Писмо црногорском официру присутном на прослави „Олује“

0

Ја ти ово писмо , пуковниче
Ноћас пишем из малог Шавника
Да те питам , због чега си ишо
У скут , српског да љубиш крвника

Због чега си , ишо пуковниче
Ђе је Србин вјечито лелеко
Због чега си понизио себе
Губало те мајчино млијеко

Мјесто почаст да жртвама одаш
Вјечне снове што у гробу снују
Ти с душманом , православног рода
Вино пијеш , и славиш “ ОЛУЈУ “

Кано крило , гладног лешинара
Шаховница над тобом се вије
Леле мајци , твојој мој Иване
Боље да те , ни рађала није

Док род српски , на дан овај клети
Над хумкама своје ђеце плаче
Ти на понос , Српске Спарте пљујеш
И поздрављаш усташке кољаче

Ни Секула Дрљевић се није
Вјеруј тако понизно понаша
Што је силног Ђуришића Павла
Предо жива , у руке усташа

Те године Градишка је Стара
Црногорске ђеце , била рака
Па сам због тог , гледајућ те с њима
Вас дан дуги , од жалости плака

Јасеновац ни помињат нећу
Клете јаме и стратишта многа
Сву ноћ себе , с невјерицом питам
Како с њима , славити си мога

На вратима српског града Книна
Ђе барјаци сад виоре њини
Ти’ , пуковник црногорске војске
Пружаш руку Анту Готовини

Ако ти је наређено било
Што не скину , с руку еполете
Да те кано ЖУГИЋ БОЖИДАРА
Вјечно славе , писци и поете

Да се Сердар Јанко спуштит може
Црној земљи ,из плавих висина
Кунем ти се у крст и у вјеру
Да се не би , наносио чина

Петар би те Цетињски проклео
И за тебе , посло перјанике
Да те пита , што си полетио
У скут српске , да љубиш крвнике

Зар нијеси у дубини душе
Чуо вапај , јауке и крике
И под ножем усташким ђе плачу
Српска ђеца , с Кордуна и Лике

Вако радећ , никад ући нећеш
У “ Примјере чојства и јунаштва “
Нит ће неко за тебе да каже
“ Да си родит , имао се рашта “

Јеси л’ имо кога да ти каже
“ Чист кроз мјеста прљава пролази
И да на свјет , све се опрат може
Само црни не могу образи “

Славко Перошевић

Извор: Фејсбук

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*