Откривен храм Немањића на Венчацу!

0
Илустрација

НЕОЧЕКИВАНО, археолози Народног музеја у Аранђеловцу открили су ових дана монументалну средњовековну цркву на Венчацу, која архитектонски припада истом стилу као задужбине краља Милутина и Цара Душана, Грачаница и Свети архангели!

Музеалци су на локалитету Дворине трагали за остацима двора последњег српског деспота Павла Бакића из 16. века, а нашли рушевине два века старијег храма, с остацима фресака осликаних руком великог мајстора. Археолог, доцент др Дејан Радичевић, са Филозофског факултета у Београду, сматра да је реч о задужбини неког високог племића или самог владара, а по времену градње то би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан.

– Нигде у Шумадији до сада није пронађена овакав монументални храм у српско-византијском стилу – каже Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу. – По народном предању овде су се налазили двори деспота Бакића, а Народни музеј из Београда је више пута изводио њихова ископавања. Међутим, арехолози тада нису ни слутили да се право откриће крије неколико десетина метара даље у шумском густишу. Међутим, кад је у остацима двора Бакића откривен камен с остатаком фреске, аранђеловачки музеалци су посумњали да потиче из неке оближње цркве.

– Открили смо запис генерала Јована Мишковића, јунака српско-турских ратова и великог истраживача из 19. века, који бележи предање да се на Дворинама налазила црква посвећена Светом Илији – каже.

– Анализирали смо конфигурацију терена и надгробне споменике, међу којима је било много мемерних средњовековних монолита. Почели смо да копамо око њих и наишли на велике зидове и остатке изузетних фресака. Засада се може рећи да је црква била широка најмање 13 метара и дужа од 20 метара, што је чини врло великом за доба средњег века.

Вест о открићу је прострујала кроз Аранђеловац и у помоћ музеалцима су прискочили многи грађани. Археолошки локалитет на Венчацу је посетио и владика шумадијски Јован, а по његовом мишљењу откривена црква била је седиште Венчачко-руднике митрополије у 17. веку.

– Та спонтана помоћ и интересовање показују љубав нашег народа према својој баштини – каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу. – У рашчишћавању и уређењу локалитета учествовала су удружења грађана „Павле Бакић“ и „Трагови“, студенти Високе технолошке школе, фирма „Геопирамида“ обавила је геодетска снимања, огромну помоћ дале су фирме „Омиа Венчац“ и „Грини“ из Орашца. Они тиме раде и за будућност Аранђеловца, јер смо уверени да ће Дворине постати изузетна туристичка дестинација.

ОПУСТЕЛИ ДРЕВНИ ВИНОГРАДИ
ДАНАС изгледа загонетно зашто је тако монуметална црква на Дворинама прављена у шуми, далеко од насеља, али у средњем веку овај простор није изгледао тако.

– Стари мештани Бање сећају се да је још у њиховом детињству простор око Дворина био тересасто уређен и под старим виноградима. У средњем веку ово је био густо насељен крај, а неки извори наводе да је поред Венчаца пролазила важна саобраћајница, Доњобеоградски друм са Рудника – каже Владан Миливојевић.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*