Ове године нестало готово 500 деце

0

Лане пријављен нестанак 1.334 малишана, а посебно забрињавајући податак јесте да осморо до данас није пронађено.

Само за првих пет месеци ове године у Србији је пријављен нестанак 471 детета. Готово троструко већи број (1.334) пријављен је прошле године. Посебно забрињавајући податак јесте да осморо нестале деце до данас није пронађено.

Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић” и отац убијене девојчице Тијане, сматра да је број нестале деце и малолетника аларм за друштво у нашој земљи. О многим нестанцима, каже он, јавност готово да ништа и не зна, а за оне које чује, сазна углавном захваљујући ангажованости чланова породице. Права потрага, сматра Јурић, почиње када се информација о нестанку објави на друштвеним мрежама или у медијима.

– Ипак, први корак када дете или одрасла особа нестане треба да буде позивање полиције. Истрага почиње моментом давања изјаве и података о несталом у најближој станици полиције и она зависи од индивидуалних околности сваког случаја понаособ. Важно је да они који пријављују нестанак полицији пруже све расположиве податке и детаље који могу да помогну да се истрага убрза и оконча проналажењем особе у најкраћем року – сматра Игор Јурић.

Пракса фондације показала је да људи нестају из разних разлога – намерних, ненамерних, присилних. Најшире посматрано, узроци могу да буду анксиозност, депресија и друге менталне болести, деменција, неспоразуми и сукоби у породици, бескућништво, насиље у породици, злочин…

– Код младих, нарочито у периоду пубертета, карактеристични су одласци од куће због породичних сукоба, емотивних проблема, лоше комуникације с члановима породице, суочавања с проблемима у друштву. Иако се у таквим ситуацијама млади враћају кући, ниједан нестанак не сме да се сматра мање небезбедним од другог. Готово свакодневно прете опасности савременог друштва у којем је присутна и развијена педофилија, трговина људима која собом носи сексуалну или радну експлоатацију, трговину органима – износи податке из праксе Јурић.

Због опасности које вребају, али и да би подигли свест друштва о проблему нестанка људи и онога с чим се они и њихове породице суочавају, фондација је прошле године покренула Регистар несталих особа у Србији. Његов циљ је, објашњава Јурић, да се број несталих учини видљивим за популацију јер, како каже, подаци и њихове фотографије, осим полицији, никоме другом нису доступни.

– Фондација заступа став да оваквим приступом подацима о несталим особама, који није отворен, јавност не може да се укључи у потрагу и допринесе проналаску несталих, пре свега малолетних – објашњава наш саговорник.

Велики корак у проналажењу нестале деце, сматра Јурић, било би и увођење „чајлд алерт” система који већ постоји у 12 европских држава и који се покреће када постоји реална процена да је нестало дете у опасности.

– Механизам „чајлд алерт” подразумева скуп информација које се хитно и истовремено пласирају кроз што више канала комуникације како би целокупна јавност у врло кратком року била обавештена о нестанку детета, његовом изгледу и особеностима. Овај систем на врло отворен начин обавештава јавност које је дете нестало, када и где је последњи пут виђено, шта је на себи имало обучено и коме треба да се обрате у случају да запазе и препознају дете – објашњава Јурић.

За овакав систем „узбуњивања” залаже се и невладина организација „Астра” посвећена борби против трговине људима. Катарина Ивановић из ове организације каже да су се претходних година обраћали многим релевантним државним институцијама у вези са увођењем „чајлд алерта”, али да је, после два одржана састанка, све стало. Овакав систем обавештавања је чак, напомиње, једна од активности предвиђена поглављем 24.

Она наводи и да у претходним годинама није било случајева где су нестанци деце повезивани са трговином људима.

– Увек, међутим, постоји ризик. Због тога апелујемо да се са децом ради на превенцији, да се на адекватан начин информишу о трговини људима, као и на препознавању ризика трговине. Постоје „гурајући фактори” (на пример несугласице са родитељима) помоћу којих се долази до жртава трговине људима. Такође, мора да се узме у обзир и чињеница да су половина од укупног броја идентификованих жртава трговине деца – каже Ивановићева.

Највећи број информација о трговини људима стиже преко броја 116000, али и преко телефона отвореног за подршку жртвама трговине људима. Од 2012. када је телефон почео да ради до данас, „Астра” је примила више од 2.000 позива у вези с несталом децом.

Од Биљане ни гласа

Пуних 30 месеци траје потрага за Биљаном Ђорић (22) из Матарушке Бање код Краљева, студенткињом Економског факултета у Косовској Митровици, која је нестала још 2. децембра 2015. Њени родитељи кажу да од Биљане нема „ни трага ни гласа”. Питају да ли је могло другачије.

– Биљана је била одлична ученица и ведра девојка. Да ли смо ми погрешили негде, да ли је реч о „пустом интернету”… Сви су алармирани два дана након што је Биљана нестала, али узалуд. Чини ми се као и да је краљевачка полиција заказала – наводи за наш лист Горан Ђорић, отац нестале девојке.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*