„ОЛУЈА“ у оку једног Хрвата: „Дјед вам је био усташка п***а, као што сте ви!“

0

Колумну Иве Анића, која је објављена данас на порталу индеx.хр, преносимо у целости, без икаквих измена и на његовом матерњем језику.

„У МОМ свијету ја сам стар и ружан, надркан конобар који у сезони ради за сићу цијелу ноћ на црно, да би дјеци купио млијеко из Украјине и себи Редбулл да ми да крила тако да могу понедјељком у фирму у којој ћу, ако буде среће, примити дио плаће у оквиру мјесеца, ако се наплатимо, ако нам не искључе струју. Хрватско тржиште је отприлике тако, као Дивљи запад: ‘ко кога зајебе.

У мом свијету људи око мене су моје доби, натечених вена и тупа израза лица, они чисте поврће и перу посуђе двадесетк сати дневно, њих одвози хитна сваког другог дана јер падају као крушке од умора и дехидрације. Њихова дјеца, као уосталом и моја у мом свијету, „жицају“ их за каву јер немају посла у струци за коју су смо их крваво школовали. И они и ми сањају да оду, да спасе себе, а можда у будућности и нас од ужаса мировине и копања по контејнерима. У вашем свијету, ви сте млади и лијепи, носите Боссова одијела и викендом потрошите моју мјесечну плаћу на пиће и на своје луткице, играчкице. Сви сте редом синови угледника са страначким исказницама, (ХДЗ, СДП потпуно свеједно), а како су ваши очеви дошли до тог статуса у друштву вас пуно не замара, вас чека сигуран државни посао јер сте дио те касте, њен помладак.

Издајник? Назовите ме како хоћете

Данас је празник и данас је у моди качити нешто хрватско на кошуље, па качите, ја не качим, мени та ваша Хрватска одавно иде на курац, нисам њен дио, више онако курвин син, тако се некако осјећам.
Издајник? Назовите ме како хоћете, одавно мене боли курац за вас и што ви мислите. Добивате, чујем и државне потицаје за своје апартмане, држава вам да и до 60.000 куна да направите и базене, да вам апартмани имају што више звјездица, државу боли курац за правосуђе, правду и како сте ви дошли до прве некретнине, крвавим радом као моја генерација засигурно нисте, но вас боли курац и за нас што лајемо на мјесец, само ви лајте, насмијете се самозадовољно и сркнете Дом Перигнон, паси лају, а караване пролазе. Тако је одувијек било, мудрује ваш отац док вади заставу за дернек у Книну и зове родијаке из Њемачке. Скупит ће се цијело село сутра, па и ви морате из града мрзовољно, а ваши баш сутра на цајки у клубу у центру града. Јебига ћаћа је луд и има пушку, кад мало попије воли да показује сина и да пуца.

У мом свијету дјеца у вртићима смију појести хране у вриједности од 9, словима: девет куна. На њих двадесет и петеро купе се дневно двије јабуке, двије банане и отприлике четири наранче. У вашем свијету ваш градоначелник гради цркве и фонтане. Најављује нових тристо фонтана. У мом свијету, моји професори који су нас извели у живот и учили да поштујемо људе било које вјере или националности данас копају по смећу и траже боце, склањају поглед од својих ученика, а ми склањамо поглед од њих. Учили су нас погрешно да поштено и са својим радом поносно можемо живјети, у овој земљи се може живјети искључиво ако си лопов, криминалац или страначки послушник, што је готово па идентично.

У вашем свијету плаће су релативно добре и не касне, мировине велике и сједну до петнаестога, у вашем свијету нема несигурности, оврха и искључених водопривреда, струја и телефона, празних фрижидера и резервоара, у вашем свијету сит гладном не вјерује, уствари боли га курац за гладне, ако их уопће има.

Вама је лова на сигурноме

Ви, истина, не вјерујете баш да их има јер света Хрватска једноставно није таква земља да би тога ту било. У вашем свијету пјевају се химне, иде се на мису и држи се десница на срцу, а лова на сигурној банци. У вашем свијету капитал се плоди, уређују се апартмани и купују некретнине, у вашем свијету увијек остане која тисућица еура од плаће. У мом остане десетак куна за коноп којим се намјеравам објесити двадесетог јер не знам како до првог.

У мом свијету мом дјетету на лијекове које не покрива ХЗЗО иде отприлике тисућу куна, у вашем се кокаин служи на пладњевима или на сисама спонзоруша, свеједно. У мом свијету доктори су корумпирани и у спрези с фармацеутским тврткама, лијекови који неком курцу служе коштају као Светог Петра кајгана, они који не служе ничем су бесплатни. У вашем свијету картице служе за слагање линија бијелог, у мом један дан, онај сретан дан када сједне плаћа. У мом свијету застава се не једе, покушао сам, истина је, и са квасином на салату, клинци су ми рекли да би радије хамбургер, не једе се ни домољубље ни родољубље, на ХЕП-у сам покушао с том причом о хрватству, али ме шалтерица само хладно одјебала, њу, знате, боли нека ствар јесам ли Хрват, Кинез, Србин или Камерунац, имаш ти за платит или немаш је све што њу занима.

У мом свијету постоје бескућници које хране добри људи, у вашем бискупи који на метар од њих имају своје дворце опточене златом и тамјаном, никада се нису спустили до њих јер, погађате, они не вјерују да постоји мој свијет, они вјерују само у свој свијет којег виде око себе, свијет сит и задовољан који им на миси вади крупне новчанице, финанцира новог Голфа на леасинг и помаже у организацији Тхомпсонова концерта испред жупе. Такву Хрватску они виде јер су је такву и сањали док их је југославенска милиција легитимирала као могуће терористе. Такву Хрватску су у коначници и добили, њихову Хрватску која је дошла из емиграције и сада увози купус из Кине који купују невољници на акцији за 9,99 јебених куна. Кинески купус за хрватску лисницу.

У мом свијету нема нових вртића и школа

Мој свијет се срами и црвени кад поред њега прођу њихове лимузине и склања се, иако би их требао каменовати, али тада би они позвали полицију и избријане момке да нас пребију тако да што брже могу заборавити да постоји наш свијет и завезати кравате за нови страначки, бискупски или лоповски домјенак, свеједно. У мом свијету болнице су без клима уређаја и гријања, у бискупском су подна и стропна, јацуззи и масаже, маникуре и педикуре. Наше жене нокте режу саме, њиховима то раде wеллнес дјевојке. Да добро сте чули, распитајте се у првом салону љепоте за мушкарце тко су им редовне и издашне муштерије у мантијама. У мом свијету нема нових вртића и школа, у њиховом свако десет метара гради се црква с новим модерним интеријерима и потписаним столицама, у мом свијету дјеца се играју играчкама још из Југославије, у њиховом су играчке блиндирани теренци, нове линије Аудија или БМW-а, сателитске антене и умјетни имплантанти.

У мом свијету постоји папа Фрањо који их упозорава да издају начела Криста, у њиховом папа Фрањо који је комуњара, хипи и дрогаш. У вашем свијету ваш ХДЗ, СДП, ХНС, КУРАЦ ПАЛАЦ, спрема се на побједу на изборима тако да ви с узбуђењем очекујете нови посао у којем ама баш ништа нећете радити као и до сада, а примат ћете дупло већу плаћу од мене који радим три посла да прехраним дјецу, дигнут ћете кат и нови апартман, купит боље ауто и оженит порно глумицу која вам је лагала да сте јој други.

У вашем свијету су корпорације, састанци, теамбуилдинзи, манагемент и управе ове – оне, свеједно, затамњена стакла и пословне картице. Никада вам није на памет пало да постоји свијет који све то плаћа јер му се откида од уста за прорачун из којег вас издашно хонорирају. Ако нема, задужите земљу за нових 66 милијуна куна, ваши ће ионако опет на власт, а они су мајстори у томе, ако остане и ХДЗ, Боже мој, исти курац. Мој свијет ви наравно не видите иза затамњених стакала и скупих ресторана, домјенака и хотела Дубаија и Лондона, Београда, о да, ви сте тамо више него овдје у Чавоглавама и Книну на прослави Олује, тамо раздрљених кошуља трубачима лијепите стотице, а овдје држите деснице на срцу и тртљате нешто о дједу усташи којег су моткама тукли шугави партизани од Блеибурга до Сремске Митровице.

Дјед вам је био усташка пичка

Дјед вам је заиста и био усташка пичка као што сте и ви, да је био човјек, били би данас и ви – али јебига, није.

У мом свијету ја не смијем говорити против државе и против поретка јер сам југоносталгичар, издајник и пичка највећа, у мом свијету то је некако протуприродно. Јебе се кога из њиховог свијета што ја лајем, то је некаквом мистеријском козмичком правдом битно само овим мојим биједницима из мог свијета, они су исто гладни, али боље бити гладан и свој на своме. Да ти кушин буде стина, нек ти буде онда, пизда ти материна! Боље да те краде твој него туђи, то је логика ове моје кукавељи која још вјерује у домољубље, родољубље и сличне пичке материне којима се фурају јер не могу признати себи у лице да су идиоти.

Не желе признати да је живот који живе превара, и да су опљачкани, јебига, од кретена па им се улизују у нади да ће и њима нетко бацити барем кости, а неће јер су ови толико похлепни да иза њих ни кости не остају. Носе их на село, одакле су и дошли у градове, да од њих направе своја села. У мом свијету, ако си лош Хрват, јебу ти матер уздуж и попријеко док ти не иштекају интернет јер немаш за рачун, тада те настављају пљувати димним сигналима, порукама у боци и графитима по зидовима. У мом свијету ако данас кажеш да ти је жао људи што су страдали у Олуји и несреће било кога јер си, јебига, човјек, вриште на тебе да си четник, да ти јебо Пуповац матер и да одеш на трактору за њима.

Интересантно је да им нитко из вашег свијета није крив него сам крив ја што се усуђујем срат, пиздит сам и незаштићен против државе и вашег свијета очекујући камен у главу, пробушене гуме на Опелу старом двадесет година и поруку у пошти да ће ми дјеци ископати очи. Никада се ти и такви нису усудили то написати газди у црном теренцу који им даје дрогу, ту и тамо плати пиће и обећа сигуран посао у водоводу чим „његови дођу на власт.“ И тако годинама. Ја сам неком само њима знаном логиком искључиви кривац за стање у држави, као и моје колеге новинари које се прогања и дијеле им се откази „јер не мисле државотворно.“

Свијет исцрпљених благајница

У мом свијету мој град је девастиран, сложен са земљом без икакве производње, у мом свијету раде исцрпљене благајнице, робље по схоппинг центрима, собарице, кухарице и конобари којих се више ужасавају на хитном пријему колико их свакодневно долази, а у вашем дугоноге тајнице, ваше колеге из странке, власници клубова и коцкарница. У вашем свијету наш град је достојан и по мјери човјека, имате своје Боат Схоw манифестације, страначке домјенке и градске просторе који ваши пријатељи користе са смијешним накнадама, у вашем свијету се не прича о првом милијуну, у мом се стално прича о милијуну који ће само што није када изађе десет парова или тикет на лоту, али јебига, Ливерпоол мистериозно и увијек губи, а ви сте уложили задњих стотињак куна и оставили дјецу тај дан без Чоколина. А лијепо вам говорио онај што стално виси у кладионици да уложите на Динамо – Локомотива из два у један. Да је намјештено. Јебига, било вам је превише очигледно и прозирно да баците лову. Кад оно стварно.

У мом свијету нема средње класе, у мом свијету људи немају за основне животне потребе, у вашем су средња класа ваши рођаци које сте запослили и ухљебили да би гласали за вас на изборима, гласни бојовници који ваде пиштоље на мене јер само говорим оно што мислим, лицемјери којима је добро и јако добро знају зашто урлају за Хрватску, носе јебене заставице на аутима и мајице с ликом генерала. Олуја је њихова побједа над побједама, задригли, пијани причају о слободи и јебе их се колико је стотина тисућа управо у тој Олуји све изгубило што су имали. И колико је стотина тисућа у Хрватској овршено иза Олује и колико је стотина тисућа отишло да се никада не врати, и колико је стотина тисућа гладно и копа по контејнерима иза те славне побједе и успоставе модерне нам и миле Хрватске.

Страх раздваја та два свијета

У мом свијету носи се шта се има, значи, роба још из средње школе. Мој свијет не носи мајице са ликовима генерала већ мој свијет пизди што имају рибогојилишта и рачуналне твртке, бензинске пумпе и хектаре земљишта у концесији. Наша два свијета постоје иако то нитко неће признати, постоје и дубоко се презиру, страх је оно што их раздваја, страх и за ово мало курчеве егзистенције коју пружаш дјеци, страх од букача, зајапурених Хрватина који ће мачем и огњем бранити свој статус, странку, такуин и мјесечна примања.

Наша два свијета су глобална, а у нас су доведена до накараде, никада се нетко коме „иде” и „‘ко се снаша” није запитао како је овима који су покушали поштено. Ви, знате, себе доживљавате као паметног, а мене као будалу што можда и није далеко од истине. Једини проблем настат ће када глад превлада страх и када те замишљене баријере нестане, када се напокон та два свијета открију један другом и сударе, то се догађа, знате, догодило се у Босни недавно, једини проблем је што ћете тада у сузама викати „немој брате“, а ја вам брат нисам. Ја нисам с вама нити по вашим дернецима нити мене боли курац за вас и ваше празнике. Мој празник је само онај дан када ми сједне цркавица од плаће и дјеци купим нешто за јести. Јер ја вам брат нисам.

Ја сам курвин син.“

*Ставови изнесени у колумнама и коментарима су особни ставови аутора и не одражавају нужно став редакције Индеx.хр портала

Извор: Курир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*