Ових руских подморница се Нато највише плаши, а ево како их американци зову (Видео)

0

За разлику од морнарице Сједињених Америчких Држава, која полаже све на нуклеарну енергију, Русија одржава флоте подморница на дизел и нуклеарни погон. Руске подморнице су много ближе „акцији“ од подморница САД а њихова дизел флота је више него довољна за сукобе у Европи, на Блиском истоку и блиском суседству Русије.

Ослонац руске морнарице су Пројекти класе 877 подморница, познати као Кило класе у НАТО и на Западу. Постоји и побољшана верзија Кило подморница, које Американци зову „Црна рупа“ јер су изузетно тихе. Ова класа подморница унапређивана је непрекидно тридесет година, што је потврда ефикасности на мору.

Подморнице класе Кило првобитно су требале да служе морнарицама из земаља Варшавског пакта, и замене старије бродове Виски и Фокстрот класе. Оне су дугачке само 72,5 метара и широке око 10, а имају посаду од само дванаест официра и 41 морнара. Могу да издрже чак 45 дана пре него новог допуњавања.

Покрец́у их два дизел генератора и електрични погон, дајуц́и им довољно снаге да развију 10 чворова на површини и 17 чворова под водом. Оне нису брзе подморнице и имају домет од 6.000 до 7.500 наутичких миља.
Нису намењене ни за посебне дубине јер урањају на око 240 метара али су посебне добре у плиткој води, јер могу да оперишу по морском дну.


Ове подморнице су прављене да буду веома тихе. Труп има приближан облик ка кап воде и знатно смањује отпор воде у односу на дизајн подморница прављен у време Другог светског рата. Погон је изолован на бази гуме, тако да не додирује труп спречавајуц́и да се вибрације претворе у буку која може да се чује ван подморнице. Систем за промену ваздуха може да снабде екипу кисеоником у трајању до 260 сати, што је скоро две недеље под водом.

Подморнице су опремљене и различитим врстама радара за избегавање мина, циљање и површинску навигацију.
Пловила класе Кило имају шест торпедних цеви стандардних пречника 533 милиметара, а првобитно су конфигурисани да носе навођења торпеда и 18 СС-Н-15А Старфиш антиподморских ракета.

Двадесет четири подморнице класе Кило оперисале су у Совјетском Савезу, од којих једанаест и даље користи Русија. Једна је продата Пољској, која је и даље у функцији, а друга Румунију, али више није у употреби. Десет су продате Индији од којих је девет и даље у функцији, док се десета запалила и потонула августу 2013. године.

Побољшана верзија Кило класе, позната као Пројекат 636.3 или само „Побољшани Кило“, развијена је да подмлади руску подморничку флоту и донесе девизе од извоза.

Класа 636.3 је потпуно унапређена. Димензије подморнице су у суштини исте, али је лук преобликована за побољшање хидродинамичког протока. Она има „побољшану тишину“ због веће изолације машина. Подморница има 25 одсто вец́и домет од претходне верзије. Главни сонарни системи углавном су исти као у оригиналној Кило класи.

Један од главних побољшање 636.3 класе је могуц́ност да се покрене Калибур крстарец́е ракете. Калибур је свестрана класа ракета за напад на тлу, на бродове и противподморничко ратовање.
Ове подморнице већ су купили Кинези, Алжир и Вијетнам.

Класа подморница Кило су биле веома успешне и у техничком и извозном смислу. Подморнице су још из времена Совјетског Савеза постале легендарне у НАТО-у. Педесет три подморнице су изграђене у периоду од 33 године.

Nationalinterest.org

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*