PATRIOT INTERVJU – LAZAR SPASOJEVIĆ PSIHOLOG: „Činjenica je da ljudi masovno žive u takvozvanoj ,,sigurnoj zoni’’ i ne žele da izađu iz nje!“

0

 Današnji ubrzani način života doveo je ljude do zanemarivanja sopstvenog zdravstvenog stanja, neredovnih obroka, smanjenja fizičke aktivnosti, pa sve do prikrivanja i potiskivanja ličnih emocija. U nedostatku vremena često zaboravljamo na ono najvažnije-SEBE, a posledice nažalost primećujemo kada je problem već nastao.
Savete o zdravom životu možemo naći u svim časopisima i portalima, ali malo se govori o mentalnoj higijeni. Zato je naš sagovrinik i redovni kulumnsta portala PATRIOT koji će ubuduće odgovarati na sva vaša pitanja, Psiholog i psihoterapeut Mr. Lazar Spasojević.

* Ne možemo da ne primetimo da je ljude sramota da kažu kako idu na psihoterapiju, kakva je vaša praksa?

  • Činjenica je da ljudi masovno žive u takvozvanoj ,,sigurnoj zoni’’ i ne žele da izađu iz nje, pa makar ona bila loša. Odlazak kod psihologa ili psihoterapeuta, ne mora nužno da znači da osoba ima neki ozbiljan poremećaj, već može recimo da radi na usavršavanju svojih potencijala ili  dolazi motivisana željom da bolje razume sebe i odnose sa drugim ljudima.

*Od velike važnosti za društvo je mentalno i emotivno zdravlje jednog naroda, objasnite nam šta su odlike jednog, a šta drugog?

  • Najjednostavnije rečeno mentalno zdravlje predstavlja odsustvo mentalnih, odnosno duševnih poremećaja. Tu pre svega mislim na one poremećaje, koji na duže staze ugrožavaju mentalnu ravnotežu. Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, mentalno zdravlje, kao i zdravlje uopšte je kompletno blagostanje, a ne samo odsustvo bolesti. Osoba koja je mentalno zdrava je sposobna da uz pomoć svojih potencijala ostvaruje svoje želje i ciljeve, a uz to i da se na odgovarajući način nosi sa svakodnevnim, manje ili više stresnim situacijama. Na sve te stresne događaje, mi reagujemo određenim emocijama. Emotivno zdravlje predstavlja temelj za uspostavljanje zrelih odnosa i prema sebi i prema drugima, ali i prema prema ostalim segmentima života. Emotivno zdrave osobe su sposobne da prepoznaju svoje emocije, da ih prihvate i da ih iskoriste u cilju napretka, kako ličnog, tako i čitavog društva.

*Šta su najčešći uzroci, a šta posledice narušavanja istih?

  • Jedan od glavnih uzroka je ,,nedostatak imuniteta psihe’’, odnosno tolerancije na frustraciju, koja je naše najvažnije oruđe u borbi protiv poraza i udaraca koje donosi život. Veoma je teško preciznije odrediti uzroke, jer svi smo mi različiti. Ono što smeta jednoj osobi, ne smeta drugoj. Posledice narušavanja su mnogobrojne-anksioznost, depresija, loši međuljudski odnosi.

* Deca su danas informatički daleko obrazovanija od svojih roditelja, samim tim i njihov boravak na društvenim mrežama i na internetu uopšte donosi mnogobrojne probleme. Kako roditelji da se postave i kako da zaštite decu od potencijalnog lošeg uticaja interneta?

  • Stara poslovica kaže ,,Vatra i voda su dobre sluge, ali rđavi gospodari.’’ Isto važi i za internet. Kao što roditelji uče decu kako da rukuju kućnim uređajima, tako bi trebalo da im objasne i ukažu kako na dobre strane interneta, tako i na sve opasnosti, i to ne samo od interneta, već od svih medija uopšte. Roditelji često greše misleći, da ako je dete u kući, da je sigurno i bezbedno. Pred njihovima očima se možda odvija drama, koje nisu ni svesni. Zato ponavljam još jednom, važno je razgovarati sa detetom.

* Kakav stav bi bilo najbolje zauzeti prema takozvanim seksualnim različitostima indentiteta, i da li po Vašem mišljenju treba deci ukazati na postojanje seksualne orrijentacije prema istom polu?

  • Svakako da je potrebno ukazati na njihovo postojanje, jer će se susretati sa tim u spoljašnjem svetu, a tokom odrastanja potrebno je pravilno vaspitanje, koje podrazumeva usmeravanje na čitanje biologije, medicine, religije, filozofije i kulture jednog naroda. Smatram da je to vrsta poremećaja i da nije prirodno stanje, ali da ih zbog toga nikako ne bi trebalo diskriminisati.

* Kako da se roditelji nose sa saznanjem da im je dete obolelo od nekih retkih vrsta oboljenja ili kancera?

  • Kada prime vesti o svojoj ili bolesti nekog bližnjeg, ali i kada žele da izbegnu suočavanje sa neprijatnim situacijama i/ili osećanjima, mnogi ljudi koriste negiranje, kao odbrambeni mehanizam. Prvo moraju da prihvate realnost, ma koliko bilo teško. Negiranje neće rešiti problem, niti oterati bolest. Pogrešno je i povlačiti se u sebe, jer se time ne rešavaju problemi. Porodica mora da bude jaka, da bude još veći oslonac detetu. U takvim slučajevima je poželjno angažovanje i šire socijalne mreže-porodica, prijatelji, stručna lica-čiji je zadatak pomoć i podrška porodici.

* Kako Vi kao psiholog gledate na pojavu selfhejta koji pokazuju pojedini predstavnici srpske tzv. elite? Prezir prema sopstvenoj naciji je odraz čega? Šta je uzrok te samomržnje i koje su posledice?

  • Pravi uzrok leži u njihovom dubokom nezadovoljstvu samim sobom-nezadovoljni sobom, oni krivicu svaljuju na druge, ali i u neznanju, odnosno u nepoznavanju naše istorije. Posledice se javljaju upravo jer su oni pripadnici, kao što ste rekli takozvane elite i ,,običan narod’’ može da misli da je takvo mišljenje dobro, a plus što je uskraćen za mišljenje prave elite.

 *Kako objašnjavate da Srbi istovremeno imaju i rajetinski mentalitet ali i robinhudovski tj. hajdučki i buntovnički?

  • Objašnjavam činjenicom da mi često idemo iz ekstrema u ekstrem-,,ili jesi ili nisi’’- ,,pukovnik ili pokojnik’’. Na sredinu i umerenost gledamo kao na nešto loše i to nije dobro, jer znamo da je jedan od činilaca uspeha, umerenost.

*Koliko je danas zdravo srpsko društvo i u kom procentu se konzumiraju medikamenti za smirenje, alkohol, i droga?

Kada smo pričali o zdravlju, rekli smo da zdravlje nije samo odsustvo bolesti. Ako bi gledali tako, onda smo u duboko komatoznom stanju. Naravno, to baš nije tako.
Jedno ranije istraživanje Instituta za javno zdravlje, pokazuje da su se mentalni poremećaji povećali za oko 13 procenata od 1999 i taj procenat se povećava.
Podaci Instituta za javno zdravlja iz 2016., o upotrebi sedativa i hipnotika, govore da je oko 22 % ispitanika u protekloj godini koristilo lekove za smirenje, a svakoga dana oko 4,5 %.
Što se tiče alkohola, mi smo u svetskom vrhu. Veliki problem je što je upotreba alkohola na ovim prostorima društveno prihvatljiva i na to se ne gleda kao na neki veliki problem.

* Da li je sveopšta apatija u srpskom društvu posledica loše tranzicije, izgubljenih ratova, katastrofalne ekonomske situacije ili je neke greške u našem vaspitanju i loše pripremljenosti na život?

  • Ne mogu da se složim da je u društvu sveopšta apatija, jer po definiciji apatija je odsustvo bilo kakvih osećanja. Može se reći da postoji izvesni stepen političke apatije i opšteg negativizma. Kod nas se mešaju apatija i negativizam.

* Šta učiniti da društvo psihički bude zdravije, i da li je ključ u jačoj ekonomiji ili je pak potrebno nešto drugo?

  • Raditi na sebi. U svakom smislu, svakoga dana. Druga stvar je zahvalnost. Ako smo zdravi budimo zahvalni, ako imamo gde da spavamo, budimo zahvalni. Jer mnogi nemaju ni to.

* Recite nam za kraj, da li postoji univerzalan način za „ostati normalan“ u današnjem trenutku?

  • Veliko je pitanje šta je zapravo normalno? Ono što je normalno i prihvaćeno u jednoj kulturi, nije u drugoj. Prema tome, odgovor je ne postoji univerzalni, globalni način ostati normalan, jer takođe postoji i veliki broj kriterijuma normalnosti. Zato je važno, kada pominjemo normalnost, da preciznije odredimo kriterijum za koji vezujemo normalnost.

 

PATRIOT

 

POSTAVI ODGOVOR

*