Овај нацистички генерал је починио велеиздају да би зауставио терор усташа над Србима у НДХ

1

Имена многих хероја  исписују линије и странице историје Другог светског рата. Многи хероји жене и мушкараци нису познати и признати у јавности током њихових живота – неки су били тајни агенти, неки су радили повезани са подземним групама отпора, а неки су спроводили своје тајне планове сакривене од очију јавности.

Један човек унутар Нацистичке партије се посебно истакао у борби против наци-партије покушавајући да је уруши изнутра,  извештавајући о злочинима. Тај човек се звао Едмунд Глејз-Хорстенау Edmund Glaise-Horstenau, генерал у оквиру аустријске војске и угледни нацистички вођа.

Иако су многи од његових колега нациста омогућили стварање концентрационих логора и разних других страхота које су спровођене  током рата, Glaise-Horstenau – није желео владавину терора, борећи се до краја за своје идеје чак и по цену сопствене смрти.

Војни живот пре рата

Edmund Glaise-Horstenau није провео већи део свог живота као цивил пре почетка Другог светског рата.  У ствари, рођен је у војној породици – његов отац је био официр у Аустријској војсци, а он је као младић брзо следио сличан пут. Рођен у Braunau am Inn –у,  Glaise-Horstenau је уписан у Теr esian Military Academy (Терезијан Војну академију).

По завршетку студија, радио је као пуноправни члан Генералштаба Аустро-Угарске војске. По завршетку рата он је остао у војсци, али је искористио време да се додатно образује. Узимао је часове на Бечком Универзитету фокусирајући своје студије на историју. Постао је Начелник одељења за штампу Врховне команде Оружаних снага 1915-те године.

Десет година касније 1925. године je прешао на нову позицију као Директор Аустријске ратне архиве. Остао је на овом послу до 1938. године, напредовао је током каријере и зарадио је чин Пуковника у аустријском Heeresnachrichtenamt у 1934. Са таквим достигнућима и годинама искуства у војсци, није било никакво изненађење када је  Glaise-Horstenau брзо напредовао у чиновима друге Организације: Нацистичке партије.

Аустријска нацистичка партија је током 1930-тих стекла велики значај и популарност а заједно са њом и Хорстенау. Међутим, део Аустрије није са добродошлицом дочекао Нацистичку партију; Влада је забранила нову странку (партију) и одбила њено постојање. То ипак није спречило њихове присталице, укључујући и  Glaise-Horstenau-а.

Током деценије остао је  члан партије, коначно зарадивши веома високу позицију у Аустријској Нацистичкој хијерархији – Glaise-Horstenau је постао други по рангу у партији иза  Arthur Seyss-Inquart који је био на челу партије. Он је постао нациста од великог значаја, чак је именован за члана Staatsrat of the Federal State of Austria – Савезне државе Аустрије. Добио је  ову позицију, зато што се Аустријска Нацистичка партија надала да ће он бити у стању да их доведе у боље односе са Немачком Нацистичком партијом.

4745081_384
Edmund Glaise-Horstenau

План је успео, Glaise-Horstenau је поново био успешан, и стекао је чин Министра без портфеља у 1934. години и био је унапређен у Савезног Министра унутрашњих послова заједно са Канцеларком Kurt Schuschnigg’s у кабинету у 1936. У својој каснијој улози, Glaise-Horstenau је именован од стране Адолфа Хитлера (Adolf Hitler) – иако га Хитлер није директно именовао, вођа Немачке Нацистичке партије извршио је притисак на остале, на друге у организацији да га помере унапред на положај у кабинету.

Glaise-Horstenau није успео да импресионира више инстанце у оквиру Нацистичке партије; две године касније у фебруару 1938. године, присуствовао састанку између Хитлера и Schuschnigg на Berghof-u  у Berchtesgaden-u. Иако је Хитлер захтевао од Аустријске Нацистичке партије да Glaise-Horstenau постави за Министра рата нове про-Нацистичке владе која је требало да се успостави. Schuschnigg је пристао на услове и Аустријска Нацистичка партија је успоставила јединство са Немцима.

 Ово је означило крај подела између две партије; затим је Аустријска армија постала део Немачке војске.

Пред незамисливим ужасима

Како је расла и јачала Немачко-Аустројска веза, Glaise-Horstenau и остатак његових сународника наставио је да ради како би Нацистичка партија дошла до изражаја и моћи. Хорстенау се доказао на делу почетком 1940-тих стекавши још једну позицију као опуномоћени Генерал за Независну Државу Хрватску априла 1941. године. Међутим тај успех је био његов последњи напор као поносног нацисте.

У својој улози опуномоћеног Генерала био је одговоран за надгледање  војних операција (активности) у Хрватској и живота цивила. Управо он је из прве руке видео оно што се догодило у нацистичкој држави – и био је сведок ужаса који су се десили у концентрационим логорима под Немачким режимом. За разлику од многих других територија које су Нацисти директно контролисали, Хрватском није управљала СС. Уместо тога Хрватски фашисти су имали паравојне снаге под називом Усташе који су били задужени за допуну полиције у држави. Чим је почео свој рад у Хрватској био је  изненађен условима на терену.

Само два месеца касније по његовом избору за опуномоћеника Генерала  дана 28. јуна, Glaise-Horstenau је послао извештај Немачкој Врховној команди (такође познатој као: Врховна команда Вермахта, или ОКВ) у коме се наводи забринутост због онога што су усташе радиле. Он је навео да су и цивили и припадници Немачке војске сматрали да су Усташе „потпуно полуделе“ – ипак ОКВ, Врховна команда Вермахта није учинила ништа да смањи и умири његову забринутост. Недељу дана касније, 10. јула, он је послао још један извештај ОКВ изражавајући своју забринутост поводом Усташа. Ови извештаји нису били типични за Нацистичку партију, јер је  Glaise-Horstenau поделио стравичне и грозне детаље онога што су усташе радиле и починиле над својим противницима и затвореницима.

Након посете селу у Хрватској он је пријавио каквим све ужасима и страхотним стварима усташе третирају Србе – Хрватске „личне цивилне непријатеље“. Он је видео покољ, мучење и смрт које је од стране усташа учинио потпуковник који је сам својим рукама  убио око 500 Срба узраста од 15 до 20 година. Поред тога убио је још стотине невиних цивила. Он је известио да је вођа усташа лично силовао сваку жену, зверски и свирепо је мучивши при том чину и терао их је док су још биле живе да гледају како им он убија њихову децу.

Хорстенау није могао да верује својим очима гледајући у осакаћена тела и лешеве и слушајући је приче оних који су били мета усташа, да ће се радије сами убити – него трпети и доживети судбину својих претходника.

Упркос свему томе Glaise-Horstenau  је био сведок догађајима у српским селима по НДХ , он просто није био припремљен за Хрватске „концентрационе логоре“ где су били одведени заробљени  Срби, Јевреји и Роми. Слично као у концентрационим логорима и логорима смрти у Немачкој, Пољској и другим окупираним земљама, ови логори су садржали незамисливе ужасе.

Након сазнања из прве руке да такви логори заиста постоје он је инсистирао да посети један такав. Хрватско руководство га је одвело у један типичан логор где су били интернирани заробљеници. Тај камп (логор) је био „припремљен“ очишћен камп, али га нису хтели одвести да види Јасеновац који се сматра за један од најгорих у Другом светском рату. Иако је овај логор био припремљен и очишћен Glaise-Horstenau је био ужаснут оним што је тамо видео и чега је био сведок.

Како је касније објаснио у својој аутобиографији:

„Ми сада идемо у концентрациони логор који је претворен у фабрику. Услови су застрашујући. Неколицина људи, много жена и деце без довољно одеће на себи ноћу спавају на камену, чује се лелек и плач надалеко…“

 03-640x457

Ипак, ове претрпане и нехигијенске просторије и ужасни животни услови нису били оно због чега је  Glaise-Horstenau био против Усташа и Нацистичке партије; већ оно што је видео у просторијама логора.

На врху гомиле сламе било је бачено око 50-торо деце, свеко од њих је било голо (без одеће, наго). Половина од њих је већ била мртва, а остали, њих неколицина који су још били живи борили су се очајничики да се преживе у последњим тренутцима њихових живота!

Glaise-Horstenau је назвао ову језиву сцену „Врхунцем одвратности овде у Хрватској  под Поглавником кога смо ми поставили“.

Био је и згрожен и осећао је непријатност и самим лечењем од стране Усташа свих затвореника и није могао да заборави те ужасне призоре.

У почетку он се плашио да ће брутално и страшно понашање Усташа да се лоше одрази на Немце и Нацистичку партију у целини. Он је чак отишао толико далеко да је упозорио ОКВ да, уколико се Усташки злочини наставе, не треба кривити Немачку војску него да би она требало да интервенише. Још једном ОКВ није ништа учинио, остављајући Глаиса-Хорстенауа са проблемом који жели очајнички да реши; Он је наставио да шаље детаљне извештаје упозорења упозоравајући Немачку на зверства која се дешавају  у окупираној Хрватској, за која је утврђено да постоје и да треба зауставити страхоте и ужасе да се даље не дешавају.

Није добио ни један одговор на његове многобројне послате извештаје. Глаис-Хорстенау је осећао фрустрираност због недостатака признавања његове жалбе – и критике Усташа, и то је изазвало проблеме у Хрватској. Анте Павелић, Хрватски диктатор није подноси и трпео Глајс-Хорстанауове критике негових СС полицијских усташких снага.

Како је расла напетост између њих двојице, Глајс-Хорстенау је постао још више незадовољан својим положајем. Када је дошао крај његовој првој години боравка у Хрватској, он је одлучио да уколико Немци не буду интервенисали и зауставили злочине којима је он лично био сведок, да би он требало да лично нешто предузме.

ОДМЕТНУТИ НАЦИСТА

Glaise-Horstenau као уважени члан Нацистичке партије коме је поверен истакнути положај, односно који се налазио на истакнутом положају, требало је да донесе промене тако очајнички потребне у Хрватској. Ипак, он није могао да отвори очи Нацистичких званичника да страхоте које се дешавају у делу који контролишу Усташе у Хрватској – са концентрационим и логорима смрти су само део злочина међу мноштвом таквих.

Главни план Хитлера је био насиље; Glaise-Horstenau је био свестан праве намере његове странке. Када је открио да Нацистичка партија и њене вође нису хтеле да окончају злочине које су починили у сваком логору, у сваком граду, почео је да се бори против ових неопростивих зверстава и – почео је правити заверу.

Glaise-Horstenau је 1944. године одлучио да оконча злочине који се дешавају у Хрватској улажући напор да збаци Павелића и његов режим. Овај тајни план је назван:  „Завера Лорковић-Вокић“, развијен је од стране Хрватског Министра унутрашњих послова Младена Лорковића и Министра Оружаних снага Анте Вокића. Лорковић и Вокић су се надали да ће зауставити усклађивање Хрватске са силама осовине (такође познате као: Rome-Berlin-Tokyo Axis, in World War II); они су хтели да збаце Павелића и његову Владу и да је замене са једном која би подржавала Савезнике.

Glaise-Horstenau се придружио напорима Лорковић-Воркићеве завере, постајући дубоко умешан. Ипак План завере Лорковић-Вокић није успео, они су повезани са покушајем побуне и погубљени су. На срећу, Glaise-Horstenau је избегао такву судбину – али Хрватска влада, њена Нацистичка партија нису превидели његову умешаност у заверу.

Не изненађује, Павелићева жеља да Glaise-Horstenau смени са функције како би  осигурао да Хорстенау не врши више сплетке против њега. У септембру 1944. године Павелић је удружио снаге са Siegfried Kasche-ом Немачким амбасадором. Удружено, њих двојица су успела да издејствују код Нацистичке партије да Glaise-Horstenau буде смењен.

У року од две недеље, Немци су сменили Хорстенауа. Нацисти су потпуно преузели контролу над Хрватском, а Партија над свим војним снагама у земљи – у наредним месецима.

Иако је остао без посла, Хорстенау није отказао чланство Нацистичкој партији или Немачкој контроли над Европским земљама. Уместо тога, он је остао уско везан за оба народа  и његове политичке партије. Добио је посао у the Führer-Reserve ( Фиреровој резерви), посебно високо рангираном и дизајнираном  програму за високо рангиране војне Официре где су га очекивали нови задатци, те је радио као Војни историчар на Југоистоку.

ДОЛАЗАК САВЕЗНИКА (ДОЛАЗАК САВЕЗНИЧКИХ СНАГА)

Glaise-Horstenau 05. маја 1945. године  више није морао да брине за свој привремени посао у Нацистичкој партији. Тога дана,  Америчка војска је стигла и одвела у заробљеништво  Glaise-Horstenau-а. Скоро доживотни присталица Нацистичке Немачке, као такав, он је био уплашен да ће га Америчка армија (војска) послати у Југославију – и још више је био забринут да ће тамо бити мучен и убијен.

У року од два месеца од његовог хапшења од стране Савезничких снага, Glaise-Horstenau је узео судбину у сопствене руке и извршио самоубиство 20. јула 1946. године, док је био држан (заробљен) у војном логору Langwasser     (at Langwasser military camp).

bundesarchiv_bild_183-b00407_berlin_canaris_vitez_bartha_v-_glaise-horstenau-640x465
Glaise-Horstenau (десно) са Мађарским Министром дбране Károly Bartha и Адмиралом Wilhelm Canaris (left), 1941 – Bundesarchiv CC-BY-SA 3.0

 

Када је Glaise-Horstenau преминуо ускоро је откривено, да је током последњих година његовог живота почео да пише своју (његову) аутобиографију – и ти рукописи, списи садрже детаљне и опсежне чињенице, шта се тачно догодило у годинама пре него што је Аустрија пала под Немачку контролу, као и описи злочина који су се десили током година његовог боравка у Хрватској.

Иако он никада није био у стању да објасни начин своје борбе – шта је сам конкретно покушао у својој борби против Хрватске Савезничким снгама, недовршена  аутобиографија Glaise-Horstenau-а је остала да говори уместо и за  њега. Испуњена  непознатим детаљима владавине Хрватске и њених диктаторских правила онима изван њених граница Glaise-Horstenau је оставио и илустровао тако јасно своју одбојност према окрутности НДХ.

Из детаљних извештаја које је слао OKW (ОКВ) у првим годинама његове улоге као опуномоћеника Генерала на рефлексије и слике које је поделио на страницама своје необјављене аутобиографије, Glaise-Horstenau је дозволио свету изван нацистичке Немачке и њених територија да доживе искуство које је он доживео.

Иако је подржавао Странку (партију) већим делом свога живота,  Glaise-Horstenau је био спреман да ризикује своју безбедност и доживи исту судбину и прогон  као и многи други од стране Нацистичке Немачке – ако већ није могао да оконча владавину терора у Хрватској – и иако то није успео током његовог живота, његове речи и извештаји су веома значајни за појашњење овог дела историје.

Извор: warhistoryonline.com

Превод ПАТРИОТ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1 КОМЕНТАР

  1. Иако је текст у суштини добар, поготово ако су (што у самом тексту није назначено ни прецизирано) ти његови извештаји слани немачкој команди стварни, ако постоје и ако су негде архивирани, као и ако је та његова незавршена аутобиографија икада послужила у било каквом судском процесу против усташа и против НДХ.
    А ако није, онда је текст промашен, јер нам на неки начин имплицира како је дотични господин малтене био добар човек, иако је био нациста и иако је био главни Хитлеров човек у тадашњој НДХ.
    А у тадашњој НДХ су те исте усташе починиле велике злочине, заједно са Немцима, посебно по садашњој БиХ. Сетимо се само свих офанзива за време другог св. рата у којима су Немци и Усташе заједно наступале против партизана, а понекада и против четника. А Немци су били под командом овог генерала. Сетимо се Козаре само…
    Даље, чињеница је да су у тим партизанима и четницима и у садашњој Хрватској и у садашњој БиХ, а тадашњој НДХ под командом Немаца, углавном били Срби, па је тим мало чудно да на српском сајту Патриот, на неки начин (не баш буквално) хвалимо главног команданта тих снага генерала Едмунда Глејз-Хорстенауа. Исто тако ме чуди смисао овог текста, ако се зна да он није једини Немац који је извештавао о усташким зверствима, јер је познат један такав случај у Херцеговини. Генерално, ако се узме у обзир количина злочина над српским народом у том периоду под његовом командом, највише што би могао да добије уместо неког признања као човека који се грозио таквих злочина јесте да му уместо 100 смртних казни, због тога буде опроштена једна, па добије 99.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*