Овако лече најомиљенији доктори у Србији

0

Лекари опште праксе први су на нашем путу оздрављења, али многи пацијенти их виде само као скретничаре до специјалиста. А од њих заправо зависи успешан ток лечења.

Др Александра Цветковић, председница Удружења лекара опште породичне медицине Србије, каже да кад лекар изгради добар однос са пацијентом и употреби своје знање, скоро 80 одсто проблема може бити решено управо у ординацији изабраног лекара.

– Ми се као Удружење залажемо за то да изабрани лекар буде породични лекар. Сагледавањем проблема са којим нам се обратио пацијент, уз познавање породице и породичне историје болести (фактора ризика за настанак одређених болести), много се ефикасније може лечити сам пацијент. Лекари опште медицине сагледавају и породичне односе, радну средину, социјалне и емоционалне потребе – каже др Цветковић.

Она износи и занимљив податак који се тиче ефикасности лекара опште медицине.

– Истраживања у Холандији показала су да су лекари опште медицине у само 7,6 одсто случајева тражили додатне дијагностичке процедуре и тестове, а за 7 одсто случајева тражени су консултативни прегледи осталих специјалиста. Највећи део проблема тамошњег становништва, дакле, решавају лекари опште медицине – каже наша саговорница.

Лекар опште медицине у Србији има, у просеку, 10 минута да се посвети пацијенту, а то свакако није довољно
Она истиче да је у односу лекар-пацијент најважнија добра комуникација, али и знање и усавршавање лекара. Исто сматра и прим. специјалиста опште медицине др Матилда Војновић, ванредни професор на Kатедри Опште медицине Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду. Њу је 2.000 пацијената бирало за изабраног лекара.

– Лекар опште медицине има 10 минута по пацијенту и због тога не може довољно да му се посвети. Нови систем електронског заказивања прегледа пацијената спречиће губљење времена и шетњу пацијента од специјалисте до лекара опште праксе. Нове здравствене књижице убудуће, надам се, омогућиће подизање лекова у апотекарским установама, код хроничних болесника на дужи период, као што је то и у другим земљама у Европској унији. На тај начин лекар опште медицине ће добити више времена за свог пацијента и вратиће му се значај који му иначе припада – каже др Војновић.

Kод докторке у исповедаоницу

Др Гулера Ханић, специјалиста опште медицине, провела је скоро цео радни век у Дому здравља Нови Београд. За њену ординацију и пацијенти и колеге лекари говорили су да је исповедаоница.

– Наш посао је јако одговоран, јер за кратко време треба да поставите тачну дијагнозу. Ја сам имала свој приступ, често сам прво била психолог, па тек онда лекар. Жене су често долазиле за савет, више него за лечење. Пацијенткиња ми се жалила на аритмију, али је узрок њене аритмије био однос који је имала са снајом и сином. Увек сам гледала и слушала породичну ситуацију, па бих онда постављала дијагнозу. Никад нисам видела само аритмију или само бронхитис, иако су нас на факултету тако учили. Знала сам да ником не одговара ни исти лек, ни иста реч – каже докторка Ханић.

DAyktkqTURBXy81YzA4OTRhNDM5ZGNhNmJmZmYwMGY5MTNlNDQ3NDliYS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

СУБОТИЦА Волим да разговарам са пацијентима

Др Верица Дроњак, начелница Превентивног центра суботичког Дома здравља

Др Верица Дроњак, начелница Превентивног центра у Суботици, једна је од најомиљенијих лекара опште праксе међу колегама, али и пацијентима о чему сведоче картони више од 1.200 њених суграђана.

На челу је тима лекара и патронажних сестара које не воде бригу о здрављу само одраслих, већ и деце и беба, едукују становништво, а у оквиру њене службе је и Школа за труднице, Саветовалиште за дијабетес и у плану је отварање Школе родитељства. У Суботицу је дошла из Београда са сестром која је исто лекар и само је један дан у Суботици радила са др Љиљаном Миљачки, која је одмах проценила да може самостално да преузме ординацију.

– Kада сам почела стаж, докторка у Новом Београду ми је рекла да имам знање, али да прво треба да научим како се ради са пацијентима и апсолутно ми је помогла у томе. Пре пет година сам положила специјалистички испит и младим лекарима сам едукатор и знам да када почињу да раде имају страх, што је нормално пошто носе велику количину знања а не знају како да му приступе – каже др Верица Дроњак.

Kаже да јако воли свој посао, контакт са пацијентима и разговор са њима.

– Пацијентима се мора прићи са дозом емпатије. Волим да разговарам и чујем своје пацијенте. А ако вас пацијент доведе у непријатну ситуацију или изнервира, важно је остати прибран. Нажалост, тих ситуација је све више јер је незадовољство међу становништвом велико – каже др Дроњак.

Kада лечи, пре свега, примењује знање, али и савете из водича добре клиничке праксе. Сматра да је неопходно да лекар опште праксе има и чуло које ће препознати оно нешто.

– Све више људи средње генерације долази да би ми се само пожалило на породичне, финансијске или емотивне проблеме. Очигледно је да имају потребу да разговарају са неким, али и знају да ће наш разговор остати у ординацији – закључује др Верица Дроњак.

УЖИЦЕ Свакога примам као госта у својој кући

Др Мирјана Глишевић Ерић

jMwktkqTURBXy9jZTRjNGM3ZmYwNmQwZTAxMGY2OTE3ZDY1NDU3MWY5ZC5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Однос са пацијентом није само ствар лекарске етике, већ и васпитања понетог из куће. Са многима од њих то више нису професионални него полупријатељски односи, прича за „Блиц“ др Мира Глишевић Ерић, лекар опште праксе у Дому здравља Ужице.

Број пацијената који су је изабрали, 1.700, јасно каже да је једна од доктора у коју Ужичани имају највише поверења. Дневно јој кроз руке прође између 55 и 60 здравствених картона, што је дупло више од норматива, месечно прегледа и до 1.300 пацијената.

– Према сваком пацијенту односим се као према госту који ми је ушао у кућу. Поздравим се, саслушам, урадим основни преглед, јер нико овде не долази без разлога и очекују од лекара да им се приђе са поштовањем. Нико ми није изашао из ординације а да му нисам измерила притисак – каже докторка.

„Нико код нас не долази без разлога и свако очекује да га примимо са поштовањем“ Др Мирјана Глишевић Ерић
Бити добар дијагностичар и упутити пацијента лекару специјалисти је, објашњава, ствар доктрине, знања и искуства која је стекла радећи 28 година.

Огромној већини пацијената, а 80 одсто их је преко 60 година, зна због чега су дошли на преглед или контролу.

– Замислите када вам неко 15 година сваки месец улази у ординацију. Многима знам и терапију, можда не дозу, али које лекове узимају и од чега болују – да. Лекар опште праксе би требало да буде као некада породични лекар. То постоји на Западу, а зашто то наше законодавство није препознало – није до нас – прича докторка.

Волела би, објашњава, када би сваком пацијенту могла да посвети по 15 минута, али гужва у чекаоницама то не дозвољава. Мало је лекара.

– По нормативу ужичком Дому здравља припада 40 лекара, а ради нас 30 од чега 10 на одређено, а они не могу да буду изабрани лекари – појашњава саговорница „Блица“.

Мали број млађих Ужичана, указује др Глишевић Ерић, јавља се на превентивне прегледе.

– Много је оболелих од малигнитета и карцинома, а све је то углавном последица бомбардовања, загађеног ваздуха и начина исхране. Недељно у просеку пријавим по један малигнитет – додаје др Мира Глишевић Ерић.

НИШ Важно је поверење и разумевање

Др Зоран Поповић

YPtktkqTURBXy81MmEwNzU0YjBlOTNjMzNkYWMyNGIzMjZiYjcwZWViZS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Лекари опште праксе веома су битни код препознавања болести иако се можда о њима најмање говори. Изабрани лекар има улогу не само лекара већ и „доброг познаника“ и он као такав мора да познаје пацијента, да ли је у питању реална болест или можда умишљена, па да се тако и понаша и пацијента евентуално упути специјалисти.

Зоран Поповић, лекар опште праксе нишког Дома здравља, има велики број пацијената на листи и то 2.120, док је републички просек 1.160.

– Мој став је да имам непосредан, присан контакт са пацијентима на обострано задовољство, јер сваки пацијент жели да га лекар прими лепо и коректно. Добра реч много значи пацијенту. Уважавање пацијената са моје стране је врло битно, а истовремено тражим од пацијента да и мене уважи да бисмо могли да постигнемо одговарајући резултат у смислу терапије лечења – прича др Поповић за „Блиц“.

„Моја обавеза као лекара је да саслушам свакога, а добра реч много значи пацијенту“ Др Зоран Поповић
У току једне године Поповић има 9.795 посета, а иако је просечан број дневних посета 36, овај лекар прими 38, па и 40-50 уколико неко од колега није ту, па преузима и његове пацијенте.

– У сваком случају битно је да лекар познаје пацијента, јер то су наши пацијенти које пратимо, од наше процене зависи даљи ток лечења. Ми процењујемо да ли ми можемо да решимо проблем или шаљемо даље – додаје Поповић.

Има, наравно, и умишљених болесника. Др Поповић каже да је његова обавеза да чује сваког од њих.

– Не бих их назвао умишљенима, они су мени сви исти. Тачно је да има оних који би чешће да долазе, али то је њихово право да дођу уколико на нешто сумњају, ја саслушам, посаветујем, препишем лек ако је то потребно. Једном речју, важно је поверење и добра комуникација и, наравно, међусобно поштовање и уважавање, након тога све је лакше – закључује Поповић.

 

 

 

Блиц

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*