Ова кућа је симбол Руске срчаности, ево и зашто…

0

Павловљева кућа је након рата постала симбол тврдоглавог и упорног отпора совјетског човека, и симбол неспособности Немачке да упркос сопственој супериорности уништи Русију. Василиј Чујков, заповедник 62. армије током Стаљинградске битке, касније се шалио речима да су Немци више људи изгубили покушавајући да освоје ову зграду него да заузму Париз.

Стаљинградска битка вођена крајем 1942. и почетком 1943. сматра се прекретницом Другог светског рата, како на Источном фронту тако и уопште.
Премда је Битка за Москву, вођена тачно годину дана раније, била судбоносна у смислу да је совјетска победа окончала Операцију Барбароса и спасила Совјетски Савез од уништења, и премда је Курска битка (највећа тенковска у историји) вођена лета 1943. означила дефинитиван прелазак иницијативе на страну Црвене армије а немачке снаге бациле у трајну дефанзиву и повлачење, Битка за Стаљинград је представљала тас на ваги.
Screenshot_9
Почела је 23. августа 1942. године, а завршила се тек 2. фебруара идуће. Била је то титанска борба у којој су обе стране исказивале невероватна херојства и померале границе издржљивости до самога краја онога што људско биће може да поднесе.
А једна од најлепших прича са њом у вези, ако била шта у рату може бити лепо, јесте прича везана за Павловљеву кућу у центру Стаљинграда (данас Волгограда), на обали Волге, изнад Деветојануарског трга (данас Лењиновог).
Крајем септембра 1942. група од 30-50 војника 42. гардијског стрељачког пука осигурала је овај стамбени објекат, под заповедништвом поручника Ивана Афанасијева.
Стратешки, Павловљева кућа је била важна јер је бранила кључни део обале реке Волге, а тактички зато што је била и на тргу и на раскрсници па је совјетској посади пружала једнокилометарски видик ка северу, западу и југу; њу је дан раније заузео водник Јаков Павлов који је остављен да командује.

Увек имајући на уму Стаљиново наређење бр. 227 — „ниједан корак уназад“ — Павлов је добро утврдио овај положај са четири линије минских поља и бодљикаве жице, митраљеска гнезда поставио је на сваки прозор, а на кров антитенковске пушке ПТРС-41. Ради боље унутрашње комуникације, порушени су сви зидови у подруму и на горњим спратовима, а ископан је и ров до обале Волге преко које су се некако снабдевали храном и ратним материјалом, непрестано под артиљеријском паљбом.

Немци су од 26-27. септембра па све до 25. новембра, дакле, два месеца, свакога дана по неколико пута покушавали да освоје ову зграду (која је после рата названа по свом херојском бранитељу Павлову) и сваки пут безуспешно.

Чим би Немци кренули преко трга, црвеноармејци би их засули паљбом са прозора, крова, из подрума (у којем су за све то време, што је надреално, живели цивили који су иначе становали у тој згради пре рата).
na-lenjinovom-trgu-na-koji-gleda-pavlovljeva-kuca-u-bivsem-staljingradu-podignut-je-posle-rata-memorijalni-kompleks-posvecen-odbrani-ove-zgrade-koja-je-simbol-sovjetskog-otpora-nemackoj-sili-830x0

Коначно, совјетска контраофанзива на том потезу разбила је опсаду Павловљеве куће, а она је постала симбол тврдоглавог и упорног отпора совјетског човека те симбол неспособности Немачке да упркос сопственој супериорности уништи Русију.
Василиј Чујков, заповедник 62. армије током Стаљинградске битке, касније се шалио речима да су Немци више људи изгубили покушавајући да освоје ову зграду него да заузму Париз.

Јаков Павлов је именован Херојем Совјетског Савеза, мада један руски документарац из 2009. године тврди да је заправо Афанасијев остао главни што се одбране ове куће тиче.
Бројни други припадници Павловљеве групе одликовани су заједно са својим командантном, а последњи међу њима, један Узбек по имену Камолжон Тургунов, преминуо је 2015. године, у својој 93.

Павловљева кућа обновљена је након рата и у њој људи и дан-данас живе. На источној страни која гледа на Волгу, тик уза зидине, постављен је споменик саграђен од цигли првобитног здања, а на супротној западној страни, на Лењиновом тргу, саграђен је велики меморијални комплекс у част њеним бранитељима.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*