Osvrt: Vučić, Vladika Nikolaj i Aćif Efendija

0

Rušenje betonske ploče koja je predstavljala postolje za spomenik svetom vladiki Nikolaju Velimiroviću u Šimanovcima, uz prisustvo 30-tak specijalaca, još jedna je demonstracija bahatosti Vučićeve vlasti prema verujućim Srbima i još jedan dokaz satanističke suštine njenog delovanja prema pravoslavnom hrišćanstvu, o čemu je ovaj autor već pisao za FSK(1). Nakon silovanja Srbije gej-paradom srama, rutualnog ugošćavanja evropskih trilateralaca u Noći veštica, inicijative za izbacivanje veronauke iz škola, bezumnog potapanja Valjevske Gračanice, inače zadužbine Vladike Nikolaja, došao je na red i njegov nedovršeni spomenik čija je gradnja otpočeta na inicijativu meštana srpske nacionalnosti u sremskom selu Šimanovci.

Čitava operacija izvedena je, naizgled, po redu i zakonu, a to nam je objasnila predsednica opštine Pećinci, kojoj selo Šimanovci pripada, Dubravka Kovačević Subotički. Dabome, kadar SNS-a. Ona se, pošteno poput svoga Vođe, nakon što su mediji shodno spin-instruktaži koju su imali, objavili vest o rušenju spomenika Vladici Nikolaju, oglasila da pojasni da nije bilo spomenika već samo betonske ploče (kao da se spomenik može pobosti u zemlju, popuit repe).

„Ono što jeste uklonjeno – naglasila je ona – to je betonska ploča, a uklonjena je po nalogu opštinskog komunalnog inpektora koji je, vršeći redovnu kontrolu javnih površina pred seosku slavu, uočio betonsku ploču izlivenu na tek uređenoj javnoj površini u centru sela“. I još je, opet prateći demagošku filozofiju svog šefa dodala: „Stav lokalne samouprave je jasan: zakon se mora poštovati i mora se stati na put divljoj gradnji“.

I ko ovome nešto da prigovori. Posebno kad se uzme u obzir prijava protiv NN lica za divlju gradnju. Pa, čik neka se neko pobuni i traži objašnjenje zašto je sve to urađeno na dan seoske slave (Preobraženje), ili zašto su u selo za tu priliku upali specijalci pod maskama, a džipovi zaposeli raskrsnice kao da se izvodi anti-teroristička operacija?! Odmah će od NN postati sumnjivo lice, a organi će naravno raditi svoj posao.

Lukavo zamišljeno. Lepo odrađeno. Neće ga, dok je Vučića, Srbi u mešovitim sredinama da srbuju i slave takve vladike. To iritira druge vere, nervira masone i užasava jezuite u njegovoj vladi. I Rasim Ljajić bi na to mogao gledati popreko. A kako post-petooktobarska vlada bez Rasima? Ne biva…

I zato razumem to što se dešavalo u Šimanovcima. I predsednicu opštine koja se našla u sendviču između odgovornog komunalnog inspektora i kulta Vođe koji ne čita Vladiku Nikolaja, već Vebera. Razumem i da se zakon mora poštovati šta god to kod Vučića značilo, i kako god nakaradno na kraju ispadalo.

Ali, ne razumem šta se dešava u Novom Pazaru? Gde je tamo komunalni inspektor, šta je sa državom i zakonima koji se moraju poštovati? Tamo su, da se podsetimo, početkom avgusta 2012. bez poštovanja propisanih procedura i dobijanja odgovarajućih dozvola Esad Džudžević, tada predsednik Bošnjačkog saveta u tehničkom sastavu, i Muhedin Fijuljanin, tadašnji državni sekretar u ministarstvu prosvete, postavili spomen ploču Aćifu Hadžimehmetoviću, poznatijem kao Aćif-Efendija, osuđenom ratnom zločincu i muslimanskom fašisti, nosiocu Hitlerovog ordena (Gvozdeni krst drugog reda). Upriličenoj “svečanosti” prisustvovao je i tadašnji ministar u Vladi Srbije, Sulejman Ugljanin, što je ovom događaju dalo dodatnu težinu. Iako se nije pojavio lično, Rasim Ljajić, je na otvaranje poslao svoje emisare Mirsada Jusufovića i Hivza Škrijelja kao službene predstavnike stranke.

Bilo je to vreme vlade Ivice Dačića u kojoj je Vučić, tada svemoćni PPV (prvi potpredsednik vlade) vedrio i oblačio. Sazvao je vanrednu sednicu vlade i pošto se dobro izvikao da Vlada neće dozvoliti rehabilitaciju dokazanih ratnih zločinaca i Hitlerovih saradnika, dat je nalog, preko resornog Ministarstva za lokalnu samoupravu, da se ploča streljanom fašisti ukloni u roku od 30 dana. Uz to, Dačić je poručio da je lokalnoj samoupravi bolje da spomenik ukloni sama nego da to učini država.

To je baš razveselilo Esada Džudževića pa im je obojici, kroz ironični smešak, poručio da ploču niko u Novom Pazaru neće ukloniti, „a država ako misli da može neka je ukloni“! (2)

Nije mogla. Nakon prvih 30 dana rok je još dva puta produžavan za toliko, ali ništa se nije desilo. Nigde policije, nigde mašina kao juče u Šimanovcima ili onomad na Severu Kosmeta! I dan današnji Aćif efendija smeši nam se sa zida svoje kuće u centru Novog Pazara, u ulici „28. novembra bb“. I ruga se srpskoj državi, Vučiću, Vama i meni, Vladiki Nikolaju…

I čeka. Čeka da mu završe memorijalni centar „Hadžet“ koji se radi po idejnom rešenju sarajevskog arhitekte Faruka Hadžića a finansira ga istoimena fondacija, čeka rehabilitaciju pred Višim sudom u Novom Pazaru (3), čeka Zukorlićeve studente u novom pohodu na Hadžet(4), čeka formiranje prekogranične regije „Sandžak“ i najavljeni dolazak Aleksandra Vučića…

I dočekaće! To je Srbija danas. To su Vučićeve odluke i zakoni. To smo mi, građani drugog reda u sopstvenoj državi.

I ZATO, PRAŠTAJ, PRESVETLI VLADIKO NIKOLAJU …!

Dragan Milašinović
Fond strateške kulture

POSTAVI ODGOVOR

*