ПАЗИТЕ ЧИМЕ ХРАНИТЕ ДЕЦУ: Престаните да им купујете сокове, а уместо виршли дајте им сланину!

0

Престаните да купујете сокове и научите децу да се за жеђ пије вода. Уместо салама и виршли дати деци сланине и правог домаћег сира, уместо маргарина користите маслац.

“Требало би да избацимо куповне слаткише, кекс и грицкалице, и уместо тога деци понудимо бадеме, орахе, лешнике, попржене семенке и наравно воће. Престаните да купујете сокове и научите децу да се за жеђ пије вода. Уместо салама и виршли дати деци сланине и правог домаћег сира, уместо маргарина користите маслац. Не куповати по пекарама, већ пећи домаћи хлеб и правити колаче код куће од правих здравих састојака. И то су већ огромни кораци према здравијем расту и развоју” – овим речима нутрициониста Анита Шупе објашњава којим једноставним изменама би требало да исправимо штетне прехрамбене навике код наше деце.

Анита је исхрану и нутриционизам дипломирала у Шведској, а у Хрватској је популаризовала концепт Палео исхране, односно изворне и здраве хране какву су јели наши преци.

Како палео прехрану прилагодити бебама и деци у развоју, те каквом филозофијом куповине и припреме намирница да се водимо, објаснила нам је ауторка популарног блога Истине и лажи о храни који преиспитује савремену исхрану и нуди нову, односно стару алтернативу.

У Хрватској сте популаризовали концепт Палео исхране. О чему је реч?

Ради се о једном глобалном покрету враћања природном, изворном начину исхране какав је био некад, пре развоја прехрамбене индустрије и масовног узгоја хране. Освешћујемо повезаност исхране и здравља као и штетност индустријске рафинисане хране, хемијских адитива и ГМО намирница. Ради се, дакле, о одбацивању оних намирница за које данас са сигурношћу можемо рећи да су штетне за људско здравље као што су шећер, пшенично брашно, индустријска уља и маргарини те прерађевине које их садрже. Настојимо да бирамо храну у њеном природном изворном облику, тј. бирамо воће, поврће, месо, рибу, јаја, орашасте плодове, семенке и пуномасне млечне производе, те колико је то могуће бирамо храну из еколошког или барем домаћег узгоја како бисмо смањили унос отровних пестицида, вештачких ђубрива, хормона и сличних хемикалија које се додају у конвенционалном масовном узгоју и производњи.

Да ли је могуће такву исхрану прилагодити деци и бебама и који је идеални израст детета за прелазак на Палео?

Наравно да је могуће, ако чинимо нешто добро за своје здравље имамо још више разлога да то исто чинимо за здравље своје деце која су тек у развоју и којима је још потребнија исхрана богата хранљивим састојцима. Идеално је већ с увођењем чврсте хране почети давати праву храну, а не прерађевине. Деца могу и треба да једу исто што и ми одрасли с тим да ћемо им наравно храну уситнити, тј. прилагодити њиховом узрастуи.

Дететова дохрана започиње увођењем житарица у исхрану. Након пиринчаних пахуљица, на менију ће се ускоро наћи и житарице које у свом саставу имају глутен. Што је тако контроверзно у глутену и зашто све чешће на полицама с храном проналазимо производе с натписом „без глутена“?

Препорука да се дохрана почне са житарицама није добра. Оне су врло проблематична група намирница, недовољног хранљивог садржаја и препуне тешко сварљивих састојака и антинутријената. Цела та пропаганда житарица као супер здраве хране заправо је вођена комерцијалним интересима, а не бригом за људско здравље. Данас имамо јако пуно нових сазнања о штетности глутена. Осим што изазива болест целијакију, сматра се да глутен изазива или окида преко 50 различитих болести од којих су већина аутоимунолошке. Глутен је тешко сварљиви протеин из пшенице (али и неких других житарица), па га тако налазимо у свим производима од брашна житарица. Разлог све учесталијој осетљивости на глутен је генетска модификација пшенице, стављање додатног глутена у брашна и пекарске производе, прерано увођење глутена у исхрану и уопште све већа потрошња брашна и пекарских производа.

Будући да су дететове потребе ипак другачије од наших, којих и колико житарица или хлеба му дневно можемо понудити?

Наравно да можемо деци понудити хлеб, али тешко да у продавницама и пекарама можемо купити здраве врсте хлеба. Вековима су наши преци и традиционални народи широм света знали да су житарице проблематична храна и да се морају правилно припремити пре уношења. То је подразумевало натапање, клијање и ферментацију зрневља и брашна те припрему хлеба од киселог теста. Ови поступци неутрализују тешке састојке у житарицама и обогаћују њихов хранљиви садржај. Једини здрави хлеб од брашна житарица који могу препоручити је домаћи, припремљен код куће, од органског брашна ражи, пира, јечма (не препоручујем пшеницу) припремљеног поступком киселог квасања.

Млеко је основа исхране малог детета, али све је више алергичне деце која га не подносе, а јављају се и разне нетолеранције на животињска млека. Какво је млеко добро за нашу децу?

Право домаће млеко крава и коза које пасу је здрава намирница, међутим индустријски процесирано, пастеризовано, хомогенизовано млеко крава из масовног узгоја које се тове житарицама, сојом и третирају хормонима – није добро. Најкориснији млечни производи су домаћи јогурт, кисело млеко или кефир, јер је у процесу ферментације млеко већ предсварено и обогаћено корисним сојевима микроорганизама (лактобактерије и др.) који су неопходни за здрава црева као и за опште добро здравље и снажан имунитет.

Млечне инстант кашице и слатке пахуљице деци су омиљени доручак или вечера. Исто као што је хлеб намазан џемом или кремасти колач идеалан десерт. Какве им здравије алтернативе можемо припремити?

Домаћи хлеб од киселог теста са дебелим слојем маслаца, кајмаком или пуномасном павлаком, шољица домаћег јогурта или кефира, јаја на све начине, сланина… Ово је хранљив и богат доручак од ког ће дете правилно расти и развијати се те издржати дуг дан у школи. Од куповних житних пахуљица које су пуне шећера, а сиромашне хранљивим састојцима дете ће бити гладно већ сат времена након доручка и имаће проблема с концентрацијом и учењем у школи.

Како би требало да изгледа идеалан дневни мени једног школарца, према Палео принципима исхране?

Доручак: јаја, сланина и по потреби хлеб од киселог теста. Ужина: мало орашастих плодова (бадема, ораха, лешника) и воће. Ручак: супа, месо или риба, поврће, све припремљено на природним здравим мастима (свињска маст, маслиново уље, маслац), а не на индустријским уљима и маргарину. Послеподневна ужина: јогурт или кефир, домаћи колач припремљен од здравих састојака – јаја, маслаца, орашастих плодова, воћа, меда… Вечера: исто што и за ручак или исто што и за доручак.

Будући да већина малишана воли слатке укусе, којим се здравијим алтернативама послужити при заслађивању јела?

Децу не треба превише навикавати на слатки укус јер се у раном узрасту лако ствара зависност тј. претерана жудња за шећером и скробом што доводи до многих проблема касније у животу. Али свакако ће домаћи колач припремљен од правих здравих састојака бити бољи избор од куповних слаткиша који су нутритивно сиромашни, а препуни хемијских адитива. За заслађивање се може користити мед, биљка стевија и суво воће.

У својим текстовима заступате лековитост кокосовог уља, као и уља јетре бакалара. Који би се додаци исхрани требало да се нађу на дететовом јеловнику и колико често?

Уље јетре бакалара богато је витаминима А и Д те масним киселинама ЕПА и ДХА (омега 3) које не добијамо довољно из хране па је ово свакако користан додатак исхрани деце у развоју, као и трудница (препоручујем ферментисано уље јетре бакалара добијено традиционалним поступком без загревања, као што је Греен Пастуре). Кокосово уље је лековито, јача имунитет и препоручљиво је за свакодневну конзумацију као додатак јелима.

Топли какао, гриз на млеку, бела јечмена кафа или качамак с јогуртом, свевремена су и деци омиљена јела. Колико је на Палео исхани могуће сачувати традиционалан стил кувања без претераног преласка на егзотичне и непознате намирнице које се данас жестоко промовишу као здраве и скупо наплаћују?

Нема никакве потребе набављати егзотичне скупе намирнице (осим можда кокосовог уља, али то није обавезно). Све што нам треба, наћи ћемо у поднебљу у ком живимо, храна узгојена локално и сезонски је најздравија. Палео стил управо значи традиционално кување, с можда неких ситним преправкма, у зависности од здравственог стања и потреба. Качамак с јогуртом остаје качамак с јогуртом, ако је јогурт домаћи, онда још боље. Топли какао је одличан ако га сами направимо од правог домаћег млека у које додамо прави незаслађени какао и неки природан заслађивач. Уместо гриза (који је пшеница) можемо скувати овсену кашицу. Ја својој деци у њу додам по једно жуманце и кашичицу маслаца како би оброк био храњивији. Шато (завајон – слаткиш од мућених јаја) је такође омиљена дечја посластица, само га не треба (из навике) претрпавати шећером, довољно је ставити мало шећера или меда.

Интермагазин

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*