Орвел — вечна мета прикривених фашиста

0

„Генија“ коме смета цитат „Слобода је право да се каже људима оно што не желе да чују“ требало би лишити слободе не би ли у удобном амбијенту српских затвора добро размислио како изгледа живот без вредности коју оспорава другим људима.

Веровали или не — кукасти крст, симбол нацизма, појавио се ових дана у центру Београда. Мурал великог писца Џорџа Орвела осликан у строгом центру Београда оскрнављен је преко ноћи тако што је преко чела великог писца нацртана „свастика“, дописано је „Вива ла Франко“ и прежврљан је цитат: „Слобода је право да се каже људима оно што не желе да чују“. Тако је у пракси НН „уметник“ доказао тезу Слободана Јовановића да су полуинтелектуалци гори од необразованих бараба. Какви ми Енглези…

Истина је, нису „писмени уметници“ само наша специјалност. Има их широм планете, увек их је било и биће, па чак и у земљи која је човечанству дала генија као што је Џорџ Орвел.

У другој половини 2012. године, месец–два по окончању Олимпијских игара у Лондону, док је Енглеска славила први привредни раст у кризним годинама, појавила се иницијатива дела запослених на „Би-би-Сију“ да се на једној од зграда британског јавног сервиса, у којој је Орвел провео неколико радних деценија, постави спомен-плоча славног писца. Иницијативу коју је јавност једнодушно поздравила покушао је да спречи неки „геније“ из тада Камеронових владајућих торијеваца уз образложење да је Орвел „сувише био левичар“ да би заслужио спомен-плочу на згради у којој је провео највећи део радног века. Како то бива, поменути „геније“ са пуним правом прошао је кроз медијског „топлог зеца“ и неславно завршио политичку каријеру. Лако ћемо за Енглезе, навежбали су они вековима традицију кажњавања „генијалаца“ јавним презиром, него шта ћемо ми са нашима? Истина је, Орвел је део острвске традиције, али је толики великан да је и део светске, па самим тим и наше. А познато је да свакога своје ране највише боле, тако да би и нас глупости наших „уметника“ требало да заболе највише. Шта је нама Франко? Вандалски чин (скрнављење уметничког дела) у центру Београда споран је на неколико нивоа. Прво, и најогавније од свега, јесте исцртавање симбола „свастике“ у главном граду земље која је толико страдала од фашизма. Зар је могуће да постоји неко ко није свестан размера злочина у Шумарицама, одмазде сто за једног или индустрије злочина у конц-логорима широм Србије?

Друго, да ли је могуће да неко у Србији 21. века слави фашистичког генерала Франциска Франка, најмрачније фигуре у шпанској историји, одговорног за грађански рат у којем је страдало између 500.000 и милион људи? Истог оног Франка који је после 1945. године спасавао злочинце попут Анте Павелића.

Треће, али не и најмање важно, јесте „поништавање“ цитата „Слобода је право да се каже људима оно што не желе да чују“. Јасно је да фашистима свих фела смета и сам помен речи слобода, о дефиницијама да и не говоримо. А целокупно дело Џорџа Орвела је један велики споменик слободи, као и упозорење на које све начине људи могу остати без слободе. Животиње из „Животињске фарме“

Губитак слободе и начини претварања „широких народних маса“ у модерно робље нису само теме два најпознатија Орвелова дела — „Животињске фарме“ и „1984.“, већ његовог целокупног опуса. Од првог романа „Нико и ништа у Паризу и Лондону“, где описује сиромаштво и сиротињу с почетка 20. века, преко „Бурманских дана“, вероватно најбољег описа колонијалне политике у књижевности, до сећања из Шпанског грађанског рата у „Каталонији у част“, тема (губитка) слободе заузима централно место код Орвела, човека који је био спреман да погине за слободу. О бројним Орвеловим есејима на тему слободе да и не говоримо.

Зато кукавички чин под окриљем ноћи НН „уметника“ (и Хитлер је био пропали сликар) представља не само вандализам размаженог деришта, које је уништило нечије уметничко дело, већ и политичку поруку која дубоко подрива темеље српског друштва и српске државе, поруку која дубоко вређа све наше жртве фашизма. Уколико „начитани уметник“ буде ухваћен, требало би га казнити не прекршајно због шарања по зидовима, већ кривично, због нарушавања уставног поретка. „Генија“ коме смета цитат „Слобода је право да се каже људима оно што не желе да чују“ требало би лишити слободе не би ли у удобном амбијенту српских затвора добро размислио како изгледа живот без вредности коју оспорава другим људима. Престрого? Неће бити. Историја је показала да се сваки фашизам мора сасећи у корену. И да само један корак траје пут од жврљана „свастика“ по зидовима до прогона и убистава неистомишљеника.

 

 

 

 

Спутњик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*