Ови људи су обележили прошлу годину у Србији

Ово су најбољи међу нама

0
Листу чине људи које на ове ступце нису довели ни снага новца, ни моћ политике, ни слава естраде, већ оно најљудскије у њима и подвизи вредни дивљења и поштовања.
Дакле, величанствени у сваком погледу.
Ова листа је, као што се види, без рангирања јер се њихова дела и успех не мере на тај начин и потпуно је свеједно ко је од ових људи на ком месту. Њихова моћ, снага и успех леже у инспирацији и задовољству које човек има чинећи добро другима, било да је то несебични гест Јасмина Невенкића да сопственом кожом спаси живот непознате девојке или су то најсјанија одличја којима је, заједно са својим тимом, нацију обрадовао Дејан Савић, тренер наше ватерполо репрезентације.

Није ли дивљења вредна прибраност пилота Владимира Водопивеца који спасава осамдесет живота спуштајући авион који је оштетила бомба и колико то снаге има у пола срца малог рокера Николе Ранковића који се гитарским рифовима супротставља болести.

Многи племенити и несебични људи се нису нашли на листи због ограниченог новинског простора, али радује чињеница да нам је проблем био то што нисмо имали места за неке људе. Боље тако, него да оваквих људи фали.

Зато овде помињемо Дарка Терзића, полицајца из Богатића који је рањен док је спасавао колегиницу Милицу Костић на коју је пуцао њен бивши супруг усред полицијске станице. Само географска одредница, дакле потпуно прозаичан разлог, ван листе је оставила Стефана Милића, двадесетдвогодишњег студента из Требиња и врсног спортисту који је скочио у хладну и набујалу Требишњицу и из ње извукао суграђанку која је покушала самоубиство.

Borba i podrška: Mirko Kaldaraš

И Мирко Калдараш, студент мастер студија органске хемије на новосадском Природно-математичком факултету, није само обичан дипломирани хемичар и активиста у пројектима за ромско образовање. Овај младић из Вршца потиче из сиромашне ромске породице.

До деветнаесте године, мењао је боравишта и живео у кућама без струје, воде, врата и прозора. Ипак, током основне и средње школе, био је одличан ђак и паралелно радио, како би себи и својој породици створио адекватне услове за нормалан живот. Освајач је бројних награда на такмичењима из хемије, члан је више удружења и почасни је члан Студентског парламента Хемијског факултета Универзитета у Београду.

Између осталог, бави се и образовањем младих Рома и радом на смањењу дискриминације према ромској заједници. Ромски студенти су га у три мандата изабрали за представника Универзитетског парламента. Он је и добитник овогодишње награде за друштвени активизам „Yоутх Хероес“, а планира и да докторира. Уживајте у биографијама ових изузетних људи.

Горан Николић

Sa 95 odsto oštećenim vidom istrčao 55 uzastopnih maratona: Goran Nikolić

Горан Николић (50) је истрчао 55 узастопних маратона у 55 дана и поставио нови Гинисов рекорд. Ипак, рекорд није најважније што је крагујевачки атлетичар и бициклиста урадио – трчећи кроз 38 српских градова, а потом и кроз БиХ и Црну Гору он је прикупљао средства за опремање Регионалног центра за спорт и рехабилитацију особа са инвалидитетом на чијем је челу и промовисао параолимпијски спорт. И сам Николић има озбиљан хендикеп – 95 одсто оштећен вид, а на подухват се одлучио како би подигао свест о потребама особа са инвалидитетом. Заслужан је за изградњу спортског центра за хендикепиране у Крагујевцу.

– Након што смо то завршили, дошао сам на идеју да дам и лични допринос, он је знатно скромнији, али то је све што могу да урадим – да трчим. Као управник центра схватио сам да сам потребнији на друму него у канцеларији – наводи Николић.

Др Магдалена Ђорђевић

Др Магдалена Ђорђевић са Института за физику у Београду добила је престижни европски грант за истраживања кварк-глуонске плазме и то у конкуренцији која је једна од најјачих на свету из програма „Хоризонт 2020“ који подстиче идеје које потенцијално могу да промене ток светске науке.

Za naučna istraživanja donela u zemlju 1.356.000 evra: Dr Magdalena Đorđević

– У земљу смо донели 1.356.000 евра бесповратних средстава ЕУ. Добар део тих средстава ће бити искоришћен да се запосле наши научници, посебно младе колеге, које би, у одсуству овог пројекта, вероватно отишли из земље – каже научница. Ђорђевићева је дипломирала на Физичком факултету у Београду. Након тога отишла је у Америку где је докторирала на Колумбија универзитету у Њујорку, а истраживања у области нуклеарне физике наставила је у Охају. Упркос бројним признањима и успешној каријери у САД, одазвала се на позив Института за физику и пре шест година вратила се у Србију.

Хидо Муратовић

Новопазарац Хидо Муратовић (56) тридесет година „стојадином“ обилази сиромашне и гладне, породице с пуно деце или изнемогле и болесне старце у удаљеним селима Пештерске висоравни, Голије или Рогозне.

Dobrotvor sa "stojadinom" sa Pešterske visoravni: Hido Muratović

За три деценије, Хидо је „заборављеним душама“ поклонио или допремио на десетине шпорета, телевизора, фрижидера… краву, козу, овце или кокошке. Ипак, најпоноснији је на то што је, уз помоћ добрих људи, успео да изгради 30 кућа, од темеља до крова и у још бар толико доведе струју. Хуманитарни рад почео је осамдесетих година прошлог века када је почео да ради као трговац ћилимима које је куповао по Пештери. Судбине људи је потом почео да бележи камером и објављује на локалним телевизијама, а касније и на Јутјуб каналу и друштвеним мрежама.

– Убрзо су почели да ми се обраћају добротвори из целог света шаљући помоћ да је допремим до људи којима су је упутили. Сваки аманет сам испунио – каже Хидо.

Дејан Савић

Селектор ватерполо репрезентације Србије. Освојио је све што се освојити може са својим пуленима. Актуелни је европски, светски и олимпијски шампион. Првак је Светске лиге и Светског купа.

Sa pulenima osvojio sve što se osvojiti može: Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Savić

Један је од омиљених спортиста нације још из времена када је био играч, а додатну наклоност добио је тиме што беспрекорно обавља посао селектора. Проглашен је за најбољег селектора у Србији у избору Олимпијског комитета Србије, док је Светска асоцијација ватерполо тренера у 2016. прогласила Дејана Савића за најбољег тренера света, а у образложењу је стајало да је Србија са Савићем на челу остварила резултате какви до сада нису забележени у историји ватерпола.

Дејан Савић ће на клупи Србије остати до 2020. године. Тако ће покушати да још једном поново освоји све. Са играчима какве има и са сјајном атмосфером у тиму сигурно је да су му успеси загарантовани.

Жељко Миковић

Гинеколог Жељко Миковић (56) један је од идејних твораца и вођа тима у ГАК „Народни фронт“ који је први у свету спровео компликовану процедуру како би спасли животе једнојајчаних близанаца који су још били у мајчином стомаку.

Spas jednojajčanih blizanaca u majčinom stomaku: dr Željko Miković

Трудници, која је лежала у овој болници, у 29. недељи трудноће установљено је да један близанац даје крв другом, због чега су бебе биле у критичном стању. Након консултација, тим лекара који су сачињавали проф. др Жељко Миковић и проф. др Дејан Филимоновић, одлучио је да се узме крв од близанца који ју је имао превише и даје оном који је био анемичан и то док су још у мајчином стомаку. Након две интервенције, бебе су дошле на свет у 32. недељи и оба детета су преживела.

Већа је имала 1.870 грама, а мања беба 1.500. Миковић је Начелник Одељења за високоризичне трудноће и ванредни професор Медицинског факултета.

Јован Стевић

Јован Стевић (16) је један од најбољих ђака Средње економске школе у Чачку. Има више од 30 диплома и награда на разним такмичењима.

Genije jači od nemaštine: Jovan Stević

Има интелигенцију генија с коефицијентом између 140 и 150. Све око себе види у бројкама, извлачи корене бројева до милион, множи двоцифрене бројеве, квадрира чак и троцифрене, рачуна проценте… на основу датума одмах зна који је то дан у недељи… То му није помогло да би имао лак живот – с незапосленом болесном мајком мењао је неусловне станове и подруме, без купатила, више гладан него сит (он сам каже: „70 посто гладан, 30 посто сит“).

Често је био жртва вршњачког насиља, а поједине разреде прошао је у потпуности без књига. Све као вуковац. Одлично му иду и страни језици.

Тренутно коначно има пристојне услове за живот јер му хуманитарна организација из Дубаија плаћа станарину. Ипак, млади геније и даље верује у правду.

Марина Адамовић

Свакодневно Марина Абрамовић (53), и сама у инвалидским колицима, пет година сакупља новац за болесне у центру Ниша. Помоћ је сакупила за лечење више од 30 људи, а за пет година износ према њеном рачуну премашује 15.000 евра.

U invalidskim kolicima prikuplja pomoć za obolele: Marina Adamović iz Niša

Када су се сви обраћали премијеру с различитим захтевима, Марина је имала један, да јој се обезбеди простор да лакше настави хуманитарни рад. Тако је почетком децембра званично почела да ради „Банка доброчинства“. Иако је понекад доживљавала непријатности, не одустаје од намере да помаже. Марина и сама дуже од 20 година има проблем с костима, али је пре неколико година пала у колица и кретање јој је ограничено. Након што је болест узела маха, одлучила је да окрене нови лист и несебично помаже другима.

– Борећи се за друге, лечимо себе. Није ми тешко да скрећем пажњу људима да постоји неко коме је потребна помоћ – каже Марина.

Душан Тадић

Најбољи фудбалер Србије за 2016. у избору Фудбалског савеза Србије. Игра за Саутемптон, а пре овог клуба бранио је боје Војводине, Гронингема и Твентеа. Коначно је Србија добила праву десетку у националном тиму.

Prava desetka u nacionalnom timu: Dušan Tadić

Пожртвованост, храброст, воља и жеља за доказивањем, трчањем, борбеност, спортски безобразлук. То су све особине које најбоље описују овог стандардног фудбалера Саутемптона. Оданост и храброст у дресу националног тима показао је када је у Велсу играо са сломљеним носем. Тада је покупио све симпатије навијача, а наклоност ка Тадићу публика је показала када га је препуна „Маракана“ поздравила овацијама. Коначно смо добили играча иза којег стоје навијачи и који ће, пошто има само 28 година, у наставку каријере бити један од лидера у тиму који са клупе предводи Славољуб Муслин.

Јован Симић

Јован Симић (25) је пре две године одлучио да прода своју колекцију дресова на коју је био поносан и тако помогне у лечењу десетогодишње Нађе Новаковић.

Humanost kao poziv: Jovan Simić

Од тада као да му је хуманост постала позив: годину дана касније организовао је свој први спортски базар чији је приход отишао за обнову Школе „Радивој Поповић“ за децу с посебним потребама, а ове године био је кључан за организацију спортског спектакла „Асови за децу“, где је новац од продаје улазница отишао на изградњу клиничког одељења за децу оболелу од рака. Почетком овог месеца организовао је и други спортски базар на коме је сакупио више од 3.500 евра за градњу клиничког одељења за децу оболелу од рака у Нишу. Успео је да анимира бројне спортисте, Олимпијски комитет, музичаре, водитеље, филмаџије… а за наредну годину најавио је нове хуманитарне акције.

Владимир Водопивец

Пилот из Београда Владимир Водопивец (65) успео је да након експлозије безбедно приземљи авион „ербас 321“ сомалијске фирме „Дало ерлајнс“ са рупом од бомбе на аеродром у Сомалији и тако спасе 74 путника и шест чланова посаде.

Spasao 74 putnika i šest članova posade aviona: Pilot Vladimir Vodopivec

Пола сата након полетања на неких 3.500 метара зачула се страшна експлозија и осетио велики притисак у кабини. Испоставило се да је путник активирао лаптоп бомбу, а након експлозије једино је он испао кроз рупу на авиону. Мотори су радили и Водопивец је успео да спусти авион.

– Пошто је рупа величине метар и по са метар била у 11. реду, путнике смо померили у предњи део и реп авиона. Стјуардесе су смиривале путнике, а ја сам комуницирао са контролом лета како би нам одмах очистили аеродром да бисмо безбедно слетели – описује Водопивец најгори инцидент у 40-годишњој каријери. И његов отац био је славни пилот југословенске војске.

Војислав Марковић

Возач градског аутобуса Војислав Марковић (60) спасао је девојку која је покушала да скочи са Плавог моста у Београду. Када је Марковић (60) на траси градског аутобуса 50 којом свакодневно саобраћа с десне стране ограде Плавог моста видео девојку која је била лицем окренута ка аутопуту, није оклевао. Зауставио је аутобус, укључио сва четири жмигавца, отворио сва врата и изашао из возила.

Sprečio skok devojke s Plavog mosta: Vojislav Marković

– Прескочио сам једну заштитну ограду која је била између саобраћајне траке и пешачког пролаза који се протезао целом дужином Плавог моста. Није било времена ни за какво убеђивање. Да је прошло још 15-20 секунди, она би скочила. Има можда око 18 година. С леђа сам нагло ухватио девојку испод струка и стегао сам је да је не бих испустио. Она се тада само десном руком држала за ограду, левом је већ била ка доле. Била је преплашена и тресла се – испричао је Марковић.

Силвана Веселиновић

Силвана Веселиновић, неговатељица у Геронтолошком центру Јагодине, усвојила је девојчицу са Дауновим синдромом, што је јединствен случај у Србији. Трогодишњу Уну је преузела из Звечанске најпре као хранитељка, али се толико за њу везала и заволела је, да је убрзо решила да постане и њена мајка.

Una joj je postala centar sveta: Silvana Veselinović

Девојчицу Уну родитељи су оставили у породилишту по рођењу. Три године је провела у Звечанској, док се Силвана, која има сина од 24 и ћерку од 20 година, није појавила.

– Одмах сам заволела Уну. Била сам њен хранитељ од 2012. године, затим старатељ и сада сам њена мајка – каже Силвана. Ова племенита жена тврди да није тешко бринути о детету с Дауновим синдромом уколико гајите велику и праву мајчинску љубав.

– Ја је волим такву каква јесте, посебна је и чини нас срећним – тврди Силвана, која је и сама усвојено дете.

Милош Теодосић

Кошаркаш ЦСКА, ове године је освојио Евролигу, а са репрезентацијом Србије је дошао до сребрне медаље на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру овог лета.

Mađioničar na teren: Miloš Teodosić

Због тога ће њему 2016. остати у сјајном сећању. Он је прави мађионичар на терену и његове лопте, како кажу његови саиграчи, имају очи. Један је од најбољих асистената свих времена. Карактерише га одличан шут и префињена техника. Када је лопта у његовим рукама, противници никада не знају где би могла да заврши. И зато је изузетно опасан.

Теодосић је један од водећих кошаркаша тренутно у свету. Због своје луцидности на терену побрао је све симпатије навијача, а о њему његови тренери имају само речи хвале.

Теодосић ће и у будућности бити лидер репрезентације Србије, али и ЦСКА, екипе са којом је остварио дечачки сан – освојио Евролигу.

Никола Ранковић Џони

Никола Ранковић Џони има 13 година, пола срца, инверзију свих унутрашњих органа, тежак облик дијабетеса, најмлађи рок бенд у Србији, хуманитарне наступе, ЦД на коме је аутор свих песама и најмлађи је члан СОКОЈ-а.

Mali roker, velika inspiracija mnogima: Nikola Džoni Ranković

Већи део детињства провео је у болници. Ипак, љубав према рокенролу је оно по чему га људи највише познају. Ове године је издао и први ЦД „Терам по свом“, на коме је аутор свих композиција. То је први рокенрол албум у свету, који је комплетно ауторски урадила особа између своје седме и десете године, а издала у 12. години. Још као десетогодишњак Никола је организовао добротворни рок концерт када је сакупио око 15.000 евра за операцију и лечење девојчице Лане Николић. Од шесте године свакодневно свира, компонује, пише песме… Никола је инспирација многима који мисле да је болест непремостива препрека за велика постигнућа.

Стојан Раденовић

Професор Стојан Раденовић једини је Србин на листи најутицајнијих умова света. Иако је пре две године отишао у пензију с места професора математике на београдском Машинском факултету, и даље свакодневно по осам или 10 сати ради математику.

Na listi najuticajnijih umova sveta: Profesor Stojan Radenović

Захваљујући резултатима и радовима објављеним у престижним часописима и томе што га цитирају колеге из целог света, име професора Раденовића нашло се на листи „Најутицајнијих научних умова на свету у 2015“. Око 250 радова из области нелинеарне анализе објављивао је у око 40 светских часописа, а његова дела цитирана су око 3.300 пута, тако да је директно знатно утицао на побољшање позиције Београдског универзитета на Шангајској листи, чак за око сто места. Раденовић је био наставник у 14. гимназији, да би потом докторирао и наредне две деценије био предавач на ПМФ Универзитета у Крагујевцу.

Милош Симеуновић

Милош Симеуновић (30) је четири године радио у ужичкој болници, али је тренутно незапослен. Чекајући посао, одлучио је да бесплатно помогне старијим и болесним суграђанима. Храни, пресвлачи, превија, доноси лекове, на рукама преноси, вида ране, увек уз речи утехе и охрабрења. Понекад само неког принесе прозору што је довољно да му улепша дан.

Diskretni heroj: Miloš Simeunović pomaže starijim sugrađanima

Ипак, изгледа да се Милошу добро добрим не враћа па каже да ће морати да потражи ухлебљење ван Србије јер га сада издржавају родитељи и баба и деда. Ипак, пре него што потражи срећу негде другде, Милош има још један циљ.

– Да окупим и организујем младе медицинаре да следе мој пример. Да зачнем причу која ће трајати и када ја будем далеко одавде. Нека им је за наук свима да ће доћи у године кад ће им требати туђа рука и пажња – указује дискретни јунак.

Јован Милић

Уместо да 1.000 евра освојених на такмичењу из економије уложи у путовања или гардеробу, студент Машинског факултета у Нишу Јован Милић (20) купио је школски прибор и слаткише за 19 ђака из сиромашних породица.

Nagradom sa takmičenja pomogao siromašne đake iz Niša: Student ekonomije Jovan Milić

– Желео сам да награду дам за развој образовања, да тим младим људима који су у тешкој материјалној ситуацији олакшам почетак школске године. Некада су моји родитељи опремали три ђака за школу, па из прве руке знам колико је то тешко, знајући колико су скупе књиге, свеске, школски прибор – каже Јован. Он додаје да ни секунду није размишљао да награду задржи.

Осим поклона за малишане, Јован је родитељима угрожених Нишлија помогао поклањајући пакете кућне хемије. Каже да се његова хуманитарна активност неће завршити на овоме и планира да оснује Фонд за младе таленте којим би помагао најбољим нишким ђацима.

Раде Јовановић

Двадесетогодишњи младић из Београда који ради у једној банци као хигијеничар расплакао је многе када је жени коју је често виђао у аутобусу поклонио патике.

Dobrotvor iz gradskog autobusa: Rade Jovanović

Његов чин снимљен је камером. Жена којој је поклонио патике свега је три године старија од њега и са децом живи од милостиње. Раде с породицом живи као подстанар од 2014, када му је у Обреновцу вода однела дом, који такође није био његов.

– Када сам је видео босу, неке емоције су прорадиле у мени и рекао сам себи да морам да јој помогнем. На послу сам имао неке старе патике које сам понео и неколико дана док је нисам срео поново, носио сам их у ранцу – рекао је Раде.

Због животних околности, Раде је напустио средњу школу. Завршава је ванредно. А његова бајка је једна од ретких са срећним крајем – када је изразио жељу да постане фризер, јавила се фризерска кућа која је обећала да ће му помоћи да испече занат.

Јасмин Невенковић

Иако су шансе учесника ријалити програма да постану хероји у највећем броју случајева скоро па никакве, Јасмин Невенкић, који је прошле године учествовао у једном од њих, ово је демантовао – донирао је кожу Данијели Митровић из младеновачког села Влашка, која је задобила тешке опекотине у пожару.

Donirao kožu devojci povređenoj u požaru: Jasmin Nevenkić

– Члан сам хуманитарне организације „Лајф“ из Младеновца која је покренула акцију за помоћ Данијели. Када сам видео да се нико не јавља, решио сам да помогнем. Операција није ништа страшно, бол је тренутан и занемарљив када знаш да си некоме спасао живот”, рекао је Јасмин. Он је у болницу дошао са Данијелиним сином Бобаном, који је такође донирао кожу.

– Када су овакве ситуације у питању, све обавезе се могу занемарити, оне се могу надокнадити, али живот не може да се врати – истиче Јасмин, и наглашава да је Данијели потребно још донора коже.

Мирољуб Цара Милановић

Мирољуб Милановић Цара (52), каменорезац из Каоника, најпре је у свом селу као Деда Мраз са коњем и саоницама поделио поклоне свој деци. Прошле године малишани из Каоника имали су другачије новогодишње задовољство јер је организован караван који је децу довео у Крушевац. За ову годину припремио им је ново изненађење.

Misija da štiti decu u saobraćaju: Miroljub Cara Milanović

На иницијативу Царе и пријатеља, уз њихов рад и помоћ донатора Душану и Радивоју Гвозденовићу из Мојсиња биће саграђена кућа. Фебруара 2015. у саобраћајној несрећи погинуо је Мирољубов 22-годишњи син Марко. То га је подстакло на нови вид хуманитарних активности. Преко удружења „Марко Цара Милановић“ покренуо је акцију „Спасимо децу у саобраћају“ у оквиру које је постављена ограда и сигнализација поред школе у Каонику, а исто је планирано и у свим селима Рибарске реке, а потом и у Крушевцу.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*