Petar Iskenderov: Balkansko „bure baruta“ ponovo na ivici eksplozije

0

Vanredni parlamentarni izbori predviđeni za 11. jun u samoproglašenom „nezavisnom“ Kosovu – nisu samo rutinska etapa u pokrajinskom političkom procesu, koja se ogleda u periodičnoj smeni vladajućih koalicija pri očuvanju postojećeg krhkog „status-kvo“ u uzajamnim odnosima sa vlastima u Srbiji i zapadnim prestonicama. Opšti proces zaoštravanja situacije na Balkanu objektivno zagrejava strasti u svim „vrućim tačkama“ regiona i lideri kosovskih Albanaca su već osetili ukazanu tendenciju. Između ostalih, predsednik Kosova Hašim Tači i bivši figurant sudskog procesa u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, eks premijer Ramuš Haradinaj su praktično predočili ultimatum rukovodstvu SAD i Evropske unije, tražeći od njih da pruže Prištini punu podršku u takvim pitanjima kao što je likvidacija organa srpske samouprave na severu pokrajine i stvaranja kosovske regularne armije.

Kao povod za sadašnju političku krizu na samom Kosovu upravo je i poslužila namera vlasti pokrajine da maksimalno ubrzaju proces njene integracije u Evropsku uniju – posebno da se obezbedi bezvizni režim. Sada već bivša vladajuća koalicija na čelu sa premijerom Isom Mustafom pripremila je projekat pogranične demarkacije sa Crnom Gorom u svojstvu neophodnog uslova promocije kosovskih evropskih aplikacija.  [www.rbc.ru/politics/15/05/2017/5914733f9a79478a27d1651a]

Međutim, kosovski ekstremisti su istupili čak i protiv sličnog koraka, pošto bi po njihovoj računici „cena pitanja“ o bezviznom režimu bila ustupanje Crnoj Gori nekoliko desetina kvadratnih kilometara kosovske zemlje. Problem demarkacije je podelila čak i vladajuću koaliciju i u rezultatu 78 od 120 poslanika lokalne Skupštine je glasalo za poverenje kabinetu Mustafe. Inicijatori ostavke vlade bili su lideri nedavno stvorene partije „Inicijative za Kosovo“ Fatmira Ljimaja i „veterana“ kosovske politike Jakupa Krasnićija – ranije aktiviste Demokratske partije Kosova koju je osnovao sadašnji predsednik Hašim Tači. [www.dw.com/en/snap-election-to-follow-kosovo-government-collapse-after-no-confidence-vote/a-38788791]

I sada lideri vodećih političkih snaga u pokrajini na čelu sa Demokratskom ligom Kosova aktivno su iskoristili radikalnu retoriku radi toga da bi privukao na svoju stranu elektorat. A opoziciona „Alijansa za budućnost Kosova“ Ramuša Haradinaja i posebno pokreta „Samoopredeljenje“ nikada nije ni bolovala od odsustva ekstremizma.

Upravo radikalni pokret „Samoopredeljenje“ – na čijim je izvorima stajao možda najharizmatičniji savremeni kosovski političar Aljbin Kurti – sudeći po poslednjim sociološkim istraživanjima može održati pobedu na predstojećim izborima. Ključne tačke predizbornog programa „Samoopredeljenja“ tradicionalno je odustajanje od svih dogovora sa Beogradom, odlazak sa Kosova međunarodne misije i sprovođenje referenduma o ujedinjenju Kosova sa Albanijom. Po poslednjem pitanju ekstremiste iz pokreta „Samoopredeljenje“ podržava Ramuš Haradinaj – kome se već predviđa jedna od ključnih funkcija u budućoj vladi.

Karakteristično je da je baš uoči ostavke kosovske vlade i raspuštanja pokrajinskog parlamenta, sud francuskog grada Koljmar odbacio zahtev Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja, ranije uhapšenog po zahtevu Beograda, koga Srbija tereti za ratne zločine.

A mesto premijera može svakako pripasti samome Aljbinu Kurtiju. „Ako se potvrde prognoze, naša partija će održati pobedu na parlamentarnim izborima  i mi ćemo odlučivati ko će postati novi premijer. Naš glavni kandidat je bivši predsednik našeg pokreta Aljbin Kurti“ – ističe se u sedištu pokreta „Samoopredeljenje“. [izvestia.ru/news/704039]

Ne čekajući da dođu na vlast, kosovski ekstremisti su već najavili da će u najkraćem roku u pokrajini stvoriti regularnu armiju – protiv čega se svih poslednjih godina zalažu čak i pristalice albanskih separatista u EU i SAD. Istina, za rešavanje tog zadatka, jedna pobeda na izborima nije dovoljna. Neophodno je još promeniti i ustav pokrajine – a za to je neophodno obezbediti i podršku srpskih poslanika koji imaju obezbeđenu „blokirajuću“ kvotu u pokrajinskom parlamentu. I ovde, prema podacima srpskih izvora, vlasti Prištine nameravaju da iskoriste sva dostupna i uobičajena sredstva iz njihovog arsenala – od potkupljivanja, do direktnih pretnji. Prema svedočenju izabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, posebnu aktivnost, ne čekajući izbore, ovde su već projavili aktivisti „Demokratske partije Kosova“ i „Alijanse za budućnost Kosova“. [www.politika.rs/scc/clanak/381280/Cetiri-srpska-poslanika-dovoljna-za-vojsku-Kosova]

Što se tiče zapadnih država, to praktično paraliza vlasti u EU i pad interesa ka Evropi kod nove administracije u SAD, takođe idu na ruku albanskim ekstremistima. Pretnja pojave novog požara na Balkanu danas je ponovo postala potpuno realnom.

Ne može se reći da u Evropi ne shvataju realnost pretnji koje proističu od albanskih ekstremista – u tom smislu i po pitanju novog prekrajanja balkanskih granica. Čak i takva, veoma tendenciozna organizacija kakav je „Fond Karnedži“ mora da prizna opasnost od albanskog ekstremizma – i to ne samo na Kosovu, nego, na primer, i u susednoj Makedoniji: „Ako već govorimo o inostranom mešanju u unutrašnju politiku Makedonije, onda se tu pre treba obratiti pažnja na predsednika Kosova Hašima Tačija, koji je pozvao makedonske Albance „da u svoje ruke uzmu zaštitu svojih prava“. Pogotovo što su mnogi politički lideri makedonskih Albanaca – bivši vojnici OVK koji su bili podređeni Tačiju. [carnegie.ru/commentary/?fa=70030]

Međutim, politički lideri EU kao i ranije doslovno se nalaze u geopolitičkoj „obamrlosti“. Odsustvo koherentne geopolitičke strategije, fokusiranost antiruskim kompleksima i fobijima, nespremnost da se priznaju sopstvene greške – u tom smislu u kontekstu podrške albanskih separatista sa Kosova – sve su to krajnje opasne projave sistemske krize u samoj Evropskoj uniji. I cena te krize ponovo može biti veoma visoka za Balkan.

Fond Strateške Kulture

POSTAVI ODGOVOR

*