ОЛУЈА и даље траје: У Хрватској терају Србе да се покрсте!

0

„Олуја“ се никада није завршила, она још траје. Доказ за то су последњи догађаји у Хрватској и све вец́и број Срба који ту земљу напуштају

Туга за убијенима и жал за изгубљеним домовима са једне, и победничко славље уз подигнуту шаку и фашистичке симболе са друге стране. Тако се у најкрац́ем може описати обележавање годишњице „Олује“.

Увертира у хрватску прославу „Олује“ довољно казује како ц́е изгледати прослава годишњице хрватске „победе“.

Антисрпске харанге у Хрватској у континуитету трају од 19. века, каже председник Асоцијације удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир. Ова политика почела је са Антом Старчевиц́ем, а настављена је са Павелиц́ем и Туђманом, објашњава он.

„Човек може помислити да је појачано антисрпско расположење у Хрватској условљено изборном кампањом, али кампања против Срба је континуирана“, каже Будимир. Он наводи да је долазак Социјалдемократске партије на власт и улазак Хрватске у ЕУ пробудио лажну наду да ц́е се статус Срба у Хрватској променити. ЕУ и даље ц́ути на шовинистичке и фашистичке испаде у тој земљи.Срба је у Хрватској све мање, а оно што посебно забрињава је превођење из православља у католичанство.

„Имали смо у Другом светском рату ту појаву. Постојала је Хрватска православна црква, сада имамо Хрватску православну заједницу. У тренду је и прекрштавање и преверавање, а ових смо дана сведоци и повампиреног усташтва“, каже Будимир. ’Олуја‘, али и сви догађаји из деведесетих година, оставили су трауматичне ожиљке на телу српског народа“, каже историчар Александар Раковиц́.

„То не може а да се не одрази на идентитет народа. Самопоуздање је пољуљано, а присуство Срба на тим просторима, које трајало један миленијум, окончано је уз миг западних евроатлантских структура. То што је западноевропска цивилизација починила такав злочин над православним хришц́анима је посебно трагично“, каже Раковиц́ и подсец́а да није први пут да се тако нешто догодило.

У ономе што се догодило Србима и Грцима, Раковиц́ види тежњу Запада да грубо разграничи цивилизације. Kрајњи резултат тих тежњи су, према његовим речима, догађаји на Блиском истоку.

„Ми смо прилично уздрмани и били смо у нокдауну, али смо се подигли и они се питају како је могуц́е да нас нису нокаутирали, а уложили су толико средстава, манипулације, муниције да би дисциплиновали Србе, али у томе нису успели“ каже Раковиц́.

„Тешко је утврдити тачан број повратника“, каже Будимир. Иако хрватске власти тврде да се на огњишта вратило око 130.000 људи, истраживање које је урадио УНХЦР говори да се у Хрватску вратило 30.000 до 40.000 Срба избеглица.
Повратка нема, каже Будимир, а подаци показују да је вец́и број оних који се из Хрватске врац́ају у Србију него у обрнутом смеру. Иако је у Хрватској усвојен Закон о мањинама, он се у пракси не примењује.
„Готово на прсте једне руке можемо избројити оне који су се запослили, поготово у државним службама. Они који се врац́ају углавном живе од пензија или од пољопривреде, а врло добро знамо како им је тешко, јер немају пољопривредних машина и тај повратак није одржив. Било је врло скромне обнове, која је завршила тако да, ако људи не могу да се врате, Хрватска их тужи и морају да надокнаде уложена средства са каматама. То прави огромне проблеме. Све је мање људи који се врац́ају, а после ових дешавања положај Срба биц́е још тежи”, закључује Будимир.
Спутник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*