Pa nisu ni Srbi za sve krivi! Evo šta je sve Evropa učinila!

    0

    Evropa! Kako to gordo zvuči! Oplovila svet, otkrila svet, porobila svet. Ujarmila ga u svoj kolonijalni jaram. I pljačkala ga. I bogme ga dobro opljačkala.

    Evropa je u grčkoj mitologiji kći feničanskog kralja Agenora. Bila je veoma lepa. I ta njena lepota privukla je Zevsa, koji se zbog nje pretvorio u bika, ukrao je i na svojim je leđima odneo na Krit. Gdje ju je i oženio. I ona mu je rodila trojicu sinova: Minos će kasnije postati kritski kralj, Radamant kralj Kiklada i Sarpedon likijski knez. Na Kritu je Evropa slavljena pod imenom: Helotida.

    E, po toj, mitološkoj Evropi nazvan je kontinent Evropa. Površinom je (10.400.000 kilometara kvadratnih) mali kontinent. Od nje je samo Australija manja. Njeno stanovništvo (oko 667.000.000, po popisu iz 2001. godine) čini oko sedminu svetskog stanovništva. Okružena je Severnim ledenim okeanom, Atlantskim okeanom, brojnim većim i manjim morima, kao i planinom i rekom Ural. I bogata je vodom: rekama (i mnogim plovnim, naravno), rečicama, manjim jezerima (manji je broj većih i velikih), termalnim vodama. Trećinu površine prekrivaju šume, trećina su obradive površine. Posedovala je i poseduje i znatna rudna bogatstva. Dakle, imala je i ima svega. I nikad joj ne beše dosta.

    Istorija čoveka na tlu Evrope počinje pre otprilike 40.000 godina. A taj je nasledio, odnosno prognao i uništio neandrtalca. I ostao, množio se, širio i tako zavladao Evropom.

    Naravno da je ovo samo kratka verzija istorije Evrope. A ona će biti, verujem u to, jednog dana pomerena u dubinu pomenutih godina. I promenjena u odnosu na ovu koju danas učimo. Kao što je kroz celu istoriju i menjana. U skladu s prohtevima pobednika. Od kojih se jedan davno učvrstio na pobedničkom postolju i nezamenjivo vlada – Vatikan. Rimska katolička crkva. I ne samo da ona velikim delom Evrope vlada, nego su njene hrišćanske „vrednosti“ i krstom i mačem, kasnije i puškom, nožem i maljem proneli, u krvi nametali, pokrštavali, i po Evropi i širom sveta „dični“ krstaški sinovi Evrope.

    Kroz istoriju je bilo pokušaja da se ona, često rascepkana (pa samo je 60 izvornih jezika na kontinentu), ujedini. Da se ujedini u jedno carstvo: keltsko, varvarsko, vizantsko, Sveto rimsko, Napoleonovo, Autrougarsko… Da se ujedini u jedan rajh (prvi, drugi, treći, svejedno koji), u jednu Evropu… I nikad ona da stane.

    I Evropa, ova, ujedinjena, ponovo bi da prekraja istoriju. I novu, najnoviju. Ona bi da ne bude kako je bilo. Da ne bude da su njene najmoćnije sile počinile genocid u Evropi. Genocide širom sveta. Nego bi da je to, sada, neko drugi. I slažu kockice laži i lepe ih u mozaik. Plagiraju, iskrivljuju, falsifikuju. I Srbe bi… da su oni ti genocidni, kojima će natovariti ono što duboko, duboko pripada njima. Toj i takvoj Evropi.

    Evropa bi da zaboravi da su svi izmi njeni izumi, odnosno anglosaksonski: i feudalizam, i kolonijalizam, i rasizam, i kapitalizam, i nacizam, i fašizam, i komunizam, i anarhizam, i šovinizam… Kao što su njeni projekti i Sovjetski Savez, i Jugoslavija, i Čehoslovačka… Evropa bi da zaboravi da pobeda nad Napoleonom nije njena, da pobeda nad Austrougarskom nije njena, da pobeda nad fašizmom nije njena. Ona je samo učestvovala. I to uvek na kraju. Ili kad je morala. Ali ne zaboravlja da njeno delo (i delo njenog čeda Amerike, čije je sada ona čedo; kakvo je to čudo evolucije!) rušenje Sovjetskog Saveza, da je njeno delo (i delo njenog čeda Amerike, takođe) razbijanje Jugoslavije. Za koje je znala da ne može da protekne bez krvi, bez žrtava. Jer šta se drugo u jednom takvom građanskom, i verskom, ratu moglo očekivati osim krvi i žrtava?! Evropa se smejala i danas se smeje u lice tim žrtvama. Ona se smeje u lice prognanima, izbeglima. I smeje se u lice istoriji kao nauci.

    Činjenica jeste da je Evropa iznedrila čovečanstvu bezbrojne i nesagledive vrednosti kulture i nauke. Ali Evropa danas nema ni nekadašnje kulture, ni nekadašnjih umetnika, ni naučnika. Evropa je danas umorna, teška, komplikovana od silnih zakona, uredbi, odredbi, opterećena krizama na svim poljima ljudskih delatnosti. Ali uvek spremna da se odazove pozivima da pošalje svoje sinove da odu na bezbrojna ratišta sveta. Kao nekad. Kad beše lepo baškariti se po Nju Delhijima, Kairima, po lovovima na tigrove…

    I na kraju, čoveku dođe da čestita Evropskoj komisiji, kolegijumu… neznam ni kome, na pretnjama zbog najmanjih sitnica. Zamislite vi to! A za blizu pola miliona prognanih Srba – nikome ništa. Pojela maca!

    Evropa! Kako to gordi zvuči! Zaista je vreme da se Evropa suoči sa svojom prošlosti. Nema joj druge. Kako god to bilo i gordo i gorko.

    Miloš KORDIĆ, INTERMAGAZIN

    POSTAVI ODGOVOR

    *