Ови Срби су напустили сигуран посао и потпуно променили живот!

0

Сања, Илија, Милица и Зоран су ризиковали, засукали рукаве и почели да месе резанце, гаје зачинско биље, пеку колаче и производе органску храну

Промена посла је најчешћа новогодишња жеља. Упркос томе, већина људи се на такав корак тешко одлучује, што због страха од непознатог, што због уверења да су им за успех потребне везе и велика улагања.

Међутим, има и оних који су се усудили да напусте сигуран посао и направе потпуни заокрет и храбро се упусте у нове пословне и животне изазове. Kажу да је приватан бизнис пут пун успона и падова, али да треба бити храбар и истрајан јер једино тако човек може нешто да промени и себи обезбеди сигурну егзистенцију и радно окружење које жели. Читаоцима Kурира поручују: „Kо хоће нађе начин, ко неће нађе изговор“.

Kурир вам представља неколико људи који су били спремни на ризик, који им се исплатио, и који се ниједног тренутка нису покајали због своје животне одлуке.

Сања Милосављевић
Професорка за резанце

sanja-milosavljevic-ilija-travar-milica-calija-zoran-petrov-siguran-posao-p-1483136134-1069749

јануару 2016. године Сања Милосављевић, професорка српског језика и књижевности, одлучила је да промени живот, па је сигуран и добро плаћен посао у компанији која се бави заштитом ауторских права заменила кецељом. Данас у својој малој радионици прави резанце.

– Откако знам за себе, правим резанце, а кад сам уз договор са супругом одлучила да дам отказ, почела сам да правим резанце за пријатеље, комшије, колегинице, мамине и свекрвине другарице. Тако се од приче која се ширила од уста до уста на крају родио посао. Да бисте ушли у овакву врсту посла, потребна су вам улагања од око 1.500 евра – каже Сања.

Признаје да су у почетку коментари типа „ниси се школовала да би развлачила резанце“ били њена свакодневица.

– Међутим, веровала сам у себе и своју идеју. И то је, поред константног рада, труда и стицања вештина за које нисте ни слутили да су вам потребне, најбитније. Иако приватни бизнис није равна линија, већ пут пун успона и падова, ниједног тренутка се нисам покајала, без обзира на то што сада радим више, а зарађујем мање. Није све у заради, много је важније да се човеку срце смеје док ради – каже Сања за Kурир.

Илија Травар
Скинуо кравату узео мотику

sanja-milosavljevic-ilija-travar-milica-calija-zoran-petrov-siguran-posao-p-1483136134-1069743

За Илију Травара сигуран канцеларијски посао у Министарству спољних послова и те како је имао алтернативу. После 15 година државног посла одложио је оловку и кравату и из Београда отишао у село Врмџа код Сокобање да узгаја органско воће и поврће. Променити живот из корена, како каже, није лако, али није се покајао.

– У министарству је из године у годину било све горе и горе. Схватио сам да систем све мање функционише и да то не води ничему, па сам одлучио да нешто променим. Пошто сам велики заљубљеник у природу, није ми било тешко да изаберем. Нисам имао ништа, па је требало много уложити. Kупио сам пет хектара земље и стару кућу, а капитал одлази све време. За органску производњу сам се одлучио због свести да је индустријска храна штетна, али и зато што ће у будућности органска производња имати већи просперитет од било чега другог. Производим органски зачин „оргета“ и задовољан сам – каже Травар и додаје да, иако одлазак из града на село има и другу страну медаље, препоручује свима који нису задовољни да нешто промене.

– Нисам се покајао иако прелазак из градског живота у руралну средину није лак. То је тотални преокрет и док с једне стране прија, с друге је тешко разумети околину – истиче Травар и дадаје да није тешко зарадити више од 27.000 динара, колика му је била плата као административном раднику.

Милица Чалија
Телевизију заменила колачима

sanja-milosavljevic-ilija-travar-milica-calija-zoran-petrov-siguran-posao-p-1483136134-1069745

Милица Чалија почела је каријеру као телевизијски водитељ, радила је као уредник у неколико магазина, а после шест година успешне каријере у великим корпорацијама одлучила је да са супругом заплови предузетничким водама и почне да прави овсене колаче.

– Имала сам сигуран посао и пристојну плату, али сам одлучила да одем из компаније јер сам схватила да се моје личне вредности не подударају с вредностима компаније за коју радим. Међутим, људи се ретко усуђују да нешто промене јер мисле да су им за почетак потребне велике паре или дебеле веза, а заправо, истина је да само мора много да се ради – сматра Милица.

Она додаје да су на самом почетку довољна мала улагања, мали кораци, али да треба много радити и паметно планирати.

– Наша прва инвестиција била је 300 евра, колико су коштали плехови и прве кутије које смо купили, јер смо у почетку радили у свом стану и пекли у својој рерни. Неких пола године касније уследила је и та прва Нова година и промет од тих месеци купио нам је први професионални миксер. Једноставно, ако имате добар производ, он ће се изборити својим квалитетом. Ако пак немате квалитет, никакве везе не могу да помогну, јер потрошач увек бира квалитет и јасно зна за шта жели да да свој новац – објашњава Милица.

Зоран Петров
Напустио Норвешку да би чувао краве

sanja-milosavljevic-ilija-travar-milica-calija-zoran-petrov-siguran-posao-p-1483136134-1069751

Зоран Петров, по струци доктор традиционалне кинеске медицине, вратио се из Норвешке са супругом и петоро деце и у селу Велико Средиште код Вршца покренуо биодинамичку фарму на површини од 25 хектара.

Из развијене Скандинавије у Србију га је вратила жеља да обезбеди здраву и квалитетну храну за своју децу. Петров истиче да живот треба мењати из корена из жеље да се постигне нови успех, а не из незадовољства, јер се тако праве грешке.

– Тако, рецимо, има младих којима је свега доста, па распродају све што имају и из града оду на село да се баве органском пољопривредом, купе имање и после две-три године доста њих банкротира – каже Петров и додаје да је задовољан пословним и животним преокретом, а каје се само што у то није раније кренуо.

– После бројних предавања, семинара о биодинамичкој пољопривреди током тих седам година изгледало је да је сва та енергија отишла улудо без икаквог ефекта. На срећу, није тако. После седам година наша производња се заокружила, производимо храну за наша говеда, свиње и живину. Отворили смо и малу органску млекару, којој ће се до краја 2017. прикључити још три сточара – објашњава Петров.

 

 

 

 

 

Курир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*