Отели су ми сина из породилишта, срела сам га после 30 година на улици

0

Родила сам здравог дечака, да би ми пред излазак из болнице лекар рекао: „Дете није издржало“. Беба нигде није сахрањена, нема обдукције. Наћи ћу отетог сина, нећу одустати, прича ова мајка

„Увек сам осећала да је жив. Никад га нисам назвала покојним сином, иако су ми три дана после порођаја рекли да је преминуо. Кад сам пре неколико година на улици видела тог дечака, помислила сам прво да је мој муж, толико су личили! Потрчала сам за њим, а кад се окренуо, пала сам у несвест…“

Овако за Курир сведочи Славка Пајић (60) из Сремске Митровице, која је почетком децембра 1986. године на свет донела здравог дечака, тешког скоро пет килограма. Три дана је беба уредно доношена мајци на подој, али кад је дошао дан да напусте породилиште, све је кренуло по злу.

У коми два месеца

– Прво су више пута хтели да ми дају неку ињекцију, па ми нису дали да одем ка боксовима с бебама… Дошао је доктор и само рекао: „Дете није издржало.“ Сећам се оштрог бола у стомаку и губљења свести – са сузама се присећа Пајићева, која је од преживљеног шока пала у кому на два месеца.

За то време, како прича, једва је преживела операције жучи и панкреаса, а кад се пробудила, сачекале су је ужасне прогнозе лекара: више никад не сме да роди.

– Ипак, затруднела сам две године касније, а иако су ми сви доктори говорили да ћу умрети на порођају, чврсто сам одлучила да родим. Нисам спавала месецима од болова, али сам издржала и 1988. године рођена је моја старија ћерка. Другу ћерку родила сам 1993. године иако сам имала алергију на фетус и седам месеци сам провела прикључена на инфузију. Трећу ћерку сам родила већ са 40 година, али никад нисам заборавила на првенца – присећа се голготе Славка.

Она наводи да је 2015. године у Инђији видела дечака који је изгледао „идентично као њен муж“.

Тужилаштво одбило тужбе

– Зауставила сам га на улици и само сам смогла снаге да га питам кад је рођен. Одговорио је „1986“ и ја сам пала у несвест, а он је негде нестао. Муж својевремено није видео дете, нигде није сахрањено, није рађена обдукција, нема узрока смрти… Наћи ћу отетог сина и нећу одустати – каже Славка.

Она истиче да је тужила и град и болницу и болничко особље у Сремској Митровици, а једна од њених кривичних пријава одбијена је због „застарелости“ иако отмица никад не може да застари.

Муке због тужби

ИСПАШТАЈУ ДЕЦА

Славка Пајић тврди да због ових тужби њене ћерке, које заједно имају 327 диплома, трпе притисак и мобинг:

– Старија и средња ћерка су завршиле по три факултета, али због опструкција већ годинама не могу да нађу посао. Једини разлог зашто Сремска Митровица одбија моју талентовану децу, која су врхунски стручњаци, јесте то што сам тражила своје киднаповано дете. Не видим други разлог за то. Зар после све муке кроз коју сам прошла са једним изгубљеним дететом ово осталима мора да се догађа? – револтирана је Пајићева.

Курир / Ј. ПРОНИЋ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*