ОНА ЈЕ МЕЂУ ТОП 50 НАЈБОЉИХ НАСТАВНИKА ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА.

0

Учитељица Жељана Радојичић Лукић ради у ОШ “Милан Ракић” у Бањи Врујци и према избору 6. Глобалног форума образовања и вештина у Дубаију изабрана је у првих 50 финалиста за најбољу наставницу на свету. Она је другог дана форума изабрана и за амбасадорку најпрестижније “Варки” фондације, која се бори за боље образовање.

“Нисам очекивала ни победу, ни улазак у топ 10, не зато што сам скромна, него зато што сам реална. Свесна сам да сам већ на неки начин победила, ако се има у виду чињеница да је листа од 50 наставника настала вредновањем више од 30.000 номинација из целог света. Нас 50 одабраних долази из 37 држава света, а међу њима се налазе земље попут Сједињених америцких држава, Аустралије, Kине, Русије, Велике Британије и Француске. Србија је једина земља са Балкана која се нашла у тако добром друштву и може бити поносна што се издвојила у овом делу света управо на пољу образовања”, рекла је Жељана Радојичић Лукић за портал Експрес.
Kритеријуми на основу којих се врши селекција учитеља и наставника усмерени су на комплетну слику о наставнику, његовим активностима у учионици и изван ње. Вреднује се наставникова способност утицаја на колеге, ученике и јавност, као и његова ангажованост у локалној заједници. Ставља се акценат на промене које је наставник направио у образовању своје земње или локалне заједнице, са циљем да се пронађу посебни наставници који раде свој посао из страсти и који могу да инспиришу и мотивишу друге.

Жељана је од шесте године желела да буде учитељица. Сматра да деца заслужују да се њима неко бави, да добију едукацију на потребном нивоу и да уживају у учењу.

“Посао учитељице ми је помогао да реално сагледам лепоту детињства и да схватим да сам остварила свој сан, јер сам постала она особа о којој сам као дете маштала. Од баке сам научила да је оправдано маштати и веровати у своје снове. После њеног одласка схватила сам да је била у праву и да се снови могу остваривати до последњег удаха”, рекла је учитељица за портал Експрес.

Памти и првог учитеља, Омера Радончића пуног разумевања за ког је вежу лепе успомене из тог периода.
“Био је крај септембра, време још увек топло, када сам од ујака добила дивну црвену хаљницу са великом белом машном. Била сам толико очарана њом да сам са учитељеве столице узела његов мантил, ставила на своју столицу и села. Вриска деце око мене указивала је да сам нешто погрешно урадила. Учитељ ме охрабрио осмехом и без речи наставио час. Његов поступак указује колико је нежности и разумевања потребно у најранијем школском узрасту”.

Часове оплемењује креативношћу и игром које су пут до лакшег учења и сигурног напредовања деце.

“Подстицање маштања се може остварити кроз различите наставне активности, као што су игре претварања у којима деца замишљају да су неке друге особе. На часу ликовне културе смо правили морнарске капе и костимирали се у морнаре. Потом смо тако костимирани цртали необични брод који чува велике тајне и на којем се снови остварују. Моја ученица Наталија је испод свог брода написала “Снови немају граница”. То ми је био довољан сигнал да је час успео.”

На 6. Глобалном форуму образовања и вештина постављено је питање “Да ли прети нестанак наставничке професије?”, а Жељана је одговорила “Ако будућност образовања почива на наставницима који свој посао раде из страсти и који имају моћ да своје ученике инспиришу и мотивишу, нема те машине која ће таквог наставника заменити у будућности”, иако постоји и лоша страна медаље у односу друштва према наставничкој професији “Друштво нас је маргинализовало. Од најугледније професије постали смо професија којој се само “лове” пропусти којима се пуне новински ступци. Зато јесте битно да се о наставничкој професији говори на један афирмитиван начин”, објаснила је учитељица.

Вршњачко насиље је све учесталије и готово да нема школе у којој неки од облика насиља није заступљен. Учитељица Жељана указује на овај проблем у основним школама:

“Ученици су све мање активни и не познају забаву изван интернета. Превелики број сати проведених на интернету доводи до вишка енерегије која мора негде да се потроши. Уколико дете нема никакве активности, не тренира, онда долази до различитих облика насиља”, рекла је Жељана, додавши предлог решења “Потребно је да родитељи и наставници буду партнери у решавању проблема и да реагују чим осете да постоји проблем. На наставницима је велика одговорност, а дешава нам се да неке разредне старешине своје ђаке виђају само једном седмично, јер раде у више школа. Проблем би могао да се реши померањем разредног старешинства учитеља и на узраст старијих разреда, тако што би учитељ имао улогу главног разредног старешине, а наставник предметне наставе био његов асистент прве две године старијих разреда.”

Не само да дете омаловажава, напада или удара друго дете, дешава се да вербално насрће и на предметне наставнике. Учитељица објашњава да је узрок томе што су су данашњој деци већи узори од родитеља, јавне личности попут блогера, јутубера и има осећај да смо се од појаве интернета заглавили у времену и да не успевамо да сагледамо његов лош и добар утицај.

ДРУШТВО

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*