ОСТАЈЕ ЛИ РУСИЈА БЕЗ НОВЦА? Шта се крије иза ПУТИНОВЕ ПРОДАЈЕ ГОДИНЕ?

    0

    Русија је одлучила да прода мањински део државног енергетског дива „Росњефт“, чиме је председник Владимир Путин договорио „приватизацију године“. С обзиром да руском политичком врху није склона продаја државних фирми, нарочито не тако успешних, и нарочито не странцима, намеће се закључак да се Кремљ на овај потез одлучио услед недостатка новца.

    „Росњефт“ је 2013. године и званично постао највећа светска компанија за експлоатацију и прераду нафте и гаса, у којој 19,75 процената удела од раније има британски гигант „БП“, а сада је 19,5 процената продато катарском државном инвестиционом фонду и компанији за трговину сировинама „Гленкор“, и то за суму од 10,5 милијарди евра.

    Постоји неколико разлога због којих би Русија могла да има проблема са недостатком новца:

    Санкције

    Након што је 2014. почео рат у Украјини, у који се Русија укључила и недуго потом анектирала полуострво Крим, САД, земље Европске уније, Канада и њихове савезнице увеле су оштре санкције Москви. То је знатно изнурило економију највеће светске државе. Санкције су одвукле инвеститоре од улагања у руске компаније, уприморавши тако државу да улаже далеко више новца у домаћи бизнис. Санкције су уведене у јулу 2014, а од тада су три пута обнављане и појачаване. ЕУ је лимитирала пословање пет највећих руских банака, три највеће компаније у сектору производње наоружања и три највеће енергетске компаније, укључујући и поменути „Росњефт“. Амерички медији сматрају да је управо економско посртање главни разлог за продају „златне коке“.

    Да ствар буде гора по Русију, скоро истовремено кад и санкције дошло је до стрмоглавог пада цене нафте. У другој половини 2014. године цена „црног злата“ се са 115 долара сурвала на само 30 долара по барелу, и на тај начин додатно осакатила руску економију, која великом већином зависи управо од продаје и извоза енергената. Крајем 2014. тадашњи министар економије Александар Уљукајев, који је недавно ухапшен због тешке корупције, рекао је да ће губитак Русије због комбинације санкција и пада цене нафте до краја 2016. износити око 90 милијарди долара, односно скоро 5% укупног БДП земље, од чега само санкције чине између један и 1,2%. Додуше, имајући у виду да је ОПЕК недавно донео одлуку о ограничењу производње нафте, што Русији иде у корист јер им коначно отвара простор да повећају цену енергента, одлука о продаји деоница „Росњефта“ може деловати неочекивано.

    Додатни терет на плећа руског буџета стављен је у септембру 2015. године, када је Москва ушла у рат у Сирији. Од тада су руске снаге активно присутне на ратишту у тој земљи, борећи се и против Исламске државе и против побуњеника који желе да сруше Башара ал-Асада, на чију молбу је Путин одлучио да уђе у рат. Скоро свакодневни напади авионима, бомбардовање непријатељских циљева, присуство поприличног броја руских војника, пилота, инструктора, распоређивање морнарице у Медитерану…све то кошта. Врло је вероватно да и Сирија (ако има новца) доприноси тим трошковима, али тешко да је у питању нека значајна сума. У прилог томе иде и чињеница да Башар ал-Асад помоћ „отплаћује“ тиме што је Русији омогућио излаз на топла мора, предавши им на коришћење базе у Тартусу и Латакији.

    Да ли ће недостатак новца пољуљати Путина?

    Веома тешко. Грађани Русије су у недавној анкети истакли да је највећи проблем за њих економска несигурност, али су уједно пружили огромну подршку свом председнику. Више од 86% Руса рекло је да се у потпуности слаже са како спољном, тако и унутрашњом политиком своје земље, као и да подржавају Владимира Путина.

    Санкције јесу нашкодиле Русији, али је сва прилика да се свест све већег броја европских политичара мења, те тако има све више иницијативе да се санкције Русији ублаже или потпуно укину. Један од примера за то је и мађарски премијер Виктор Орбан, који послује са Русијом упркос санкцијама и снажно се залаже за „пријатељски став ЕУ“ према Русији. Ту је и Хорст Зехофер, премијер најбогатије немачке регије Баварске и важан коалициони партнер канцеларке Ангеле Меркел, који је неколико пута посетио Путина у Москви и склапао пословне договоре с Русијом. Доласком Доналда Трампа на чело САД чини се да ће коначно доћи до отопљења односа између хладноратовских ривала. То би могло да доведе до боље сарадње две земље, уједно и „лабавијег“ става САД према Русији, што ће Кремљ и Путин дочекати раширених руку.

    Владимир Филиповић, Блиц

    ПОСТАВИ ОДГОВОР

    *