Петар Божовић: „Никада нисам имао мајку, а у Нишу сам нашао кеву“

0

Петар Божовић је постао први глумац који је именован за почасног грађанина Ниша, а то признање и печат града уручени су му прексиноћ на Филмским сусретима.

Много глумаца је за 51 годину посетило Фестивал глумачких остварења у Нишу, али је Пера Божовић један од оних глумачких доајена који воле Филмске сусрете и Ниш. Нишлије то знају и осећају, тако да је било логично да баш он постане први глумац почасни Нишлија.

Божовић је пре пет година на Тврђави у Нишу понео најпрестижнију глумачку награду у Србији – постао је лауреат признања „Павле Вуисић” за изузетан допринос српској кинематографији.

Публика на Летној позорници поздравила је громогласним аплаузом Перу Божовића, који је на бину почео да излази и пре него што су га водитељи најавили. Онако полако ходајући уз штап и са обавезним шеширом изашао је да прими награду и да се поклони публици.

„Одавно долазим на Филмске сусрете и заиста волим фестивал и град. Долазио сам на фестивал сваки пут кад сам могао, и имао филм. На срећу, често сам имао филмове, тако да сам стално гостовао на Филмским сусретима“, рекао је кроз осмех први глумац почасни Нишлија.

Божовић је додао да је пресрећан што је добио ову награду и кроз смех рекао да „признања никад не мањкају”.
„Награде никад нису наодмет. Драге су ми посебно оне које сам добијао у Нишу. Испричаћу вам један догађај са мог првог гостовања на филмском фестивалу. На мојим првим Филмским сусретима доживео нешто јако лепо што нисам никад заборавио. Једне вечери моји другари глумци Јосиф Татић, Фарук Беголи и ја смо мало више славили и попили, И заспали смо у башти једне кафане. Ујутру нас је нашла Kева, Драгица Мандић, власница кафане. Одмах нам је рекла да ће да нам скува чорбу да се опоравимо. Мајку нисам никад имао, али сам тада осетио шта значи имати кеву. И много пута после тога сам осетио такву љубав у Нишу“, испричао је Божовић нишкој публици, која га је опет наградила великим аплаузом.

Пера Божовић је тумачио улогу краља клошара у „Смрдљивој бајци”, а кроз шалу је рекао да очекује да му направе споменик за клошаре.

„Играо сам анонимног клошара, сад сам унапређен у краља клошара, и сад једино могу да ми подигну споменик. Овај филм, који има емотивни ризик због Жарка Лаушевића, метафора је света у коме живимо. Мој лик је трагедија интелектуалне елите која не постоји. Умни људи, факултетска интелигенција је дотерана дотле да је боље рецитовати Дантеа на ђубришту него предавати га у школи, јер га тамо нико не разуме“, рекао је Пера Божовић.
Kурир

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*