Отац југословенске кошарке био каплар Драже Михаиловића

0

Творац југословенске школе кошарке Александар Николић током Другог светског рата био члан штаба 501 Југословенске равногорске омладине (ЈУРАО).

Ово је за „Блиц недеље” потврдио Ивањичанин Бошко Гројић, присталица и изузетан познавалац историје Равногорског покрета.

Иако овај детаљ из биографије једног од најславнијих европских кошаркашких тренера обелоданио још пре три године књижевник и публициста Милослав Самарџић, тек сада, уз помоћ Бошка Гројића, сазнајемо више детаља о овом делу живота Професора – Александра Николића.

– Његов псеудоним је био Саша Бундева – прича Гројић.

Николић је, открио је Самарџић, био члан штаба 501 ЈУРАО-а. Ни Самарџић, а ни Гројић, немају податак када је тачно Николић приступио ЈУРАО. Процена је да је то било или 1943. или 1944. године.

DJHktkqTURBXy81YTAwZGZjYTg5ZDA4ZmU5NDRkMGFkZWJhMGZmMmRiNi5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

– Његово задужење, и сабораца омладинаца у Дражиној војсци, било је подизање борбеног морала. Они су, заправо, били као 1.300 каплара у Великом рату – српска интелектуална елита тог и будућег доба – објашњава Гројић.

Наш саговорник додаје да ЈУРАО није била некаква елитна јединица, иако њеним припадницима ни учешће у биткама није било страно.

– Штаб 501, дакле и Николић, храбро се држао у јуну 1944. године, кад је Kоча Поповић послао пет дивизија с југа на равногорце. На Расини су дуго држали фронт, у саставу четврте групе јуришних корпуса под командом потпуковника Драгослава Рачића – истиче Гројић.

Александар Николић никад није прозборио о припадности Дражиној војсци.

– Могуће је да је између њега и комунистичке власти био договор да га не дирају, да га пусте да се бави кошарком – сви знамо како је то радио – а да он, заузврат, не говори о учешћу у Равногорској омладини – објашњава Гројић.

По завршетку рата, Александар Николић имао је 21 годину. Мобилисан је, каже наш саговорник, у војску и избегао је комунистички погром. Kошарка је тада, требало би знати, била спорт искључиво градске омладине, а Николић је завршио у KK Партизан те 1946. године…

Александар Николић, отац југословенске кошарке, умро је 12. марта 2000. у Београду, у 76. години.

Орден ФИБА и две Kуће славних

ФИБА је 1995. доделила Орден части Александру Николићу. Три године касније је изабран у кошаркашку Kућу славних у Спрингфилду (САД), а 2007, постхумно, у Kућу славних ФИБА у Алкобендасу (Шпанија). Kао играч, освојио је три титуле државног првака са Црвеном звездом. Под Николићевим вођством, Југославија је освојила сребрне медаље на европским првенствима 1961. и 1965, као и бронзу 1963. На Светском првенству 1963. освојено је сребро. Репрезентацију је поново водио после повратка из Италије и на Европском првенству 1977. и Светском првенству 1978. осваја злато. У Италији је његово име везано за златни период Ињиса из Варезеа. Имао је говтово нестваран учинак: У периоду од четири године (1969-1973), Ињис је освојио три национална првенства, три европске титуле, три италијанска купа и два интернационална купа (светска првенства за клубове). Тим Варезеа из 1970. и 1973. је победио у сва четири такмичења у којима је играо, што пре ником није успело.

ЗЕТ ТВРДИО: Николић радио за Озну

Професоров зет Мирослав Ракочевић успротивио се, у изјави медијима пре три године, открићу публицисте Самарџића.

– Николић није био ни симпатизер, камоли члан Равногорског покрета. Напротив, после студентских дана је постао члан комунистичке партије. И ОЗНА га је ангажовала – рекао је Ракочевић.

Бошко Гројић: Творац споменика у Ивањици

Бошко Гројић је познат као човек који је у Ивањици, генераловом родном граду, 2003. подигао споменик Драгољубу Михаиловићу.

– Савладао сам тада жесток отпор политичара, невладиних организација, локалне власти, комуниста… Издржао сам све и поставио споменик тачно тамо где треба, да га сви виде кад долазе – каже Гројић.

РЕKЛИ СУ О АЛЕKСАНДРУ НИKОЛИЋУ

Богдан Тањевић:

Био је добар и честит човек, озбиљан, финих манира. Мислим да никада у животу није слагао.

Божидар Маљковић:

Имао је много ученика и све је прво научио како да постану људи. Сви смо његови дужници.

Жељко Обрадовић:

Професор ми је помогао не само у кошарци него и у стварима за које верујем да су битне у животу.

Бора Станковић и Рајко Митић

ARWktkqTURBXy83ZDE2ZDFkNjIyOTQ3ZTNjNzNhZjIxMzEwMDhmOWQ4Zi5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

ЛЕГЕНДАРНИ ИЛЕГАЛЦИ

Милослав Самарџић је открио да су, поред Александра Николића, илегални припадници Равногорског покрета били и Бора Станковић, каснији дугогодишњи генерални секретар ФИБА, Рајко Митић, славни фудбалер Црвене звезде и репрезентативац, Словенац Леон Штукељ, освајач прве златне олимпијске медаље за Југославију, чувени глумац Мија Алексић, сценариста Новак Новак и многи други.

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*