Окрутна суданска тајна полиција је прва брана ЕУ од миграната

0

Број миграната који стижу у Европу је више него преполовљен 2016. Али заговорници миграције кажу да је морална цена висока

АБУ ЏАМАЛ, Судан – На источној граници Судана, поручник Сами Омар водио је два патролна аутомобила полако преко пустиње, поред леша краве, пре него што се зауставио на необележеном, 3.000 километара дугом путу којим сваке године хиљаде становника источне Африке иде у покушају да стигне до Медитерана а касније и Европе.

Његове патроле дуж границе са Еритрејом помажу Судану у затварању једног од најпрометнијих пролаза на европској мигрантској рути. Па опет, поручник Омар није обичан погранични агент. Он ради за страшну суданску тајну полицију чије су вође оптужене за ратне злочине и, недавно, официри за мучење миграната.

Индиректно, он ради и у интересу Европске уније.

„Понекад ми се чини да је ово јужна граница Европе“, каже.

Пре три године, када је плима миграната похрлила у Европу, многи лидери су их дочекали отворених руку и пуни идеала. Али како је мигрантска криза подстакла бесни популизам и политичке немире широм Старог континента, ЕУ сада покушава да обузда доток миграната, делом и тако што финансира граничне патроле у земљама са сумњивим поштовањем људских права.

Практично, такав приступ има успеха. Број миграната који стижу у Европу је више него преполовљен 2016. Али заговорници миграције кажу да је морална цена висока.

Да би затворила морску руту до Грчке, ЕУ је платила милијарде долара турској влади која је скренула са демократског курса. У Либији, Италија је оптужена да је подмићивала исту милицију која је профитирала од европске кријумчарске руте, а многи од припадника милиције су оптужени за ратне злочине.

У Судану, којим пролазе мигранти у покушају да стигну до Либије, ова веза је последица узајамне потребе: Европљани желе затворене границе а Суданци крај вишегодишње изолације.

Европа наставља да спречава доток оружја у Судан и многи судански лидери су међународне парије, оптужени за ратне злочине почињене током грађанског рата у Дарфуру, региону на западу Судана. Али веза се продубљује. Недавно су преговори названи Kартумски процес (у част главног града Судана) постали платформа за 20 међународних конференција о миграцији између ЕУ званичника и њихових колега из неколико афричких земаља, укључујући Судан. Европска унија је пристала да Kартум буде центар сарадње против кријумчарења.

Иако европски новац не иде директно у руке било ког суданског државног тела, блок је усмерио 106 милиона евра у земљу преко независних хуманитарних агенција и организација.

„Не охрабрујемо Судан да сузбије миграцију већ да је уреди на безбедан и достојанствен начин“, рекла је портпаролка ЕУ Kетрин Реј.

Kритичари тврде да се европски лидери имплицитно ослањају на судански безбедносни апарат чије су лидере Уједињене нације оптужиле за ратне злочине у Дарфуру.

„Новац не мења директно руке“, каже Сулиман Балдо, аутор истраживања о европском партнерству са Суданом по питању миграције. „Али ЕУ у суштини легитимизује употребу силе.“

На граници у близини Абу Џамала, поручник Омар и неколико чланова његове патроле су чланови суданских безбедносних снага које предводи Салах Абдалах Гош, један од више суданских званичника оптужених за оркестрирање напада на цивиле у Дарфуру.

На другим местима границу штите Снаге брзе подршке, дивизија суданске војске коју су формирали „џанџавид“ борци који су предводили нападе на цивиле у сукобима у Дарфуру. Група позната као РСФ није фокусирана на борбу против кријумчара али је готово четвртина кријумчара ухваћених у јануару и фебруару ове године на граници са Еритрејом њихово дело, каже поручник Омар.

Планирани координациони центар за борбу против кријумчарења у Kартуму – чије су особље полицајци из Судана и неколико европских земаља укључујући Британију, Француску и Италију – делом ће се поуздати на информације које буду добијали од суданских безбедносних снага, каже командант полицијске јединице за имигранте, генерал Авад Елнеил Дија. Регуларна полиција понекад добије подршку РСФ-а у операцијама против кријумчара у пограничним областима, рекао је генерал Дија.

Бар три европске земље – Белгија, Француска и Италија – дозволиле су суданским полицајцима да убрзају депортацију суданских азиланата, рекао је генерал. Четворо депортованих тврдило је да су мучени по повратку у Судан, што су оптужбе које генерал Дија демантује. Један од њих био је политички дисидент из Дарфура који је депортован крајем 2017. у Kартум али кога су по доласку агенти НИСС мучили и спречили да остане.

Суданске безбедносне службе су дуго оптуживали да профитирају од кријумчарења, али генерал Дија каже да су то само изоловани догађаји. Судан је, каже, ефикасан партнер Европи у борби против нередовне миграције.

„Ми нисмо далеко од ваших стандарда“, рекао је он.

 

Њујорк тајмс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*