Патолог који је обдуцирао Милошевића отишао у манастир и умро на дан монашења

Представљена књига проф. др Вукашина Андрића о околностима смрти бившег председника. Преминуо по узимању за њега забрањеног "дроперидола"

0

ПРЕДСЕДНИК Србије и СРЈ Слободан Милошевић убијен је у Хашком трибуналу леком „дроперидол““. Умро је 10. марта увече у 22.30, пола сата после узимања непрописне терапије. У званичном извештају из истраге о његовој смрти, коју је потписао аустралијски судија Кевин Паркер, пише да је умро 11. марта између седам и девет ујутру од срчаног удара, али то је лаж. Такође, у званичној истрази није наведено зашто те ноћи није радио надзор у његовој ћелији као ни то зашто га на сваких пола сата нису обилазили затворски чувари, као што су то чинили сваке друге вечери. Стојим иза својих тврдњи и на располагању сам сваком суду.

10-milosevica-alexa

Овако је у петак говорио проф. др Вукашин Андрић, бивши лекар српског председника, на промоцији своје књиге „Анатомија судског убиства“. Издање Удружења „Слобода“ промовисано је у петак на 11. годишњицу смрти Слободана Милошевића.

Др Андрић је указао и на заблуду да је Милошевић преминуо од последица узимања лека „рифампицин“. Ове спекулације су, према тврдњама професора, намерно дириговане из хашког казамата како би се у медијима створила погрешна слика о његовој смрти и заметнуо траг злочину. Он је објаснио да ни „рифампицин“ није лек који је Милошевићу био прописан и да су му га давали на „превару“ о томе би сигурно сведочиле бројне контраиндикације које се јављају код узимања овог медикамента.

– Прича о „рифампицину“ била је заметање трагова – наставља Андрић. – Овај лек је први после Милошевићеве смрти поменуо кардиолог Терненије који је раније прегледао Слободана теоретишући да би, на пример, његов инфаркт могао да изазове овај антибиотик будући да је имао срчане проблеме.

„Чувени“ холандски токсиколог Доналд Угес докопао се овог „мишљења“ и известио да су токсиколошке анализе урађене по смрти Милошевића у Холандији показале да има трагова овог медикамента у телу. Међутим, Контролна лабораторија токсикологије из Бона, којој су такође достављени узорци ткива, демантовала је Угеса додајући да су они пронашли фатални „дроперидол“.

Андрић каже да чињеница коју је Паркер написао у извештају, како „дроперидол“ није могао да убије човека са озбиљним срчаним проблемима, њега учвршћује у уверењу да је на овом леку режирана „стратегија смртног случаја“ Слободана Милошевића. Према Андрићу, „дроперидол“ су Милошевићу највероватније дали у чају пред спавање.

ПАТОЛОГ ЗАВРШИО У МАНАСТИРУ

ГОВОРЕЋИ о обдукцији Слободана Милошевића из марта 2006, Андрић открива да је са српске стране присуствовао пуковник проф. Ивица Милосављевић, који је учествовао у изради књиге.

– Када је у питању други патолог, пуковник Србислав Илић, он се после те обдукције никад није вратио на ВМА – казао је Андрић.

– Отишао је у манастир. На дан када је требало да се замонаши преминуо је. Иза себе је оставио тајну зашто је после Хага изабрао Бога.

ШУРОВАЛА КАРЛА ДЕЛ ПОНТЕ

КАКО је поновио Андрић, одлука да се Милошевић ликвидира донета је пошто је пропала оптужница за Косово, а нарочито за злочиначко удруживање у БиХ са Караџићем и Младићем. Пред зимску паузу 2005, наиме, Џефри Најс је одустао од овог кривичног дела јер је било јасно да Милошевић нема ништа са измишљеним прављењем „велике Србије“.

– Карла дел Понте је и по суду и ван њега говорила да уколико ослободе Милошевића сав њен рад и професионални дигнитет падају у воду и да то не сме да се догоди – документовао је у књизи Андрић.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*