Органска храна није увек здрава

Без употребе хемијских средстава све намирнице могу да буду загађене микотоксинима. И у органским ђубривима и у води за заливање могу да буду присутни микотоксини.

0

Међу штетним састојцима који се акумулирају у поврћу могу да се нађу и нитритни и нитратни облици најзначајнијег биогеног елемента – азота. Интензивна и неадекватна примена ђубрива, посебно оних која садрже азотна једињења и њихова повећана акумулација у корену, листу и плодовима утичу на здравствену безбедност хране за животиње и хране за људску употребу.

И неки други елементи у већим количинама као што су фосфор, калијум и калцијум могу да изазову антагонизме са другим елементима попут гвожђа, цинка, мангана, кобалта и бора и да умање њихово усвајање од стране биљака без обзира на њихово присуство у земљишту.

”У педесет порцената узорака нађемо два до три пута веће количине нитратног азота него што је дозвољено, поготово у лиснатом поврћу”, каже професор Пољопривредног факултета у пензији Драги Стевановић. ”Ако је дозвољена дневна доза 60 милиграма нитратног азота и ако у једној салати имате 5.000 мг, са 100 гр ћете унети у организам десет до дванаест пута више, а где је вода кроз коју такође уносите нитрите, поготово ако пијете бунарску водз. А тек нитрити из месних прерађевина и сл., ту ни кување не помаже.”

Према проф. др Драгом Стевановићу требало би конзумирати сезонске салате, које се производе уз довољно сунчеве светлости, јер Сунце утиче на здравље биљака, без њега нема ни довољно витамина,ни дрзгих корисних материја у биљци…

”Наши произвођачи говоре о тој каренци, али често кажу, чак и они који раде са тиме да се то не поштује”, сматра проф. Стевановић. ”Колико смо пута улазили да испитујемо, да узимамо узорке у пластенику. Зрео је парадајиз, зрео је краставац, али се прска зато што има и оних зелених, а знамо да берба мора да се обави после истека каренце тог препарата који је примењиван.”

Проф.Стевановић напомиње да се анализом бројних научних студија дошло до закључка да нема доказа да постоји разлика у квалитету нутријената између хране произведене органским и конвенционалним поступком.

”Двеста двадесет медицинских студија које су упоређивале здравствену исправност хране произведене на органски и на конвенционалан начин са оптималним количинама ђубрива нигде нису нашле предност органске производње”, каже проф.Стевановић. ”Ја слободно то кажем без обзира што наше Министарство субвенционише далеко више органску, него конвенционалну производњу. Боље би било да се повећа примена ђубрива која би можда на 500 или 600 хиљада хектара пшенице дала тону по хектару.”

Без употребе хемијских средстава све намирнице могу да буду загађене микотоксинима. И у органским ђубривима и у води за заливање могу да буду присутни микотоксини.

”Према томе ако није прскана биљна намирница може да буде још токсичнија, него да има заштиту од плесни и да не буде трулежи”, закључујуе проф. Стевановић. ”Друго, органска ђубрива, тзв. течна, то су осоке, да не кажемо да ту има осоке и из септичких јама, јер су обично код произвођача септичке јаме повезане са осочарама из фарми.”

Осоке могу да се примене пре сетве или садње поврћа, најбоље за житарице. Међутим осоке се користе чак и у пластеницима и кад је већ формиран плод што погодује микроорганизмима да нађу пут и до онога ко те производе конзумира.

Осим од сточне балеге, поједина органска ђубрива праве се и од животињских остатака: коже, костију, крви из кланица, чак и угинулих животиња уз добру стерилизацију.

”Никада нисмо сигурни да ли ће, ипак, целокупна количина у некој фабрици проћи кроз стерилизацију и хо’е ли остати нешто од микроорганизама, Али, уколико их површински применимо код лиснатог поврћа, посебно ако заливамо или третирамо по лишћу,онда нема спаса,ту ће сигурно доћи до нежељених последица,” каже проф. Стевановић.

Да би се произвео добар, здравствено безбедан пољопривредни производ неопходно је знање, а оно је по проф. Стевановићу код наших пољопривредника најдефицитарније.

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*