Otac David Jovandolski: Svetlost se svetli u tami…

Gospode, danas ću biti veoma zauzet, može se desiti da Te zaboravim, ali Ti mene ne zaboravi. Gospode, daj mi smireni Duh Tvoj, jer kako ću drugačije prepoznati prisustvo duha gordosti, duha luciferovog u sebi?

0

Nije dovoljno da se čovek zna smiravati, potrebno je da to čini neprestano, čak dvadeset četiri časa, svakodnevno, sa krajnjim smirenjem, a ne samo nekoliko trenutaka u danu. I kada nam Gospod nispošlje svog smirenog Duha, i kada Ga mi osetimo i prepoznamo tada zadovoljni sobom posustajemo i prestajemo da se samoukorevamo i smiravamo. To biva zbog samozadovoljnosti, tj. pomisli koju nikad ne smemo da primamo. Eto kako čovek može da stiče smirenoumlje kroz molitvu, kako je učio i radio Sveti Siluan i mnogi sveti.

Intelektualni um uobražava da prebiva na visinama baš onda kada luta, razmišlja o visokim stvarima baš onda kada se valja po blatu. Čuvajmo se uobražavanja i poprilično se spustimo, inače će biti veoma opasno. Posledica racionalnog, tj. luciferskog umovanja je da si uvek ispred mnogih ili nekih. Posledica blagodatnog umovanja je da si uvek nepotreban i poslednji. Ako hoćemo da idemo sigurnim putem, tj. putem smirenja i pokajanja, dovoljno će biti da se trudimo, da držimo svoj um u Bogu, tj. da se trudimo da provedemo dan i noć bez greha, ne povređujući ni u mislima nikoga. Pre makar deset godina takve borbe nije savetno upuštati se u ma kakve analize, jer čovek je još u mraku i ne vidi ništa. Pre tog perioda (a nekad i dužeg vremena) to je veoma opasno, jer se čoveku može učiniti da već nešto vidi, razume i zna. Ako se u tome uznapreduje onda čovek počne da se upoređuje sa drugima pronalazeći njihove nedostatke. To je već uzrastanje u prelesti.

Slabosti su najbolji ispit za hrišćane. One su uvek prisutne u Crkvi i uglavnom su najčešći izgovor za nedostatak ljubavi. Zato ne obraćajmo pažnju na slabosti drugih jed imamo svoje… Očajanje je sastavni deo vašeg spasenja. Zašto onda gubite nadu?

Što se tiče opustošenja duše, osećanja užasa, mraka, beznađa, očajanja, muke, ambisa, pakla i ostalog, potrebno je (veoma potrebno) da čitate na glas deset-dvadeset katizmi na dan. Ako ste nemoćni onda tri katizme, pa nekoliko brojanica Gospodu ili Bogorodici, pa opet tri katizme i tako redom. u prvom lancu obavezno šest a posle kako hoćete. Ako ovo budete činili izbavićete se vrlo brzo iz tih kandži i vratiće vam se i živost i radost i mir i smisao. A ako vam je lakše da ovo izbegnete i da trpite – onda trpite. Ali ne zaboravite: Um koji luta ne želi da bude zaključan u tamnicu srca. Njemu se prosto sviđa da skakuće tamo i ovamo samo da se ne vrati kući jer ga sažiže toplina doma. Čuli ste valjda da se nad mrtvacem čita ceo Psaltir. Verujem da ćete ubrzo shvatiti zašto, jer i mi smo mrtvaci – samo duhovni…

o. David Jovandolski – „Ranjen Hristovom ljubavlju“ (odlomci)

PodvižničkaSlova

POSTAVI ODGOVOR

*