Окупација: Смех на гробовима родољуба

0

Представљамо догађаје о којима се већ деценијама не говори или се прећуткују

У окупираном Београду биоскопи и хумористичка позоришта радили су пуном паром док су се над пуним кафанским баштама клатили обешени

Београд је бомбардован у четири наврата од 6. до 12. априла 1941. Погинуло је 2.274 људи. А већ месец дана касније одиграна је прва фудбалска утакмица! У недељу 18. маја на терен су истрчали фудбалери Југославије и БСK. Посетилаца је било 8.000, као пре рата, а немачки војници навијали су за БСK. О утакмици се писало неколико дана: „Иако наши играчи још нису у предратној форми, ипак су на Немце оставили добар утисак својом игром.“

Биоскопи и медији

Велика је била и посећеност филмским представама. Радило је 12 биоскопа, а пројекције су почињале у 13 и 30, 15 и 30 и 17 и 30 сати: „На прву представу долазе обично омладинци, на другу они из удаљених крајева града како не би пропустили полицијски час, а на трећу готово само становници ужег центра.“ Приказивани су авантуристички филмови и мелодраме, углавном немачке продукције. Америчких филмова није било.

Посетиоци биоскопа имали су велике шансе да, кад изађу из сале, на улици сретну камион марке „заурер“ у спорој вожњи. У његову су приколицу, налик на кутију, цревом увођени гасови из ауспуха и тако гушени Јевреји – њих педесет по једној вожњи од Старог сајмишта до Јајинаца, где су биле ископане раке.

Од колпортера куповале су се дневне новине Ново време, Обнова и Општинске новине, недељници Српски народ и Наша борба, специјализовани часописи као што су Просветни гласник, Српско село, Српски радник и слични, и хумористички лист Бодљикаво прасе. Објављују се вести, политички извештаји, али и савети домаћицама. Препоручује им се да буду економичне, па се, на пример, хвали спанаћ и дају рецепти: савијача, пуњени кромпир са спанаћем и салата од спанаћа.

Радио Београд, под именом Војнички радио Београд, емитовао је вести с фронта и наређења власти, али и музику, а последња емисија („Војници свирају за војнике“) завршавала се у 10 сати увече. На његовим таласима први пут је емитована песма „Лили Марлен“, која ће убрзо постати најпопуларнија песма међу немачким војницима широм света.

Централа за хумор

Обновљен је рад Зоолошког врта, уз жаљење што су „неке животиње страдале у бомбардовању“, али су Београђани најмасовније посећивали хумористичка позоришта. Најпознатије се звало Централа за хумор, само њихову представу „Минут после десет“ од априла до јуна 1943. гледало је 50.000 Београђана, а од јуна до августа још 100.000!

Окупационе власти су на Теразијама, у центру Београда, 17. августа 1941. обесиле петорицу ухваћених комуниста. Њихова тела су остала да висе на бандерама на којима су плакати позивали на коњске трке, а један сведок бележи: „Улични радио-звучници преносили су музику Радио Београда. Пред ‚Атином‘, у башти, седели су људи и жене, као и сваке недеље и пијуцкали своја пића. Породице, у шетњи, недељно обучене заустављале су се пред овим призором, а мајке су држале за руке своју децу која су лизала корнете сладоледа и гледала зачуђено у обешене.“

НЕМАЧKИ ЈЕЗИK БУДУЋНОСТИ

У Београду су од 1941. организовани бројни курсеви за учење немачког језика, а дневне новине објављивале су лекције које су гарантовале „брзо савладавање… тако да ће онај ко не зна једне речи немачког моћи као од шале да савлада основе овога језика, само ако буде томе посвећивао неколико часова недељно“.

 

 

 

 

Курир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*