Otac Vasilije: Kosovo nas uči da trebamo živeti na kosovski način

0

Razgovor sa ocem Vasilijem, igumanom manastira Zavala u Popovom polju

U posetu kosovsko-metohijskim svetinjama ovoga leta je u dva navrata dolazio jeromonah Vasilije, iguman manastira Zavala, koji se nalazi na obodu Popova polja, pod brdom Ostrogom, na oko 50 km od Trebinja i 15-tak km od Ljubinja. Manastir je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice, a pripada Zahumsko – hercegovačkoj i primorskoj eparhiji. U ovom je manastiru, još kao dečak kročio i zamonašio se ostroški čudotvorac Sveti Vasilije, došavši iz nedalekih Mrkonjića.

Otac Vasilije, ne dolazi često na Kosovo i Metohiju, ali kako nam je rekao (pri razgovoru u manastiru Sveti Vrači u Zočištu), po velikom broju svetinja, Kosovo i Metohija ga podsećaju na Jerusalim.

-S obzirom da na ovom prostoru, na Kosovu i Metohiji, ima dosta velikih i divnih svetinja koje nas podsećaju na Jerusalim, možemo reći, da je ovo naš Jerusalim. Ustvari, narod to i sam oseća i priča da je Kosovo i Metohija srpski Jerusalim. Baš se osećaju te svetinje i blagodat velika koja je oko njih i koju one nizvode ovde na našu zemlju i na naš narod – kaže otac Vasilije.

-Kosovo, u stvari, uči – nastavlja otac Vasilije,- nas Hrišćane, kako treba mi da živimo. A treba da živimo na kosovski način, a to je za bližnjega svoga, kao što nas je učio i car Lazar koji je i život svoj dao za bližnjeg svoga, ali i nas hrišćane da živimo krstom, a to je da najpre tražimo Carstvo Nebesko, a zemaljsko će da nam se dodati. Ili ono drugče ,,Zemaljsko je za malena carstvo, a Nebesko je dovijeka“. Ako se ne trudimo za to Nebesko Carstvo i za sticanje tog carstva za našu dušu, džaba nam je ovo zemaljsko, koje kratko traje i koje nema smisla. Jer čovek se onda pretvara u beslovesno biće, ako se samo drži tog zemaljskog kratkotrajnog, da kažemo zemaljskog carstva, i uživanja. Ako se drži neba ima veze sa Bogom i svoju dušu vezuje za Gospoda, on onda stiče smisao i stiče večni život svoje duše. A Gospod je obećao da ako budemo tako radili, tj. trudili se za Carstvo Nebesko, da ćemo imati i ovo zemaljsko, kao što je u Jevanđelju i rekao da crkvu Njegovu neće nadvladati pakao, da će ona bit do skončanja vijeka, a to znači i članove te crkve, a to smo mi.

Kosovo nas upućuje ka Carstvu Nebeskom i po svojoj duhovnosti i po velikim svetinjama

Otac Vasilije u Jevanđelju vidi potvrdu da ćemo opstati kao narod:

-Mi u Jevanđelju imamo potvrdu, da ćemo opstati kao narod, da ćemo živeti do skončanja vijeka, ali je važno samo da smo vezani za Gospoda, da dušu svoju spašavamo i da najpre tražimo Carstvo Nebesko, i to je jedna od najvećih pouka Kosova uopšte. I to ne možemo baš nigde ovako pronaći, kako bismo rekli, u nekim narodima baš, ali možemo u srpskom našem narodu i to baš Kosovo, koje nas upućuje ka Carstvu Nebeskom i po svojoj duhovnosti i po velikim svetinjama, ali i po načinu života naših predaka, careva, koji su ginuli za bližnje svoje, tj. branili svoj narod.

Svojim dolascima na Kosovo i Metohiju, otac Vasilije na neki način obnavlja i bratske veze koje vekovima postoje između ovog prostora i njegove Hercegovine. Posle najnovijih stradanja od šiptarskih ekstremista, svetinje na Kosovu i Metohiji se obnavljaju, a on je i sam puno radio na obnovi svetinja, ali tamo u Hercegovini, gde se njegov manastir nalazi. Sa malobrojim monaškim bratstvom, uz pomoć ktitora i priložnika, on je puno radio na obnovi manastira Zavale, da se izvrši restauracija fresaka i obnova crkve, da se obnovi manastirski konak. Zabeleženo je da je bio prvi povratnik u Zavala, posle najnovijeg rata na tim prostorima.

Tako je taj drevni manastir, po priči meštana Popova polja, postao duhovni centar toga područja, raskrsnica puteva prema Trebinju, Bobanima, Slanom, Ravnom i Ljubinju. A otac Vasilije, sa malim monaškim bratstvom, svedoči o starini manastira koji je po predanju podigao još prvi hrišćanski car Konstantin. Prvi pisani pomen o Zavali datira, bar po onome što se danas zna, iz 1514.god. kada manastir kupuje vinograd u Orahovom Dolu. Prva obnova manastira, opet po pisanim tragovima dogodila se 1587., a crkva je živopisana 1619.godine od poznatog zografa Georgija Mitrofanovića. Manastir je imao znatan broj poznatih duhovnika i crkveno-narodih vođa, kao i veći broj vrednih ikona i drugih dragocenosti, kao i značajnih rukopisnih i prvih štampanih srbuljskih knjiga. Na jednom od tih zavalskih rukopisa – Bogorodičniku, koji je ljeta Gospodnjeg 1566. pisao ,, jerođakon Mardarije od srpske zemlje“, ostao je zapis da je knjiga pisana u doba turskog sultana Sulejmana: ,, Tada bi od njega velika tuga na zemlji i veliko gonjenje na Hrišćane pravoslavne i gaženje od Ismailćana, kao što beše u dane zlog cara Iroda“. Za manastir Zavalu načinjen je prepis Hilandarskog Tipika Svetog Save sa prepisa Miha iz 15. veka. Veliki deo tog duhovnog i kulturnog blaga opljačkan je uništen u toku Drugog svetskog rata, kao i tokom poslednjeg rata kada je znatno oštećena manastirska crkva i konaci, i uništeni srpsko selo Zavala i cela manastirska parohija.

Možda zbog svega što je manastir u kojem je iguman, pretrpeo, jeromonah Vasilije, dublje razume monahe i igumane koji se staraju na obnovi manastira na Kosovu i Metohiji. Po njegovim rečima, manastiri su žila kucavica za srpski narod:

-Manastiri su ono što je uvek održavalo naš narod. Od kad je u manastiru Zavala počelo redovno bogosluženje, narod se polako vraća i u taj deo Popovog polja. Oni koji ga posete često kažu da u njemu nađu mir, utjehu, radost…U hramu i na liturgiji osjete blagodat Božju. Vera nas je održala da ostanemo tu vekovima i bićemo još vekovima. Kada dolazimo u naše pravoslavne svetinje osećamo nebesku radost i to nebo duhovno da je sišlo na zemlju. To se više osjeća blizu svetinja i u svetinjama, tamo u Hercegovini, a evo i ovdje u Metohiji.

Manastir Sveti Vrači u Zočištu ,,Kosovsko-metohijski Ostrog“

Jedno vreme je otac Vasilije boravio i u manastiru Ostrog, kraj moštiju ostroškog čudotvorca Svetog Vasilija. A često se čuje da je manastir Zočište, posvećen Svetim Vračima Kozmi i Damjanu, sličan Ostrogu i mnogi ga nazivaju kosovsko-metohijskim Ostrogom.

Po rečima oca Vasilija ove dve svetinje su slične po isceljenjima, ali i po duhovnosti:

-Mnoga čudesa se dešavaju ovde, isceljenja bolnih i nevoljnih, i uopšte i Sveti Vrači pomažu ljudima kao što i Sveti Vasilije pomaže u Crnoj Gori svima Srbima, a i svima narodima i to je jedna karakteristika za naše svetinje. Vidite, u naše svetinje dolaze i mnogi narodi drugi, ali oni veruju npr. u svetitelja kome se mole da će on izmoliti veliku milost u Gospoda i Bog to daje po njihovoj velikoj veri.

Na pitanje zašto to Gospod čini, iguman Vasilije odgovara:

-Čini time, jer kroz tog svetitelja pokazuje da je pravoslavna vera prava vera i čudotvorna vera, da je ona puna čudesa, a time i isceljenja bolnih, to je jedno od čudesa. Tako i Ostrog isto. Tamo dolaze mnogi narodi i isceljuju se, ali eto ja sam imao prilike da budem malo pod Ostrogom i mnogi pravoslavni hrišćani kažu ,, pa nama se oče nije desilo nikakvo čudo, a eto i mi smo bolesni, i mi došli da se molimo?“. Ali drugče je kad dođe pravoslavni čovek kod pravoslavne svetinje, odnosno kršten čovek. Bog gleda koju on ima nameru i zašto traži isceljenje. Ako traži iscelenje, a neće da promeni svoj način života, a bolestan je verovatno zbog svog pogrešnog načina života, grijehova i poroka, onda mu Bog ne da isceljenje, zato što je bolest dobra kočnica, onda se manje greši. To je suština našeg hrišćanskog života, da se čuvamo grijeha. I Bog je došao na zemlju da bi uništio grijeh, ali tako što će ljudi prilaziti Bogu. Sve što je čovek bliži Bogu, on ima manje grijeha i veću blagodat u duši i veće spasenje svojoj duši i veće Carstvo Nebesko. I ako ovaj odluči da promeni način svog života, da bliže priđe Bogu, tj.sa bezbožnog na pobožan način života, onda on dobije isceljenje odma, ili u toku svog života brzo. Zato su važne te vrline i svete tajne. Vidite, svaki svetitelj je živeo tako kroz vrline i svete tajne i tako je sebe oblagodatio i postao svetitelj. Znači, mi slavimo svetitelje koji su uništili u sebi grijeh, ali uz pomoć Božju. Tako su oni nama primer i zato su sve svetinje slične jedna drugoj i ovde Sveti Kozma i Damjan Ostrogu i Ostrog njima i svima ostalima koje posećujemo.

Po okončanju posete Kosovu i Metohiji, posebno manastirima Sveti Vrači u Zočištu i Sveti Arhangeli u Prizrenu, iguman Vasilije je naglasio da pored svega što se dešava po Kosovu i Metohiji i oko Kosova i Metohije danas, za opstanak Srba na njemu ima nade, samo treba imati trpljenja i živeti hrišćanskim životom:

-Ima nade, zato što mi verujemo u Boga živoga, a Božja pravda će doć’. Ona je spora, ali obavezno dolazi, ali je važno da mi budemo uz Boga, koji je pravda, istina, ljubav, radost. I onda će ta pravda doć u svoje vreme. Mi bi to htjeli da odmah dođe, ali moramo pokazati trpljenje, moramo se popravljati, moramo se truditi da živimo hrišćanski i nadati se u Gospoda, a Bog će preko nekoga da pomogne nama, zato što je to obećao u Svetom pismu. A mi verujemo Svetom pismu, kao rečima Božjim, a Bog ne laže sebe. Bog je istina večna.

Olivera Radić

POSTAVI ODGOVOR

*