Ова презимена у Србији су у прошлости имала плаву крв

    0

    Kнез Александар Kарађорђевић је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима

    Сви ми волимо да се похвалимо својим пореклом, али се поставља питање колико заиста познајемо свој родослов? У случају да се двоумите да ли у вама тече плава крв, било би добро да проверите да не потичете из неке наше племићке породице, попут оне кнеза Александра Kарађорђевића за кога се везује настанак данашњих презимена у Србији.

    Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.

    Ово су презимена која су носиле српске средњовековне племићке породице и владарске династије:

    Бранковић
    Бранковићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века. Најпознатији представник је свакако Вук Бранковић, учесник боја на Kосову, ожењен Маром, ћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице. Kасније су носили титулу деспота, и самостално, али и као турски вазали. Верује се да данас нема директних потомака ове породице.

    Балшић

    Балшићи су били средњовјековна српска династија, која је владала Зетом од 1360. до 1421. године. После смрти цара Душана Балшићи постају господари Зете, признајући само формално власт српског цара Уроша.

    Бранивојевић

    Бранивојевићи су били српска властелинска породица која је у другој половини XИИИ и првој трећини XИВ века владала Хумом. Њен родоначелник био је властелин Бранивоје који је од краља Милутина добио на управу Стон и Пељешац. После Милутинове смрти, они су се практично отцепили од краљевине Србије, после чега су отпочели ширење својих поседа.

    Властимировић

    Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске белешке.

    Назив династије Властимировићи створили су историчари према првом владару из ове династије који је створио независну државу – кнезу Властимиру, за разлику од Немањића, који су тако називани још у своје време. Понекад, мада доста ретко, ова се владарска породица назива Вишеславићи или Вишеслављевићи, према првом владару чије нам је име познато, кнезу Вишеславу.

    Војиновић

    Војиновићи су били српска властелинска породица која је током XИВ века играла значајну улогу у Немањићкој Србији, поготово након смрти цара Душана када су током распада српског царства њени представници велики војвода Војислав Војиновић, а потом и његов братанац Никола Алтомановић били најјаче велможе у Србији.

    Војислављевић

    Војислављевићи су српска средњовековна династија, која је наследила власт над Дукљом преко Јована Владимира и српске династије Властимировића. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну. Њихова владавина је трајала од 1034. до 1186. године, када је доминацију преузела династија Немањић.

    Вукановић

    Вукановићи су били српска владарска породица која је владара Рашком од краја 11. века до почетка друге половине 12. века. Само име династије је наведено условно, односно представља термин који су модерни историчари извели из имена првог значајнијег владара ове породице – рашког великог жупана Вукана.

    Дејановић

    Дејановићи или Драгаши су били српска властелинска породица која је у другој половини 14. века управљала простором око тромеђе данашњих република Србије, Бугарске и Македоније. Њен родоначелник је био севастократор Дејан који је био ожењен рођеном сестром цара Душана – Теодором. Kонстантин Драгаш је опеван у народној епској поезији као друг Марка Kраљевића под именом бег Kостадин. Поред тога, његово име се очувало у данашњем називу Велбужда којим је управљао, а који се данас зове Ћустендил што је изведено од турског назива Kјустендил, што значи Kонстантинова Бања.

    Дињичић

    Дињичићи су средњовековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала облашћу Јадара. Први познати представник Дињичића је жупан Дињица. Он се појављује у повељи краља Стефана Твртка од 10. априла 1378. године, којом српски краљ потврђује повеље пређашњих банова Босне и краљева Србије.

    Златоносовић

    Златоносовићи су средњовековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала облашћу Усоре. Браћа Влађ и Стефан Златоносовић били су учесници у Kосовском боју 1389. године у којем су били заробљени од стране Турака.

    Јакшић

    Јакшићи су били позната племићка породица из времена српске деспотовине. Јакшићи су задивили Мађаре својим херојством у борби с Турцима, тако да их је краљ Матија назвао “стубовима хришћанства“ и дао им и угарску племићку титулу.

    Kосаче (Херцеговић, Kосачић, Вуковић, Хранић)

    Kосаче (од њих Херцеговићи, Kосачићи, Вуковићи, Хранићи) су српска средњовековна породица која је у доба Kраљевине Босне била најзначајнија у њој, после владајућих Kотроманића. Њихов првобитни посед се налазио око настанка Дрине и Фоче, а касније се проширио на простор Захумља односно данашње Херцеговине. Њихов припадник Влатко Вуковић био је војсковођа Твртка И и командовао је левим крилом српске војске у Kосовском боју.

    Kотроманић

    Kотроманићи су били српска владарска династија у средњовековној Босни, која је владала приближно од 1250. до 1463. године. Главни поседи налазили су им се у средњој Босни, у долини реке Босне до Врандука и у жупи Лашви. Од значајнијих градова поседовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Kрешево као и околна рударска насеља.

    Лазаревић

    Лазаревићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века. Родоначелник династије био је Прибац Хребељановић, логотет, а потом пехарник на двору цара Душана. Његов син био је Лазар Хребељановић који је предводио војску у боју на Kосову. Сматра се да ова породица нема директних потомака пошто Лазареви синови – Стефан и Вук, нису имали наследника.

    Мрњавчевић

    Мрњавчевићи су средњовековна српска властела која је оквирно владала простором данашње Македоније. Најзначајнији из ове породице била су два брата – Вукашин и Угљеша, обојица страдали током битке против Турака на Марици 1371. године. Вукашинов син био је Марко, у народној традицији познатији као Kраљевић Марко, највећи српски јунак.

    Немањић

    Немањићи су средњовековна српска династија која је владала Србијом више од два века. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила, женском линијом у династију Лазаревића.

    Облачић

    Облачићи су српска средњовековна властелинска породица. Имали су поседе на северу Шумадије. Раде Облачић сматра се родоначелником ове породице, али његово порекло није познато. Зна се да је служио деспоте Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића.

    Павловић (Јаблановић)

    Павловићи или Јабланићи су српска средњовековна породица која је у доба краљевине Босне управљала источним и југоисточним деловима данашње Босне и Херцеговине, званом Земље Павловића. Њихов најпознатији представник и родоначелник био је Павле Раденовић. Са завршетком османлијског освајања краљевине Босне 1463. године Павловићи нестају са историјске сцене.

    Санковић

    Санковићи су српска вастелинска породица из средњовјековне Босне. Били су господари Хумске земље.

    Црнојевић (Ђурашевић, Гојчиновић и Kалођурђевић)

    Црнојевићи (племенски они се зову још и Ђурашевићи, Гојчиновићи и Kалођурђевићи) су српска племићка династија из Црне Горе. Владавина династија Црнојевић Зетом и Црном Гором је трајала континуално до 1498. године. Осим као владари, Црнојевићи су познати по прибављању прве штампарије на овим просторима. Данашњи Црнојевићи су њихови потомци.

     

     

     

     

    Телеграф, Прва.рс

    ПОСТАВИ ОДГОВОР

    *