glavu – sve u zavisnosti od bračnog i ekonomskog statusa žena. U osnovi svake kape je bila plitka kapica koja bi pokrivala teme i kosu sapletenu u pletenice. Za osnovu su našivani ukrasni peškiri, kao i kićanke od raznobojnih perlica, praporaca i kovanica.

Vlasnici starinske odeće su retko prodavali nošnju, najčešće se ona u vidu devojačke spreme nasleđivala sa kolena na koleno.

Nošnja Kosovskog Pomoravlja je seoskog tipa. Najstarije pokrivalo udatih žena jeste oglavlje “krpa“. Žene su je nosile od udaje do smrti o svakom bitnijem događaju. U osnovi je plitka kapa kupastog oblika ukrašena peškirom i perlama. Sa obe strane od slepoočnica spušta se do ramena kićanka od bućki, perlica i resa. Za kapu je na temenu pričvršćena krpa od čoje pravougaonog oblika, crne boje, koja seže do ispod struka, pri kraju su prišiveni ornamenti crvene boje a iznad njih šljokice u obliku kule ili trougla na kraju je rep potkićen dukatima i resama. Krpa se pričvršćivala ispod brade.

Udata žena sa prevezom “Krpa“ (rekonstrukcija autora)

Pod uticajem gradske nošnje nevesta je počela da nosi fes. On se nosio u kratkom periodu krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, to je kapa koja je u potpunosti prekrivena nizanim prelicama i novcem, a oko lica se spuštaju kitke- grane od nanizanih perli. Fes je nasleđivan, ili pozajmljivan, nije ga svaka nevesta pravila. U novije vreme kada se izobičajilo nošenje fesa, nevesta nosi nizanu maramu, ukrašenu perlama i kovanicama.

Nevesta sa oglavljem fes (rekonstrukcija autora)
Svakodnevno pokrivalo za glavu devojaka i udatih žena “šamija“ (fotografija autora)

U šarskoj župi Sirinić naselja su uglavnom seoskog tipa, pa je prema tome i način odevanja i ukrašavanja uslovljen tipom naselja i vrstama poslova kojima se narod bavio.

Među najlepše delove sirinićke nošnje spada prevez sa kapom. Najlepši su prevezi čiji vezovi imaju šare bez šljokica i srme. Prevez se spušta sa glave niz leđa do blizu pasa. Najčešća šara koja se u raznim oblicima ponavlja, zove se bistri krst, i opominje na šare starih svešteničkih odežda.

Stariji tip nevestine kape iz 19. veka impozantan je po svom izgledu i minucioznosti u izradi. Za plitku kapu prišivene su pletenice od prirodne ili veštačke kose, tako da padaju niz leđa. Pletenice su međusobno povezane i u potpunosti prekrivene kovanim novcem – nizanim turskim paricama (aspri). Kapa ima i popriličnu težinu, te je u zavisnosti od količine kovanog novca koji je prišiven za nju mogla imati i po nekoliko kilograma.

Kapa “vrste“ koju su nosile “mlaneste“ (skraćeno od mlada i nevesta) zahvata glavu od čela do potiljka, ukrašena je starim srebrnim novcem. Neveste su same pravile kapu, nakon prosidbe, i u celoj Sirinićkoj župi su bile istog kroja, samo su se razlikovale po vezu i ukrasu. Još su nošene i kape “venčanik“ i “prevez“, koje su sličnog izgleda kao i kapa vrste, samo sa resama i bogatije izvezene.

Stariji tip nevestine kape 19. vek (rekonstrukcija autora)

Prevez se nosio radnim danima jednostavniji, manje okićen, a za praznike bogato okićen. Svaka devojka je imala više preveza, za različite prilike. Neveste su prevez nosile stalno u toku prve godine od udaje. Traka kojom se prevez vezuje ispod brade zove se “remiče“ , ukrašena je manistrama i perlama.
Kapa „vrste“ Sirinić kraj 19. veka (rekonstrukcija autora)

 

Autor: Đorđe Baščarević

Izvor: kmnovine

POSTAVI ODGOVOR

*