Пауло Kоељо: Оволико знам о животу…

0

Писање значи дељење. То је део људске природе, да има потребу да подели ствари – мисли, идеје, мишљења. Врло рано сам у животу открио да је за мене најбољи начин комуникације писање, али ми је дуго требало да схватим да писањем треба да се бавим као главним послом.

Сећам се момента кад сам се родио. Неко је ушао у собу, и ја сам себи рекао: „Ово је моја бака“. Нико ми не верује. Питао сам лекаре да ли је то могуће, али одговор је увек био „не“. Ипак, ја знам шта сам видео тог дана.

Писање је усамљеничка професија. Ја сам веома сујеверан. Ако проговорим о књизи или кажем наслов наглас пре завршетка, осећам како ме енергија за писање напушта. То је толико интимно да не могу да поделим чак ни са својом супругом.

Моја веза с Бразилом је веома апстрактна. Моја крв и мој начин размишљања су бразилски, али то је све. Немам намеру да се тамо враћам, иако имам стан, који ретко посећујем. Kада једном одем, онда сам отишао заувек.

Зарадио сам много новца. Лепо је бити у стању да носите веома добар капут у Женеви зими (где Kоељо сада живи), али увек сам имао осећај да сам богат. Своја највећа задовољства могу да приуштим и без много новца. Путовања, стреличарство, писање и читање не коштају много.

Могу да контролишем своју судбину, али не и своју коб. Судбина значи да постоји могућност да изабереш да ли ћеш да скренеш десно или лево, али коб је једносмерна улица. Верујем да сви имамо избор да ли желимо да пратимо нашу судбину, али наша коб је запечаћена.

Многи људи ме се плаше. Постоје два начина на које се односе према мојој слави: или постану веома стидљиви па ја морам да причам, што ме замара, или покушавају да ме опчине својим причама о томе колико новца имају.

Не пропустите да будете хипик. Много сам се забављао и пропутовао сам свет за мало новца. Али нисам могао заувек да останем у том стању, потпуно надуван, лутајући светом.

У људској природи није да будемо само с једним партнером. Да би наша врста била сачувана, морамо да будемо с више људи. Али ја верујем у брак. У браку сам већ 36 година. Љубав је најважнија ствар у мом животу.

Kада сам бесан, реагујем попут животиње. У мени куља латинска крв. Kад сам лоше расположен, одмах ћете то видети. Био бих лош политичар пошто увек кажем све што мислим.

Многи људи желе да постану вампири. Борба против старости је изгубљена битка. Пресрећан сам што нисам умро млад, тако да старост дочекујем без горчине. То је велика радост.

Имам много слободног времена. Постоји уверење да кад је неко успешан писац, он мора да је веома заузет, али ја нисам. Много времена проводим у шетњи и испијању кафе с непознатим људима.

Обилазим опскурне књижаре само да бих проверио да ли на полицама и даље имају моје књиге.

 

 

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*