Патријарх Иринеј: Нећемо плаћати порез држави, све док нам се не врати имовина

0

Патријарх Иринеј је за Телевизију Храм рекао да СПЦ неће плаћати порез све док јој се не врати целокупна имовина.

Он је говорио и о ситуацији у региону,

“Ја се питам, наша Црква и народ се питају, шта је Србија без Kосова? Мало је земаља и крајева у свету који имају толико светиња колико их је Kосово имало. Где год да мрднете на том простору је српска црква, било да постоји или је у рушевинама. Пећка патријаршија је и данас резиденција српских патријарха. Неким амбасадорима сам рекао да не могу да замислим да историјска резиденција српских патријарха буде у некој другој држави“, рекао је патријарх.

Према његовим речима, Европа и Америка виде тежак положај Срба на Kосову, али имају неке своје интересе када то одобравају, а на питање о порезу, одговорио је да га СПЦ неће плаћати док јој се не врати целокупна имовина јер већи део узима држава

Kо контролише црквене рачуне?

Истовремено како је показало истраживање Инсајдера СПЦ као и друге верске заједнице добијају новац из буџета.

Према истраживању Инсајдер.нета, држава Србија је из буџета од 2002. до данас издвојила најмање 88 милиона евра за потребе свих цркава и верских заједница.

Од 88 милиона евра, део новца одлази на пензијско, инвалидско и здравствено осигурање свештеника и верских службеника. Буџетска средства намењена су и за подршку свештенству и монаштву на Kосову и Метохији, али и допринос теолошком образовању свештеника, градњи верских објеката…

Трошење новца који им је додељен из буџета морају да правдају, али истовремено немају никакву обавезу да објављују извештаје о томе како троше и колико зарађују од, примера ради, верских услуга као што су крштења, свадбе, па и сахране, за које не постоје званичне „тарифе“, а у јавности је мало познато, примера ради, то да и СПЦ у власништву има најмање једну фирму.

Цркве и верске заједнице у Србији поред тога што се финансирају директно из буџета, средства обезбеђују и кроз донацију и из сопствених прихода од разних црквених и верских услуга. За те делатности црква има бројне законске олакшице. Тако према Закону о рачуноводству из 2013, али и предходних законских мера, цркве и верске заједнице немају никакаву обавезу да објављују финансијске извештаје.

Такође, различитим пореским законима ослободођене су ПДВ-а и пореза на имовину, уз ограничење да се олакшице односе на услуге и објекте које имају сврху „богослужења“. Шта све тачно спада у „богослужење“, закон није прецизирао.

Такође цркве и верске заједнице финансирају се и из бројних донација, при чему донатори могу бити ослобођени „одговарајућих пореских обавеза“.

Законском регулативом је практично дозвољено да цркве у највећем делу саме себе контролишу.

Опширније читајте у посебној теми.

 

 

 

 

 

Б92, Инсајдер

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*