Пандорина кутија Пентагона

0

Иако севернокорејски лидери већ деценијама упорно провоцирају свог јужног суседа, Јапан, али и саме Сједињене Државе, војни одговор Запада сваки пут изостастаје. Ево и зашто

Амерички државни секретар, Рекс Тилерсон, изазвао је буру реакција када је изјавио да војна интервенција против Северне Kореје долази у обзир. Према његовим речима, приступ „стратешког стрпљења“ бившег председника Обаме коначно је исцрпљен. Он није прецизирао који се тип војне интервенције тренутно разматра, али највероватније је реч о бомбардовању.

САД над Северном Kорејом уживају потпуну ваздушну надмоћ, док могућности поморског напада још увек нису размотрене, као ни питање изузетно ризичног копненог сукоба.

Идеја одмазде према Северној Kореји није нова. Севернокорејски лидери већ деценијама провоцирају свог јужног суседа, Јапан, али и саме Сједињене Државе. Неке од тих провокације биле су довољно великих размера да би потенцијални војни одговор уживао подршку већег дела света.

Године 1968. севернокорејанци су заробили амерички шпијунски брод УСС Пуебло и његову посаду држали у заробљеништву скоро годину дана. Наредне године, оборен је амерички извиђачки авион, а 1998. у правцу Јапана испаљена балистичка ракета. 2010. Северна кореја је потопила јужнокорејску корвету и гранатирала острво под управом Сеула усмртивши том приликом 50 људи.

Ни на једну од ових провокација савезници нису одговорили силом, а разлози за то на снази су и данас. Ево које су последње препреку одлуци америчког председника Доналда Трампа да предузме даље војне кораке:

1. Сеул је изузетно рањив на контранапад Северне Kореје

Ово је уједно и примарно војно ограничење. Јужна Kореја је у изразито неповољном положају за дужи сукоб са севером. Сеул се налази тик уз демилитаризовану зону која дели корејско полуострво, а у њему и његовој околини живи 55% укупног броја становника Јужне Kореје. Такав град представља велику, тешко брањиву мету у случају да се Пјонгјанг одлучи на одмазду.

2. Трампу је потребна политичка подршка Јужне Kореје и Јапана

У случају рата, те две државе ће поднети главни терет удара. Трамп нема правну обавезу да консултује своје источноазијске савезнике, али би исто тако могао и да их изгуби у случају да настави акцију без њиховог пристанка. Офанзивно расположен премијер Јапана Шинзо Абе не би био толика препрека, за разлику од јужнокорејског руководства које се налази у политичкој кризи услед опозива председника. Техничка влада у Сеулу се никако не би сложила с нападом на северног суседа, нарочито уочи предстојећих мајских избора.

3. Удар на Северну Kореју не би био кратак, нити „хируршки прецизан“, трајао би недељама, ако не и месецима

Сукоб би убрзо прерастао у рат великих размера. Још од корејског рата, Северна Kореја улаже огромна средства у заштиту од ваздушних напада. Своје ракете држи на мобилним лансерима и у подморницама. Ваздушна кампања која би гађала сав нуклеарни потенцијал Пјонгјанга била би прескупа и дуготрајна, а уколико не би била у потпуности успешна, отворила би врата нуклеарном нападу на Сеул или Токио.

4. Не зна се где леже „црвене линије“ Северне Kореје

Kорејска народна армија има своје ратне планове. Они свакако садрже и предвиђени одговор на страну важдушну агресију. Будући да је севернокорејски нуклеарни програм највреднији стратешки потецнијал земље, јасно је да би његова одбрана била приоритет. Што би сукоб дуже трајао, то би више изгледао као рат, а не интервенција. Истовремено, у самој Северној Kореји растао би друштвени притисак да војска, која је већ деценијама највећи буџетски потрошач, покаже своје способности.

5. Северна Kореја би користила „живи штит“

Под претпоставком да амерички напад не би био кратког даха, Пјонгјанг би почео да користи цивиле у одбрани стратешки важних мета. Влада која је допустила да између једног и два милиона њених грађана умре од глади, и то пре мање од 20 година, лако би била спремна и на такав корак.

6. Напад на Северну Kореју би уназадио односе САД и Kине, који ће у наредним деценијама бити централна тачка светске политике

Kина би се противила било каквој војној акцији САД, а Сједињене Државе би игнорисале тај приговор. Kина се у много чему не слаже са Северном Kорејом, али се још више плаши даљег јачања америчке хегемоније у источној Азији. Kорејско питање је увек претило да наруши деликатне односе Америке и Kине, који покривају широк низ светски важних питања, попут глобалне економије, инвестиција, резерви долара, проблема Јужног кинеског мора, глобалног загревања, и других.

Упркос свим неведеним проблемима, САД ипак разматрају могућност удара на Северну Kореју, што је уједно и најбоље сведочанство о размерама опасности коју та држава тренутно представља.

 

 

 

National Interest

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*